Tamara Lujak: Priča

Wizard_by_Stefana_Tserk132. Laž za istinu

Neobičnu je pasiju imao Suvobor: sakupljao je, širom sveta, najrazličitije laži. Velike i male, obesne i skromne, preterane i neverovatne, držao ih je po policama i ćoškovima skromnog doma, gde god bi stigao i mogao da ih smesti. Neke su se jogunile želeći da lutaju svetom – njih bi sa najvećom pažnjom zaključavao u škrinju. One malo mirnije držao je u kredencu, a one najbezazlenije svuda po kući.

Doču jednom princ Sokol za neobičnog starca i odluči da ga poseti. Jedna velika laž ležala mu je na srcu i želeo je da je se oslobodi. Zatražio je od oca blagoslov i krenuo na put. Odsedao je u najzabačenijim krčmama i pio vino sa najsumnjivijim podanicima kraljevstva, pa opet srećno dopade mesta u kojem je starac živeo. Njegova skromna koliba beše podignuta na kraju sela, na samoj ivici šume.

Kad je žedan i umoran zakucao na starčeva vrata, Suvobor mu otvori kao da je ceo dan samo njega čekao. Pokloni mu se, iako je mladić nosio prostu odeću, pomeri se u stranu i propusti princa u svoj skromni dom.

„Izvinjavam se na neredu“, progovori starac hripavim glasom, „ali laži nikad ne miruju.“ Sokol se osmehnu i pogledom potraži zgodno mesto da sedne. Starac očisti škrinju od prašine, ponudi ga jednostavnim pokretom ruke i ode da pripremi posluženje.

Dok se čarobnjak zanimao večerom mladića su sa svih strana saletale najrazličitije laži, neke slabijeg neke jačeg intenziteta, pa mu je sve bubnjilo u glavi. Pokušao je da ih se otrese odmahnuvši par puta snažno glavom ali mu se, onako slabom i iznemoglom od puta, zavrte tlo pod nogama. Suvobor mu u tom trenutku pruži topli napitak i svi glasovi u trenu utihnuše. Mladić zahvalno otpi dobar gutljaj i duboko uzdahnu. Taman kad je hteo da ispriča svoju laž, starac ga prekide posluživši ga skromnom, ali ukusnom večerom.

„Ni laž pre večere“, prozbori i osmehnu se. Kad se dobro založio Sokol se nasloni na drveni zid kolibe i ubrzo utonu u san. Starac ga je dugo proučavao, a potom raspremio sto i legao i sam u postelju i zaspao. Sutradan je saslušao mladićevu priču tek pošto ga je poslužio obilnim doručkom. Tad princ najzad započe svoju priču:

„Rođen sam u raskoši kakva se samo poželeti može, kao treći i najmlađi sin našeg uvaženog i mnogopoštovanog kralja, odgajan na medu, mleku i mekoj svili i naučen dvorskoj etikeciji. Kroz život su me podučavali filozofi, neimari, slikari, trgovci i ko sve još ne. Naučen sam vojnim veštinama i taktici, diplomatiji i drevnim jezicima, ali sam podjednako vičan spravljanju napitaka i vidanju rana.“

Čarobnjak ga je slušao sa punom pažnjom ne prekidajući ga, dajući mu tako onoliko prostora koliko mu je bilo potrebno da iznese priču do kraja. Proučavao je svaki njegov pokret, svaki izraz na licu, jer je od toga zavisilo da li će mu za izrečenu laž podariti celokupnu istinu ili samo jedan njen deo. Činilo se da mladić pripoveda iz srca, pa je Suvobor bio umiren, te nastavi pažljivo da ga sluša.

„Prijatelja sam imao u izobilju, kao i svega ostalog, te mi prve godine života protekoše kako se samo poželeti može. Uživao sam u jelu, piću i lovu i, zašto to da krijem, ženama. Tako je to potrajalo sve dok otac nije zanemoćao i odlučio da je vreme da jednom od nas trojice ostavi kraljevstvo. Ja sam smatrao da to pravo pripada najstarijem od nas i da ćemo moj srednji brat i ja dobiti deo nasledstva. Kako sam se samo prevario!

Otac je stupio sa prestola i povukao se iz javnog života, a najstariji brat preuzeo je na sebe vladavinu nad zemljom. Čim je dobio vlast u ruke, proterao nas je iz zemlje, lišivši nas nasledstva. Pobegao sam k ocu gde sam tražio i dobio blagoslov za ovo putovanje, a šta se dogodilo sa srednjim bratom, koji je na put pošao bez blagoslova, to ne bih znao da vam kažem“, završi mladić svoju priču.

Starac je sedeo neko vreme u čudu i razmišljao. Sve što mu je Sokol ispričao bila je prava istina. Nije mogao da dokuči gde leži laž.

„Ceo moj život jedna je velika laž“, prozbori mladić, ne znajući da time daje odgovor na nepostavljeno pitanje. „Učen sam časnom i poštenom životu. Svi sa kojima sam dolazio u dodir, računajući tu i žene sa kojima sam bio, dobro su prošli u životu. Ništa što sam u životu uradio nije bilo propraćeno skandalom, nikog nisam povredio ili izneverio. Moje i očevo ime ostalo je neukaljano. Ali da doživim da se moj rođeni brat, čovek koji je odrastao na istom mleku, onaj kojeg je ista ruka hranila i podizala, okrene protiv mene – to nikako ne razumem. Zato sam došao, o Časni, da me podučiš istini, da mi kažeš i ukažeš na put kojim treba da hodim kako bih izbegao laž u kojoj sam do sad živeo.“ YoungPrinceValiant

„Tvoj slučaj nije jednostavan“, odgovori starac nakon duže pauze. „Daj mi nedelju dana da razmislim o svemu.“ Tako je razgovor završen i više se na njega nisu vraćali. Za tih nedelju dana Sokol je pomagao starcu u polju i bašti, donosio mu vodu sa obližnjeg bunara, cepao drva za ogrev – jer noći su bile hladne – spravljao ukusna jela. Pre isteka nedelje dana, Suvobor pomisli kako bi bilo grehota izgubiti tako dobro momče, pa zatraži još nedelju dana, a po isteku druge nedelje zatraži još jednu i tako zadrža mladića sve do jeseni.

Kad su nastupili hladniji dani čarobnjak odluči da je vreme da princu da dugo očekivani odgovor. Nije bilo više ni jednog razloga zbog kojeg bi ga kod sebe zadržavao. Imao je i hrane i drva za ogrev za celu zimu, kolibu mu je opravio da se sva sijala i postala najlepša u selu, te Suvobor najzad postavi mladića pred sebe i poče da mu priča sve po istini.

„Istina je najmoćnije i najokrutnije oružje koje postoji. Ni oštrica najoštrijeg mača nije joj ravna. Stoga su teški i opasni putevi onih koji tragaju za istinom. Moj posao nije lak. Svi me smatraju čuvarem laži, jer gde god da se okrenem laž se nalazi oko mene: na polici, u kredencu, škrinji, pa opet, ti si život svoj proveo u većoj laži nego ja koji sam njome okružen.

Ja sam čuvar istine. Time što nudim istinu krotim i vezujem laž, sprečavam je da se širi, isterujem istinu na videlo. Od nekog laž kupujem, od nekog je naručujem, mnogi mi je donose sami, poput tebe. Ti si borac za pravdu i istinu, zato sam te zavoleo i zato želim, pre nego što ti dam konačan odgovor, da ti ponudim da ostaneš da živiš kod mene. Vredan si i okretan momak, svog imanja nemaš ali ga možeš steći vrednim radom, a ja sam voljan da te svemu naučim.

Treba da znaš da je svako od nas poput plodne, odnosno neplodne njive i da svako od nas može, kao što se i dešava, da u istim uslovima raste pa opet ispadne sasvim drugačiji. Tvoj je najstariji brat jedna takva neplodna njiva na koju šta god da je palo ništa nije moglo da izraste, jer nije imalo iz čega, dok ste ti i tvoj srednji brat drugačijeg kova. A zašto je to tako – zašto od jednog cveta drugi cvet raste – za to bi mi bio potreban ceo životni vek da ti objasnim.

Ako želiš odgovor i na to pitanje možeš, kako rekoh, da ostaneš kod mene, naučiću te svemu što znam. Pre nego što doneseš konačnu odluku treba da znaš još i ovo: svako nosi istinu u sebi. Da li će je koristiti ili zamaskirati, zaboraviti je ili se praviti da ne postoji, to opet zavisi od svakog od nas. Neko se istine boji, neko je se grozi, nekog užasava, dok je neko naprosto mrzi. Isto je i sa obrazovanjem i talentom – iskoristićeš ga samo ako na njemu budeš poradio i u onoj meri u kojoj budeš radio.

Iz tog je razloga tvoj najstariji brat prigrabio sebi očevo imanje. Iz istog je razloga, nešto blažeg doduše, tvoj srednji brat otišao od oca ne tražeći blagoslov. Time je, prećutno, pristao na laž i prevaru. Jedino si ti, moj Sokole, ispravno postupio odlučivši da se boriš. A sada ću ti reći i ono što od mene nisi tražio.

Ostaneš li kod mene, predlažem ti da odeš po oca, da prodate imanje na koje se povukao i od dobijenog novca kupite komad zemlje na kojem se nalazi šuma iza nas. Učiniš li tako i naučiš li se svemu onome što znam, postaćeš mudar i narod će te slediti, te ćeš kroz nekoliko godina zavladati zemljom i steći veća prava i bogatstvo nego što će tvoj najstariji brat ikada imati, jer narod će te voleti. Odlučiš li da odeš stopama srednjeg brata večito ćeš ostati nedorečen, večito ispunjen osećanjem nepravde i nezadovoljstva, a samim tim nećeš ni sebi ni bilo kome drugom doneti dobra.“

Završivši sa izlaganjem Suvobor umorno klonu u stolici. Mladić ustade nakon nekog vremena i skuva mu čaj da se okrepi. Nije dugo razmišljao o čarobnjakovom predlogu, jer je odluku već davno sebe doneo. I njemu se dopao neobični starac, zavoleo ga je kao oca i bio spreman kod njega da se nastani.

Tako je otišao po oca, prodao imanje na kojem je živeo, a od dobijenog novca kupio šumu na čijoj se ivici uzdizala starčeva koliba. Suvobor je sa svoje strane održao obećanje i naučio Sokola kako da vlada lažima, kako da ih kroti i njima upravlja, kako da ih prepozna i prećuti. Tako je vremenom mladić izrastao u poštenog i učenog čoveka, najmudrijeg i najpravednijeg u kraljevstvu, te je naposletku zavladao zemljom i vladao njome na sreću i zadovoljstvo naroda koji ga je izabrao, baš onako kako je starac i prorekao da će biti.

Bosanska vila, dvobroj 57-58, str. 38, Sarajevo, jan-jun 2013.

Ovaj unos je objavljen pod Bajke, Bajke, Proza, Tamara Lujak. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s