Tamara Lujak: Veo

5507987440_4571bf550f_z136. Veo

Protrljao oči jedno jutro nebeski zmaj i ugledao sa visoke kule dvora najlepšu vilu na svetu. Sva je treperila i presijavala se u hiljadu boja i nijansi dok je hodala dugom. Nebeskom zmaju zastane dah, sav se ukoči od iznenađenja. Nije ni tren proveo razmišljajući, a već se stuštio sa raskošnih dvora u želji da što pre zgrabi prelepu vilu.

Nebeska lepotica, međutim, prozre zmajevu nameru, skoči sa duge na najbliži oblak, uzjaha ga i potera poput konja preko nebeske ravnice. Jurili su se tako ceo dan i celu noć da je sve sevalo i praskalo. Poplašiše se žitelji velikog plavetnila i posakrivaše: neko na oblak, neko na dugu, neko na nebeske dvore; niko vili u nevolji da se nađe.

Shvati lepuška da joj nema spasa pa odluči da pribegne lukavstvu. Skide veo ukrašen sa hiljadu svetlaca sa glave i odbaci ga od sebe i u istom trenu i sebe i oblak na kojem je jahala učini nevidljivim. Zmaj se strmoglavi za velom i dok je shvatio da je prevaren, vila je već bila daleko. Poražen i povređen, zmaj nehte da uzme svetlosni veo kao uspomenu na prelepu vilu, već ga ostavi na nebu da ga gone ljuti vetrovi. Eto zašto danas najudaljeniji kutak neba krasi korona borealis.

 

XVI nacionalna konferencija astronoma, str. 387, Beograd, 2012.

Ovaj unos je objavljen pod Bajke, Pričice, Tamara Lujak. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s