Kako (ne)pisati: Pripovedanje: Tatomir Vukanović

ImagemSTORYTELLINGPonašanje pripovedača prilikom pripovedanja narodnih pripovedaka i ponašanje slušalaca prema pripovedaču i sadržini pričane pripovetke, čini njihovu uzajamnu duhovnu vezu. Kao u mnogih plemena i naroda u svetu, tako se i u savremenih balkanskih naroda, a posebno Srba, među kojima se ističu „Kosovci“, znatna pažnja poklanja pripovedaču koji se sluša u najvećoj tišini. Upadice i smeh prate ponajviše pripovedanja šaljive sadržine. Isto tako, pripovetke koje sadrže elemente pitalica, uključuju u pripovedanje ponekad i slušaoce. U bližoj istorijskoj prošlosti srpski seljaci na Kosovu, u Metohiji i Moravi, zimi su se zabavljali kraj ognjišta. Tada bi domaćin uzeo gusle i pevao junačke pesme, a oko njega bi se iskupila čeljad. Poneko bi ispričao i kakvu narodnu priču, a uz to bi se i zdgonetalo. skills-cover4

U predelu Morava Srbi su kazivali i pripovedali narodne pripovetke uglavnom noću, na sedeljkama. U narodu ovoga kraja o tome se kaže: ,,’Ajda da pričamo. I dovatimo jednu priču te ispričamo. To su starovremske priče što se pričaju napamet.“ U ovom predelu se veruje da posle večere „ne valja se pričati strašne priče“. Njih ne valja pričati ni danju, već samo kasno noću. Najzad, narodne priče o popovima bez obzira na to da li su ozbiljne, satirične ili šaljive ne valja pričati noću, već samo danju. Sadržina pripovetke izaziva na licima slušalaca ozbiljnost ili veselost. Na kraju pripovedanja slede razna pitanja i objašnjenja od strane slušalaca, upućena pripovedaču ili prijatan smeh i doskočice na račun koje ličnosti ili ideje iz pripovetke, a katkad se saopštavaju i mišljenja prisutnih o ovoj ili onoj pojavi iz pripovetke. Ako pripovetka ima karakter ili elemente zagonetke koju prisutni ne mogu da odgonetnu, onda pripovedač kazuje kako u dotičnoj pripoveci to pitanje treba da glasi i kakav odgovor sledi.

storytellingŠto se samog pripovedanja tiče, ono zavisi od pripovedačeve sposobnosti, umešnosti i rečitosti; poneko gestikulira, pravi grimase, a poneko to ne čini; pripovedač kazuje jednolično ili slikovito i plastično, menjajući glas i dikciju, prema tome šta i kako pripoveda. Što je pripovedač veštiji, to je njegovo pripovedanje uspešnije i on je sve popularniji u etničkoj skupini kojoj pripada.

U pogledu uzrasta i pola, te socijalne sredine pripovedača, nema nikakvih ograničenja. Može se samo reći da stari ljudi, i žene i muškarci radi zabave, mnogo i često pripovedaju deci bajke.

Ovi izrazi i kazivanja služe kao neke postojeće formule, pa se shodno zgodama i situacijama upotrebljavaju prilikom pripovedanja, slično guslarskim pripevima na završetku epske pesme. Storytelling-cartoon

Kako pripovedači kod Srba završavaju svoje pripovetke? Obično se kaže:

tu je priči kraj, a vama na život i na zdravlje; ili: to je sve; ili: nema više;

ili: ja sam tu bio i sve očima video; ili: nit’ tu bio, nit’ očima video, već od drugoga čuo, pa vama pričam; ili: ja sam tamo bio i otuda sam sinoć došao; ili: ja sam sve to video i ovamo sam došao da vama to ispričam, i tome slično.

Tatomir Vukanović, Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji, VI vek – početak XX veka, str. 112, Beograd, 2001.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Kako (ne)pisati, Književnost. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s