Renga, renku i rengaj

103143369Vezani stih ima dugu i časnu istoriju u Japanu i nemoguće je odati mu dužno priznanje u ovako kratkom pregledu. Već smo videli kako je renga bila izvor inspiracije za haiku i senrju, kao i za tanku.

Opšti principi su prilično složeni i potrebne su godine da se savladaju. Ukratko, cilj je da se nadoveže na prethodni stih tako da on izgleda neizbežan a ipak neočekivan, a takođe i da nastavi pesmu na nepripovedan način, još uvek zadržavajući impuls njenoga toka. Idealno, karika bi trebalo da premesti pesmu prema novoj temi ili godišnjem dobu, zavisno od trenutnih potreba pesme. Sva godišnja doba treba da budu proporcionalno zastupljena i mora se voditi računa o ravnoteži između prirodnih i ljudskih faktora. Ni jedna tema se ne sme ponavljati, a godišnja doba se ponavljaju na propisan način. To je izuzetno veštačka forma (u smislu da je dekorativna), društvena po efektu i afektirana po načinu izvođenja.

Ispala je iz upotrebe u Japanu početkom XX veka kada ju je Šiki osudio, ali se donekle vratila, posebno na Zapad. Njeni društveni i javni elementi se mnogima dopadaju.

Džim Kacijan u: Osvit, br. 10, Džim Kacijan, Haiku bukvar, str. 9-10, Beograd, 2013.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Haiku, Zašto.... Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s