Nataša Stanić: SUNCE U ČOVEKU

ALMA-Views-Supernova-1987A

Jednom se potroši

Sunce u čoveku

 

Kad popusti ravnoteža

Sila vuče

Ka jezgru

 

Sretne li dovoljno topline

Opet zrači

 

I tako više puta

 

Ruši se u sebe

Dok mu želja ne skonča

Dok pepeo ne postane

 

Ne tražeći žar početka
Ne pitajući ništa

 

Sve sa sobom ponese

Da niko ne zna kuda

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Pesme, Poezija. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s