Islandska bajka: Kormoran i gavka

4675_Kopia-91Kormoran-02U ono vreme kad se pticama delilo perje, bude određeno da najmekše perje dobije ili kormoran ili gavka. Njima dvoma ostavljeno je da po svojoj slobodnoj oceni presude ko ima više prava na to da se najbujnijim i najmekšim paperjem koristi, on ili ona. Ne bude li između njih došlo do srdačnog sporazuma, onda ga neće dobiti ni on ni ona, nego će najmekše perje, po višoj odredbi, biti dodeljeno kojoj inoj plovuši.

Dugo su se kormoran i gavka prepirali oko toga kome je od njih dvoje ovakvo paperje nužnije.

Kormoran je govorio kako pati od nezasitljivosti, a pošto se hrani samo ribom, nikad — tako reći — ni ne izlazi iz vode. Bez obilja najtoplija paperja bio bi u stalnoj opaonosti da od hladne vode nazebe i žalosno skonča.

Gavka je na to odgovarala kako joj je znano da on spada u najveće gladnice među pticama, ali da ona za to nije ni najmanje kriva. Osim toga, on živi ne samo u hladnim nego i u toplim vodama, a u toplim vodama najbujnije paperje bilo bi mu više na smetnji nego li od vajde. Drukčije je pak s njom: ona živi samo u vodama studenog severa i nijednoj ptici u svemu ptičijem carstvu nije bujno paperje tako neophodno kao upravo njoj da bi je u svetu svirepe hladnoće održalo u životu.

— Na pustim visokim stenama — govorila je gavka — od čega ću da svijem gnezdo, snesem u njemu jaja i obezbedim toplu postelju svojim ptićima kad ih budem izlegla, ako ne budem imala obilje sopstvena paperja?

Tako su se kormoran i gavka prepirali i nadgovarali od jutra do mraka, i nijedno od njih ne htede da popusti. Ali da ne bi došlo do najgorega, to jest do toga da ga ne dobije ni on ni ona, slože se naposletku da svoj spor privedu kraju ovakvim sporazumom:

Neka najbujnije i najmekše paperje pripadne onom od njih dvoje ko se sutra u zoru bude pre probudio i objavio drugom rađanje sunca iz mora.

Kormoran je dobro znao da nije nimalo lakosan i da se vrlo teško budi iza sna. I bojeći se da se neće probuditi pre zore, reši da ne spava; mislio je da paperja radi vredi probdeti jednu noć. I tako sedne gordeći se u sebi svojim podvigom: on, kormoran, kome su druge ptice već bile nadenule ime čmavala, provodi, eto, celu bogovetnu noć u bdenju, dok pored njega gavka spava kao zaklana!

Prvi deo noći bio mu je snošljiv, ali što dalje, sve mu je teže padala nesanica i sve mučnija odbrana od sna koji ga je napadao. Ipak je sedeo još polubudan i čim su se ukazali prvi zraci svitanja, kriknu radosno:

— Evo se plavi na istoku!

Na njegov krik gavka se probudila. Ona se već bila dobro ispavala, dok je kormoran bio tako sanjiv da su mu se oči same svele, i to upravo onda kada je bilo najvažnije da bude budan. I kad je sunce počelo da se rađa iz mora, gavka uzvikne iz svega glasa:

— Dan u moru! Dan u moru!

Tako ona dobije paperje.

A kormorana je zadesila još i ta nevolja da izgubi jezik zato što nije umeo da ćuti kad je trebalo ćutati.

Zbog toga se često i kaže, kad se čuje da iz nečijih usta izleću reči u nevreme:

„Zašto je kormoran bez jezika?“

Time se taj, kome tako lete reči iz usta, podseća na to kad valja nešto reći a kad pak, držati jezik za zubima.

***

Severnu plovku, o kojoj je reč u ovoj fererskoj etnološkoj skasci, Islanđani, Fererani, Norvežani i nekoji drugi narodi evropskog zapada nazivaju ajderkom, a Rusi gavkom. Ona se gnezdi na visokim stenama, a pravi gnezda uglavnom od sopstzenog, izvanredno finog paperja. Da bi se dokopali njezina paperja (za dunje i jastuke), ljudi su joj u tolikoj meri uništavali gnezda (a to znači i jaja i ptiće) da samo što je nisu utamanili. (Treba uništiti najmanje jedno tuce gavkinih gnezda da bi se dobilo jedva pola kilograma paperja.) Tek posledših decenija gnezda oze severne patke stavljena su pod zaštitu zakona.

Kormoran (od starofrancuskog sogr togap, po la- tinskom soguiz tagtiz, što znači morski gavran) — je ptica plovuša koja živi duž obala mora i reka, najviše u severnom ledenom i umerenom pojasu. Perje mu je vrane boje te je valjda po njemu i nazvan „morskim gavranom“, jer neke druge sličnosti i srodnosti s gavranom nema. Izvrstan je gnjurac i ribolovac, a hrani se isključivo ribom. Kinezi se služe kormoranima kao pomagačima u ribolovu. Za vreme ribarenja metnu im prstenove oko šija da ne uzmognu progutati uhvaćenu ribu, nego da je, kad je ulove, donesu i ubace u ribarov čamac.

Kormorana u Crnoj Gori zovu vrancem.

Ovaj unos je objavljen pod Bajke, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s