Hrabri Ainu

tumblr_lr2pxcZd431qgruw6o1_500

Nas troje – moja mlađa sestra, moj stariji brat i ja, uvek smo bili zajedno. Jedne noći nisam mogao da zaspim, ali ne znam da li se ono što ću sada ispričati stvarno desilo, ili je bilo san.

Na vrhovima planina koje se prostiru prema izvoru naše reke video sam kako pase veliko krdo jelena. Na čelu ovog krda nalazio se veliki tačkasti jelen; čak su mu i rogovi bili tačkasti. Na čelu krda košuta nalazila se tačkasta košuta, koja je skakutala ispred svojih drugarica. Tako sam seo na krevet, zakopčao kaiš, obmotavši ga jedanput oko tela i ispod brade vezao vrpcu šešira; onda pričvrstih gamašne od trave, skliznuh u svoje najbolje čizme, o pojas zakačih najbolji mač, o ruku obesih tobolac, zgrabih luk od tisovine, ukrašen korom trešnjevog drveta po sredini, i krenuh.

Podigla se prašina na putu pored trske; poneo me je vetar i zaista je izgledalo kao da putujem s oblacima. Moj stariji brat i mlađa sestra išli su iza mene. Dok smo tako išli, videli smo da su planine prepune jelena i košuta; na čelu muškog krda nalazio se tačkasti jelen, sa čak tačkastim rogovima, a na čelu ženskog krda nalazila se tačkasta košuta.

Kada sam im se približio uzeo sam strelu iz tobolca i gađao u najgušći deo krda… Planine se prekriše mnoštvom onih koji su bili pogođeni otrovnim strela. I moj stariji brat je gađao u najgušći deo krda košuta, tako da se planina ispunila njihovim telima; za kratko vreme čitavo krdo jelena i košuta beše pobijeno.

[Ovde trsba istaći da Ainu sada, po prvi put, otkriva da su jeleni u stvari ljudska bića. Prvobitno su bili uzeli oblik životinje, ali sada su uzeli svoj odgovarajući oblik i ispostavilo se da su u pitanju neprijatelji koji su dolazili da započnu borbu. Ainui kažu da su u drevna vremena njihovi preci mogli da po volji uzimaju oblik bilo koje životinje i da se po želji ponovo vraćaju u ljudski oblik.]

On mi [vođa neprijatelja] ljutito reče: „Pošto si ti hrabri Ainu (Poi-jaumbe) i tvoja se slava proširila mnogim zemljama, došao si ovde da započneš svađu sa mnom. Pobio si moje prijatelje i sigurno misliš da ćeš me poraziti, ali koliko god da si hrabar, uvidećeš koliko grešiš.“

Kada je to rekao, ovaj gospodar munjevito izvuče svoj mač i zamahnu ka meni, snažno me udarajući. Na to, i ja izvukoh svoj mač, ali dok sam ga silno udarao nije se čuo tresak. Teško mi je bilo da mu priđem, kao da je vetar zarobio vrh mog mača. Nisam ni osetio da sam pogođen iako sam dosta krvario – i moj ljuti neprijatelj je takođe dosta krvario.

Dok sam se borio, moj stariji brat i mlađa sestra odoše do tačkaste košute (koja je sada postala žena) i oboje je napadoše sa isukanim mačevima. S velikim strahom oni se boriše, a kad pogledah brata videh da je posečen, da je pao, propeo se na rukama i ustao sa zemlje. Onda potegnuh svoj mač i udarih ga dva ili tri puta, da bi ponovo oživeo.

[Ainui kažu da su u stara vremena, u toku borbe njihovi preci oživljavali mrtve i lečili im rane udarajući ih mačem.]

Uz zvuk grmljavine on se brzo uspnu na nebo i ponovo nastavi sa borbom.

Onda sam čuo zvuk da je još jedna osoba negde posečena – beše to moja mlađa sestra koja je ubijena. Uz jak zvuk krenula je ka zalazećem suncu [tj. umrla je sa krikom].

[Ovo je figurativni opis smrti. Smrt se naziva „uzjahati“, ili „ka zalazećem suncu“; život se zove „uzjahati ka“, ili „zasijati poput sunca“.]

Zla strankinja hvalila se da mi je ubila sestru i oborila je na zemlju. Onda se njih dvoje – muškarac i žena, obrušiše na mene svom snagom, ali ja posekoh dva ili tri puta zlu ženu tako da je uzjahala sunce [umrla] – kao živa duša ona otide do Sunca. Onda je loš čovek, ostajući sam, rekao:

„Pošto si ti hrabri Ainu i slava o tvojoj hrabrosti se raširila mnogim zemljama, zbog toga što si uradio ovo, znaj da se mesto gde ja ležim zove Samatuje.

[Samatuje znači „biti posečen napola“. Lokalitet je nepoznat.]

Moj mlađi brat i sestra su branioci moje kuće i oni su izuzetno hrabri. Tako, ako me ubiješ, moj mlađi brat će osvetiti moju smrt i više nećeš živeti. Pazi se.“

Onda udarih lošeg čoveka, ali on mi uzvrati i ja padoh u nesvest. Ne znam koliko sam dugo ležao u nesvesti. Ali, kada sam otvorio oči uvideh da mi je ruka bila istegnuta iznad mene i tamo-amo udarala mačem, a levom sam se držao za travu, čupajući je iz korena. Onda sam došao sebi i pitao se gde bi Samatuje mogao biti i zašto se tako zove. Mislio sam da je ime dato mestu da bi me zaplašilo i da će me svi kod kuće ismejati i poniziti, ako ne odem tamo. Tako upravih pogled i videh trag kojim su došli brojni neprijatelji. Prateći taj trag, prođoh mnogo gradova i sela.

[Ainui kažu da su u stara vremena njihovi preci mogli da lete i da se bore u vazduhu. Tako i ovaj heroj leti. Pratio je stazu dok nije došao do obale mora, gde se nalaze mnogi gradovi.]

Tu beše veoma visoka planina, čiji se vrh uzdizao ka nebu, a na njenom vrhu beše prelepa kuća iznad koje je kružio veliki oblak magle.

Spustio sam se pored kuće, i pažljivo se šunjajući, virio kroz pukotine na vratima (ova vrata su samo bila prostirka od rogozine okačena na dovratku) i osluškivao. Video sam nešto što je ličilo na jako malog čoveka koji sedi sa prekrštenim nogama na čelu ognjišta i gleda u vatru. Video sam nešto što je ličilo na malu ženu, koja je sedela s leve strane ognjišta.

Pored njih je sedela žena koja je po lepoti ličila na moju sestru [on se zaljubljuje u nju]. Onda je mali čovek rekao:

„Oh, moja mlađa sestro, poslušaj me, jer imam nešto da ti kažem. Naoblačilo se, a nešto predosećam. Znaš da si od detinjstva bila proročica. Sada proreci meni budućnost, jer želim da znam kakva će biti.“

Onda niska žena dva puta zevnu i reče:

[Dva puta zevnuti znači da je pala u trans ili zaspala. Ainu čarobnjaci ili proroci uvek legnu i zatvore oči kada proriču.] „Moj stariji brate, moj mali stariji brate, slušaj me, jer imam nešto da ti kažem. Šta to moj brat predoseća? Čujem vesti iz daleke zemlje, vesti dolaze preko planine Tomi-san-pet. Hrabrog Ainua je moj stariji brat neosnovano napao, ali niko nije preživeo. Dok se bitka nastavljala, mala kesorap [kesorap je naziv neke vrste ptice; može biti paun, orao ili rajska ptica, Ainui ne znaju koja je. Međutim, ovde se misli na Ainu heroja] doleće iz unutrašnjosti zemlje i iako želim da proričem o njoj ona mi nekako izmiče iz vidokruga. Kada je prešla more, leti iznad površine vode poput neke male ribe; u naš grad pravo dolazi sudar mačeva – mač Ainua i mač njegovog protivnika. Krv šiklja iz dve velike rane; mač našeg brata odlazi u zalazeće sunce i izgubljen je [njen brat je ubijen]; drška Ainuovog mača sija ka suncu [Ainu je pobedio]. Iako je naša kuća bila u miru, sada je u opasnosti. Kada govorim o ovome pred očima mi se smrkava. Obrati pažnju na moje reči.“ Kad je ovo rekla pretvarao sam se kao da sam tek stigao. Otresajući prljavštinu sa svojih čizama o tvrdo tlo ispred vrata, podigao sam vrata od rogozine i zakoračio unutra. Oboje su se okrenuli i pogledali me, sa strahom u očima. Onda sam užurbano produžio s leve strane ognjišta. Odgurnuo sam malog čoveka s desne strane ognjišta nogom [dodirnuti osobu nogom Ainui smatraju teškom uvredom], seo s prekrštenim nogama na čelo ovog skupa i rekao:

„Slušaj me ti mali Samatuje čoveku. Imam nešto da ti kažem, pa me dobro poslušaj. Zašto nas je tvoj stariji brat, Samatuje čovek, bezrazložno napao? Nije li on to uradio? Pošto ste pokrenuli ovaj rat bez razloga, kazniće vas bogovi i bićete uništeni. Slušaj šta imam da ti kažem. Pored toga, iako sam ranjen, zbaciću te sa trona.“

I kada sam to rekao, izvukao sam mač i zamahnuo na njega. Toliko sam ga snažno udario da je vetar zahučao. Popeli smo se na tavanicu boreći se i jurio sam ga, s jednog kraja kuće na drugi. Dok smo se borili, na pragu se okupio veliki broj ljudi. Bilo ih je mnogo, poput roja muva, pa sam ih posekao kao da kosim travu.

Onda je mala žena rekla: „O moja braćo, zašto ste počinili takav zločin da napadnete bez razloga hrabrog Ainua? Da li je on želeo da pobije one koji nisu imali želju da umru? Onda ću svoju sudbinu prepustiti hrabrom Ainuu. Slušajte me.“

Kada je to rekla, mala žena je izvukla bodež iz grudi i posekla ljude na pragu poput trave. Borili smo se rams uz rame.

Boreći se tako isterali smo ih iz kuće. Kada smo ih odbili, samo ih je nekolicina ostala, a iza njih se nalazio mali Samatuje čovek. Da, bio je tamo. Brzo je bila ubijena ta nekolicina ljudi. Onda sam žustrim korakom krenuo ka malom Samatuje čoveku i izvukao mač na njega. Snažno sam ga udarao, a pored mene je Samatuje žena napadala brata svojim bodežom. Brzo je primio smrtonosni udarac. Onda je žena gorko plakala i rekla: „Što se mene tiče ja sam oslobođena; nisam želela da potežem bodež na čoveka bez prijatelja. Kao što mali jastrebovi zajedno lete do mesta gde ima hrane, tako i ja žudno želim da budem sa tobom, o hrabri Ainu! Poslušaj me.“

Tako se ovaj rat završio venčanjem. Mala žena traži ruku Ainua. To da su živeli srećno do kraja života, imali porodicu sa prelepim ćerkama i izuzetno hrabrim sinovima ostavljeno je čitaočevoj mašti. To da žena zaprosi muškarca je sasvim uobičajena praksa kod Ainua i često se događa.

 

Džon Bečelor, Ainu, starosedeoci Japana, Beograd, 2014.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Bajke, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s