Čika Peca: DA TVRĐAVA „NEZARĐAVA“

DSCF4660

Tamo gde se sastaju plahi Dunav i nemirna Sava

Vekovima postoji tvrđava

Čuvale je podavalske vile

Oko nje se mnoge vojske bile

Mnogima je bila žarka želja

Da je sruše do samog temelja.

 

(Iz beleški jednog čukundede na kvadrat, pisanih 2400. godine)

 

Prezentiranje perspektivnog futurizma

(Iz sajber dnevnika jednog od čukun čukun unuka sadašnjih žitelja belog grada)

 

1.15.2400. (Objašnjenje za neupućene: Na osnovu izvršenih kosmičkih promena, bržeg okretanja zemlje oko same sebe i oko sunca, broj meseci u toku godine je povećan na 24.)

Poštujući amanet mog dalekog pretka sa početka 21 veka, svakog prvog u mesecu odlazim da udahnem mešavinu čistog savsko-dunavskog vazduha i istorije na mestu, gde se kako se tada govorilo, sreću istok i zapad. To što su na tom terenu zakazivali i održavali redovne ratne utakmice, istočnjacima i zapadnjacima nije smetalo da se sastaju, druže, trguju, prete, ponekad nešto malo ili nešto više sruše, daju kredite da se to bar delimično vrati u pređašnje stanje… Juče sam, da bih se podsetio, uključio Galaksinet i s uživanjem na plazma zidu gledao virtuelnu Kosovsku bitku. Iako je prema garanciji koju daje hosting nemoguće da hakeri uđu na ovaj portal u jednom trenutku se pojavio natpis „Grand parada“… Neverovatno, ali moguće!

Bilo je kao i uvek, nezaboravno! Zraci pravog, prirodnog, sunca (veštačko se zbog štednje energije uključuje samo u periodu i za vreme višepartijskih izbora) obasjavali su zidine Beogradske tvrđave i prostor oko nje. Prizor je bio veličanstven.

Prema hodogramu koji sam dobio na ulazu rešio sam da prvo obiđem Park slova ispod zidina na zaravni prema obali Dunava. Liftom koji je postavljen uz tajnoviti Rimski bunar sišao sam do podzemnih laguma koji se granaju ispod cele tvrđave i vode do prostranih odaja u kojima su eksponati koji na svoj način govore o istoriji i životu naroda kojem i ja pripadam. Iako sam zaražen virusom profita, iako se do današnjeg IZMA promenilo mnogo raznih feudalizama, kapitalizama, komunizama, globalizama… opasnost od mogućeg idiotizma uvek postoji i zato je povratak u autentičnu prošlost lek protiv pristajanja na robovanje samom sebi.

Iz predvorja lepo uređenih katakombi kroz velika vrata koja prepoznajem i na grbu Beograda, ulazim u perivoje Parka slova – spomenika pismu na kome nam zavide svi narodi sveta, jer jedino mi pišemo onako kako govorimo. Prolazim pored i ispod ogromnih slova od šimšira, plemenitog ukrasnog zelenog lišćara, poznatog po dugotrajnosti, lepoti i eleganciji. Ćirilična slova visine 4 metra su u društvu poprsja od istog drveta onih kojima, kako su mi moje čukun i ostale dede ostavili u zaveštanje, dugujem ono što sam i ono ko sam. Tu uz slova, u sredini i na uglovima parka, su stvaraoci i večiti čuvari blaga koje su ostavili narodu – Ćirilo, Metodije, Sv. Sava, Vuk, Dositej… U manjoj brvnari, na obodu parka, kupujem DVD sa virtuelnm filmom o istoriji ćirilice i slova, mini prototipove parkovskih skulptura, izrezbarenih od šimšira. Da moji potomci ne zaborave da postojimo od …pamtiveka.

Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Priče, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s