Boris K. na Olimpu

GOW-2-1920-x-1080

Visoki sveštenici Republike vršili su popis građana i upisivali kojoj verskoj grupi svaki pojedinačni građanin pripada. Od Borisa K. zatražiše da se izjasni, da li je pravoslavac, katolik, budista, ufoist, mormon, sandža sai baba, pripadnik Hare Krišne… Boris K. nije imao odgovor na to pitanje, zbog čega je počeo da privlači podozrive poglede. Sveštenici behu zabrinuti za duševno zdravlje Borisa K.

Jednog dana, ispred Borisa K. zaustavi se crveni ferari u kojem je, na visokom sedištu, presvučenim kožom antilope, sedeo Visoki sveštenik. On pogleda u Borisa K. i milostivo reče:

„Ne boj se, Borise, čak ako si i ateista“, hrabrio ga je, pripaljujući skupu cigaretu.

Začu se škripa kočnica i Visoki sveštenik se odveze, ostavljajući Borisa K. potpuno zbunjenog.

Prolazili su dani, a na adresu Borisa K. redovno su pristizali crkveni kalendari sa obeleženim crvenim slovima velikih mučenika. Boris nije reagovao. Nije odlazio na nedeljnu službu, niti se zajedno sa ostalima, dok je u autobusu prolazio pored crkve, krstio, već se osvrtao na sve strane.

Sve u svemu, ponašao se kao da ga neko goni, zaključio je pop iz pomenutog ferarija u izveštaju koji je sačinio pošto što je kroz dvogled pomno proučavao Borisa K.

Propagandni materijal crkve pristizao je nedeljama na adresu Borisa K, da bi najzad sve pošiljke najednom stale.

„Konačno!“, odahnu Boris K.

Al’ ne lezi vraže!

Tog jutra, stiže mu pečatirano pismo koje je sadržalo nedvosmislenu poruku:

„Izjasni se ili…“

Videvši da je vrag odneo šalu, da sveštenici nose drva i slamu za potpalu, da je prodaja upaljača u Republici naglo porasla — preteći da nadjača tržiste voštanih sveća i drugih potrepština za zadušnice, Boris K. se uplaši da mu se ne sprema lomača. Kako bi dokazao svoje stavove, najpre je otišao u crkvu da bi bio viđen.

Beše leto, maj mesec, a u crkvi vruće kao u paklu. Boris K. ne izdrža dugo. Reši da ode u Grčku. Pope se na Olimp i povika:

„Alo, Zevse, javi se! Neko? Hermese?“

Dok je ležao na steni upijajući krajolik, začu najednom gromki glas. Boris K. se trgnu. Pokuša da zagluši zvuk prekrivši dlanovima uši, ali se sve treslo oko njega. Zaglušen je bio svaki drhtaj vetra, cvrkut ptice.

„Mojsije, ti si?“

„Kakav Mojsije, budalo!“, viknu gromobija, a žbun iz kojeg se javio zapali se besom bogova. „Ooooo, smrtniče, ne diraj u žbun, smrtniče! Ne diraj u žbun!“

Boris K. ustuknu i požele da pobegne, kad se najednom zapaljeni žbun ugasi. Od vatre ostade samo žeravica, a žbun bi nedirnut. Začu se grohot od kojeg je podrhtavao ceo Olimp.

„Štogod da je, dobrog je raspoloženja“, pomisli Boris K. Smeh utihnu, a Bog iz žbuna povika iz basa strogo i autoritativno:

„Priđi, smrtniče…“

Ne zna se sta se događalo tih nekoliko trenutaka. Moglo se samo videti da su oblaci vrtoglavom brzinom preletali nebo, dok je vatra kuljala iz grma, praćena olujom i kišom koja je vatru s vremena na vreme gasila, ali je nije ugasila.

Dok je more u daljini divljalo a talasi poplavili pola Grčke obale, uz Dionisove igre, bogovi na krilima Pegaza poslaše Borisa K. nazad, uz obećanje da će mu isplatiti sve režijske troškove. Pegaz isporuči Borisa K. pravo na plato kod Terazijske česme i odlete.

Vidno potresen, teturajući se u hodniku bez svetla Boris K. napokon napipa kvaku na vratima svog stana, i uđe. Teško je disao. Nasmeja se, shvativši da nije jeo ni pio dvadeset četiri časa koji mu protekoše kao sekunda.

Začu se zvono na vratima. Boris K. proviri kroz špijunku. Prekrsti se kako dolikuje. Otvori vrata. Uđoše pop iz ferarija s početka priče, fratar u koži antilope i budista u firmiranom odelu.

Boris K. ih pogleda očima bez sjaja, kad ga upitaše da li je član crkve Svete Mardž?

„Razumemo ako si se priklonio svetoj Mardž, dragi naš Borise“, ohrabrivaše ga da prizna dok su mu se približavali sa upaljenim upaljačima. Škljoc, škljoc, škljoc. Boris K. se sklupča u fotelji, obnevideo od straha. Strese se pri pomisli na gorući grm i gromki Zevsov glas. Osećao je da je smrt blizu. Nemajući kud, Boris K. priznade:

„Bio sam na Olimpu. Zvao sam bogove i kako se niko nije odazvao, shvatio sam da ne postoje.“ Kad su to čuli, noćni posetioci zaključiše da je sa Borisom K. sve u najboljem redu i baciše mu upaljače u krilo.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Priče, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s