Jednog dana, Boris K. došao je do zaključka da je uradio sve što je mogao na ovome svetu. Rekao je glupom da je glup, licemeru da je licemer, sebičnom da je sebičan, budali da je budala. Te noći, u snu mu se javilo neobično biće sa pačjim kljunom i perajima i reklo:
„Nisi uradio sve što si mogao, Borise… Nisi se pokrio jorganom od kože banjipa, mitskog bića starih Aboridžina. Kad ustaneš, jorgan će ti biti na dohvat ruke, a nakon toga, srešćeš mudraca koji će ti pomoći da ispuniš svoju životnu svrhu.“
Kad se probudio, Boris K. ustanovi da je umesto ćebetom prekriven jorganom od kože banjipa u koji se umota, drhteći…
Pogledavši se u ogledalo, ustanovi da ima lice psa, da su mu zubi ispali, a kljove iznikle. Okrenuvši se, primeti i to da mu je izrastao konjski rep. Nemajući kud, Boris K. reši da sačeka Mudraca. Umesto njega, došao je komšija Vasa, koji ga je odveo na pečenje.
Beleg 