Аndra Franičević, LIŠĆE U OBLACIMA

skyleaf

LIŠĆE U OBLACIMA

 

Podunuo studen vetar

I poneo lišće s grane,

Nosio ga preko grada,

Preko polja na sve strane.

 

A lišće se lepršalo

I pevalo kroz oblake:

„Blago nama, blago nama,

Postadosmo ptice lake!“

 

Svako srce svakog lista

Kucalo je tako vrelo,

Široko je hladnim nebom

Cvrkutalo lišće svelo.

 

Al’ kad plahi vetar stade,

Kad se nebo suncem osu,

I poljem se malo lišće

K’o pepeo žuti prosu.

 

Listovi se začudili

K’o da tužni sanak sniše,

Pa su gluho šumorili:

„Zar mi nismo ptice više?“

 

S mrtve grane gavran jedan,

Mračan kao mutna jesen,

Slušao ih i mislio,

Starom tugom sav zanesen:

 

„Hej, mnogo je takvih koji

Uvis lete tamo amo,

A na kraju ništa nisu

Do umrlo lišće samo!“

 

Аndra Franičević, Čika Andra

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Pesme, Književnost, Poezija. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s