Svetlana Čučković: BABA JAGA

17b6cbbed17a58e9860fd7041669f94fNaziv Baba se u stara vremena upotrebljavao da označi boginju majku ili majku Zemlju.

U Srbiji decu koja su bezobrazna ili neće da spavaju plašili su Baba Rogom – doći će i poješće ih ako su mnogo nemirna. Pripoveda se kako su joj u ranijim vremenima, naročito u selima, prinosili ljudske žrtve. Ako u nekom kraju umiru deca, za njih se verovalo da ih je Baba Jaga odnela ili da ih je, kao u bajkama, namimila putem nekih darova, slatkiša, potom podgojila skuvala i pojela (Ivica i Marica). Ona je arhetip svih veštica, baba, nesrećnih žena koje nisu prevazišle svoju zlobu, odnosno arhetip Baba Jage. To naravno ne znači da je ona loša, već je tu da bismo nešto naučili ili rasli.

Ona je šumska boginja, čuvar kapije između dva sveta – živih i mrtvih.
Ona je predvodnik duša umrlih, jer jedna njena noga stoji u svetu živih, a druga u svetu mrtvih, i ta noga joj je koštana. Arhetip baba Jage vezan je za sve veštice i proročice. Legenda kaže da živi u kućici sa kokošijim nogama. Ona je živi mrtvac. U staroslovenskom jeziku njeno ime je značilo jeza, užas, što se povezuje sa zmijom, kao predstavnikom htonskog sveta, koja može da otruje, ali može i da leči.

Neophodna je prepreka, i odmazda Majke Zemlje. Majka Zemlja ima celu mrežu po zemlji kao nervni sistem. Na kraju sistema nalaze se ljudi. Pošto ljudi ne obraćaju pažnju na priorodu i ne poštuju je dovoljno, već sebično iskorišćavaju njene resurse, iako im nisu potrebni u tolikoj meri, Majka Zemlja je rešila da nađe način da se izleči kroz Baba Jagu.

A evo i na koji način: jede decu, tačnije uzima od prirode ono najčistije, najnevinije i samim tim najjače. Tokom trudnoće ceo ženski organizam se obnavlja zbog deteta koje daje majci novi život. Te informacije se prenose putem pupčane vrpce. Ona ih čuva u svojoj utrobi i hrani se njihovom vitalnom energijom. Poznato je da se žene u trudnoći potpuno obnavljaju i podmlađuju, naravno taj osećaj je predivan i svaka žena poželi da on traje. Međutim, kada dete odraste i pokuša da odleti iz gnezda, majke tada često neće da ih puste. Zato ljudi ne odrastaju, i stalno ostaju u „utrobi“, vezani nevidljivom pupčanom vrpcom. Nekada ta veza traje i kada se fizički razdvojimo od naših roditelja. Takođe, ona nije ograničena na život samo kroz žene. Ona može živeti i u muškarcima čija je majka bila Baba Jaga. Tada muškarci bivaju detinjasti, i neprirodno mirni sa viškom ženskog principa. Princip Baba Jage je da ostanemo večito infantilni, da nikada ne odrastemo.

Veza između majke i deteta je ono što baba Jaga ne želi da bude prekinuto tj. da pupčana vrpca bude presečena. Majke vrlo retko same presecaju pupčanu vrpcu. Uglavnom to uradi dete, ako krene putem ličnog razvoja ili osamostaljenja. Baba Jaga pravi invalide, odnosno ljude koji su nesposobni – to je arhetip nesamopouzdanja, jer se takav čovek boji da bude samostalan i vrlo često nema hrabrosti da se upušta u nove životne poduhvate.

Negde u dubini duše čovek traži isceljenje od toga što je nezavistan. To je fiksiranost u određenim stavovima koje ne želimo da menjamo. Ako to uspemo, onda smo pobedili Baba Jagu i onda ona prestaje da postoji, transformiše se u simbolizam jedenja dece u bajkama.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Mitologija. Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Svetlana Čučković: BABA JAGA

  1. Dusan kaže:

    Ta percepcija o Baba Jagi je delo društvenih parazita koji su nas odvojili, i odvajaju i dalje, od naše prošlosti i istine o njoj…Na taj način, kada to prihvatimo zdravo za gotovo, nemajući prave podatke, onda pokušavamo da te priče nekako rastumačimo, pa zatim i izmišljamo neke nove nikada postojeće arhetipove…Istina o njoj je sasvim drugačija, i nije usamljen slučaj izvrtanja istine o našoj svetloj prošlosti… a ona glasi ovako…. Naši preci su poštovali Boginju-Zaštitnicu dece-siročadi i dece uopšte — Baba Jogu (Joginja-Majka)! Baba Joga je — večnoprekrasna, ljubazna Boginja-Zaštitnica, u hrišćanskim vremenima „evoluirala“ u babu-jagu — koštanu nogu. Veoma „bliska“ sličnost! Ali i to nije sve!
    Vedska Baba Jaga putovala je po Midgard-zemlji na vatrenim Nebeskim kočijama (Mali Vajtmar), a zatim na konju po svim zemljama, u kojima su živeli Rodovi Velike Rase i potomci Roda Nebeskog, sakupljala je decu-siročad po gradovima i selima:
    «…U svakoj Slavjano-Arijevskoj šumi, čak i u svakom mnogoljudnom gradu ili naselju, Boginju-Pokroviteljicu su znali po zračećoj LjUBAZNOSTI, NEŽNOSTI, KROTOSTI, LjUBAVI i svečanim čizmama, ukrašenim zlatnim ornamentima, i pokazival joj gde žive deca-siročad. Obični ljudi zvali su je Boginja na različite načine, ali uvek sa ljubavlju, kao BABA JOGA ZLATNA NOGA, a i sasvim jednostavno — Joginja-Majka.
    Deca-siročad Joginja je dovodila u svoj divan Skit, koji se nalazio u samoj šumi, u podnožju Irijskih planina (Altaj). Sve je to činila u cilju, da spase od sigurne smrti te poslednje predstavnike drevnih Slavjanskih i Arijevskih Rodova.
    U podnožju Skita, gde Joginja-Majka provodila decu-siročad kroz VATRENI OBRED INICIJACIJE POSVEĆEN DREVNIM VIŠIM BOGOVIMA, bio je Hram Roda, isklesan unutar planine.
    Pored planinskog hrama Roda u steni je postojalo specijalno udubljenje, koje su Žreci Roda zvali Peš Ra. Iz njega se izditala kamena platforma, podeljena na jednaka udubljenja, pod nazivom „lapata“. U jedno udubljenje, koje je bilo bliže Peši Ra, Joginja-Majka je ostavljala uspavanu decu-siročad u belim haljinama. U drugo udubljenje stavljala je suva drva, nakon čega je lapata počinjala sama da se kreće nazad u Peš Ra, a Joginja je potpaljivala drva.
    Za sve prisutne na Ognjenom obredu to je značilo, da su siročad posvećena Drevnim Višnim Bogovima, i da ih u zemaljskom životu Rodova više neće niko videti. TUĐEZEMCI, koji su ponekad bili prisutni na Ognjenom Obredu, veoma slikovito su opisivali u svojim krajevima, da su svojim očima gledali, kako su MALU DECU ŽRTVOVALI Drevnim Bogovima, bacajući ih žive u Ognjenu Peć, i da je to radila Baba Joga. Stranci nisu bili svesni toga, da kada je platforma-lapata počinjala da se kreće u Peš Ra, da je poseban mehanizam spuštao kamene ploče na platformu – lapatu, i odvajao udubljenje sa decom od Ognja.
    Kada bi se razgorela Vatra u Peši Ra, Žreci Roda bi preneli siročad iz udubljenja na lapati u prostorije Hrama Roda. Nakon toga, siročad su vaspitavali u Žrece i Žrice, a kada bi postali odrasli, mladići i devojke su stvarali porodice i nastavljali svoj Rod. Ali ništa od toga tuđezemci nisu znali i nastavili su da šire bajke o tome da divlji Žreci Slavjano Arijevskih naroda, a posebno, krovožedna Baba Joga, siročad kao žrtvu Bogovima prinose. Ove glupe tuđezemne bajke su uticale na predstavu Joginje-Majke, posebno nakon hristijanizacije Rusije, kada je sliku prelepe mlade Boginje zamenila slika stare, zle i grbave žene sa neurednom kosom, koja krade decu, pali ih u peći u šumskoj kolibi i onda ih jede. Čak i ime Boginje Joginje su pogrešno citirali, i počeli da je zovu „Baba Jaga — košćata noga“ i počeli da plaše Boginjom svu decu…»

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s