Snežana Čučković: DEVANA

devana_goddess_of_the_huntSvaka žena bez obzira na uzrast ima aspekte svih Boginja u sebi. Nakon Morane i Baba Jage, zimskih božanstava, stižemo do predstavnika proleća, jogunaste Boginje našeg ženskog panteona – Devane.

Dobila je naziv po devici ili devi, što znači da predstavlja mladu devojku, pomalo neukrotivu, koja se još uvek nije podala muškarcu. Ovo je žena koja u sebi ima nešto divlje i često kod muškaraca budi želju da bude osvojena i ukroćena, poput jakog i neukrotivog konja, jer je netaknuta. U Srbiji postoji planina Devica koja je dobila naziv po ovoj Boginji. Najčešce je povezujemo sa grčkom Artemidom ili rimskom Dijanom, boginjom lova i šume. Sam simbol luka i strele predstavlja brzinu, preciznost, borbenost i smer u kome treba da se krećemo da bismo došli do cilja. Nekad strela predstavlja i sunčev zrak tj. solarni muški princip kod žena, a nekad nas može pogoditi ljubavna strela, tako da može predstavljati i simbol zaljubljenosti. Devana istovremeno predstavlja šumsku majku i starateljicu svega što postoji u šumi. Ona je zaštitnica svih živih šumskih bića. Ranije su ljudi poštovali lov i ovu Boginju: prvo bi je upitali da li smeju uopšte da love na njenoj teritoriji, a kada bi dobili pozitivan odgovor u vidu nekog njima prepoznatljivog znaka, poput tog da im se ukaže neki šumski stanovnik, koji ih se ne plaši, tek bi tada lovili. Po tradiciji, deo lova i plena bi posvećivali njoj.


Ova Boginja predstavlja period ranog proleća, period devojaštva. Ona je vezana za period žene od rođenja do puberteta i pronalaženje sopstvenog puta do svoje seksualnosti i želja koja se u tom vremenu bude kao rano proleće. Totemska životinja ovog ženskog božanstva je konj, odnosno kobila, te se može reći da su Devane neukroćene žene koje slobodno galopiraju kroz život, donoseći ljudima svežinu i radost. Stalni su podsetnik da borba nikad ne prestaje, koliko god žena imala godina, da šta god da joj se dešavalo u životu žena treba da nastavi da se bori i da u sebi pronalazi novu svežinu poput slobodne devojčice koja trči po šumi, jaše konja u cik zore i iznova sebi smišlja nove izazove.

Devane su žene koje hoće da pomognu, koje svojim širokim prirodnim osmehom leče. To je žena koja brižno neguje svoju unutrašnju devojčicu i pušta je da se igra kako ona hoće, a tada ceo svet postaje njena šuma. To je ona koja ne gaji stidljivost, spremna da proba nove stvari, spremna da nadahne svežinu drveća, cveća, prolećne kiše, buđenja prirode, mladosti – žena koja je sama sebi izazov. Prevazilazi sebe iz dana u dan. Skače više, trči brže, ne staje kad naiđe na prepreku, ne plaši se samoće, sluša instikt. Ne odbija izazov. Mi ne govorimo ovde o nezrelosti, takva majka recimo može bolje razumeti dete, devojčicu, čoveka. Takva baka može bolje razumeti unuke i pustiti ih da trče i padnu, da se isprljaju, da plaču kad boli, da se penju po drveću, svaki dan na novu i višu granu, da kradu kukuruz od komišije, da beru prolećne trešnje u tuđem dvorištu, da prave svoje igračke, da budu musavi od kolača i lubenica. Govoriti jezikom dece ne znači našu infantilnost, nego sposobnost da idemo kroz vreme, prilagođavamo se situaciji, da budemo savitljivi poput mladih prolećnih grana, kao i da naučimo nešto novo kroz našu decu ili unuke.

Takva je naša Devana – žena ratnica koja ohrabruje ovaj princip u svima nama.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Mitologija. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s