Čika Peca: Dača i kornjača

cartoon-turtleDok pauci mrežu na tavanu pletu, miš ih pit’o ko je najbrži na svetu?

Pauci su pipke stavili na čela, pa se zatim čula i istina cela:

– “Svaki pauk isto i tvrdi i veli, s najbržim se dosad jošte nisu sreli. Ali, kažu, znaju, priča o tom kruži, da je dečak Dača na svetu najbrži.

Mišu takav odgovor ne beše po volji. Paucima reče: ”Od njega sam bolji! Dosta mi je takvih prevara i laži!” – i sede u kola da Daču potraži.

Na proplanku jednom, usred šumskog mira, našao je Daču da vredno trenira.

– “Čujem, – reče miš, – “da se svuda hvališ, hoću da te pitam, da l’ se možda šališ? Kažu da si najbrži, pitam te, u čemu?”

Dača mu se nasmeja: “U svemu, u svemu!”

Dok se tako hvali hvalisavac Dača, iz šumskog gustiša javi se kornjača:

– “Iako mi brzina nije strana jača, brža sam od vas, zovem se kornjača!”

Iz svog šumskog stana, takoreći s krova, oglasi se tada buljooka sova:

– “Kad je takva zbrka, nek’ sve reši trka. Da bi sve ispalo u redu i krasno sudiću tu trku i to nepristrasno”.

Trka “Ko je brži?” nije slučaj čest, pa je šumska TV objavila vest.

Videlo se odmah šta ta TV znači, za tili čas stigoše brojni navijači.

Brzo su se preduzele sve potrebne mere, stigle su zbog prenosa i brojne kamere.

Kad je važna sova do trkača stigla, mišu se od straha kosa bila digla.

Šta to brzog miša ovog trena žulji? Sova nešto mnogo baš u njega bulji. Iako je brži od najbrže munje, posle starta zbrisaće u najbliže žbunje!

Kad se najzad u šumi utišala buka, znak za start je bio zvuk sovinog huka! (Huuu-uuu!)

Kornjači je bilo vrlo, vrlo krivo, što je Dača gleda tako podsmešljivo.

Kad je Dača video kako iza njega, suparnik u trci sporo mili, gega, rekao je glasno:

– Ova bujna trava baš je pravo mesto da se dobro spava!

I dokle si lupio dlančićem o dlan, Dača je utonuo u duboki san.

I dok Dača sanja kako prvi stiže, kornjača je bila sve bliže i bliže. Kada ga je videla kako spava slatko, rekla je u sebi kratko, vrlo kratko:

“Proći ću što tiše kraj ovog spavača, pobednik u trci biću ja – kornjača!”

Kad se mišu srce vratilo iz peta, rekao je sebi:

“- To nije kraj sveta!

Istrč’o je hrabro iz šumskog gustiša govoreći sebi: “Ma ko sovu šiša?”

Ugledavši Daču kako mirno spava, viknuo je glasno:

–  Zar kornjači sporoj da pripadne slava? O, miševi, ljudi, Dača mora odmah, hitno da se budi!

Uspeo je s mukom da se Dača digne, ali da l’ će uspeti kornjaču da stigne?

Kad je kroz cilj prošao, tres’o se od plača, jer je prvi stigao protivnik – kornjača!

Dok sova kornjači pehar uručuje, šta na šumskoj TV može da se čuje?

Tačno je da miš nije stek’o slavu, al’ je zato dao sledeću izjavu:

– Baš je ovaj život i sladak i meden, da sam bio prvi, bio bih pojeden!

Svima koji se hvale jedan savet vredi – da najbrži ne mora uvek da pobedi!

Čika Peca

 

Objavljeno uz dozvolu autora.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Priče, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s