Andra Franičević: ŽELEZNICA I SLAVUJI

ŽELEZNICA I SLAVUJI

 

Niz sunčanu prugu teška

Železnica huji,

A s jasike gledaju je

Maleni slavuji.

 

Gledaju je pa se dive,

I k’o kiša svil’na

Bruji granjem: „Jao, Bože,

Kako li je silna!

 

Ne plaši se ta ni strele,

Ni jastreba siva,

Niti orla brzokrila,

Ni vihora živa.

 

K’o grom grmi svetlom prugom

Žar joj dušu pali —

To je snaga, to je život,

A ne k’o mi mali!“

 

To začuo jedan mudri

Gavran iz prikrajka,

Pa ih kori: „Hej, slavuji,

Žalosna vam majka!

 

Što zborite o životu,

Deco moja luda?

Zar ne znate da je ono

Robinjica huda?

 

Vezao je čovek ljuti

Za zemlju i prugu,

Pa je tera kuda hoće

K’o gospodar slugu.

 

A ko ropstvo svoje trpi

I pod bičem živi,

Nije onaj kome duša

Treba da se divi!

 

Žalosna je u lancima

Okovana snaga,

Sloboda je pravi život,

Deco moja draga!“

 

Roj slavuja na jasici

Zamišljeno čuči,

A sve dalje železnica

Robinjica huči.

 

A kad zadnji šum otide

Niz to polje plavo,

Svi slavuji zapevaše:

„Ima gavran pravo!“

 

I vazdan se čula pesma

K’o zlatna oluja:

„Slobodice radosnice,

Majko svih slavuja!“

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Pesme, Poezija. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s