Andra Franičević: KAD ĆURANI GLEDAJU U NEBO

KAD ĆURANI GLEDAJU U NEBO

 

Sa jabuke vedroliste,

Gde se noću gnezde,

Tri ćurana mudrovana

Posmatraju zvezde.

 

Pitaju se: Ko su ovi

Svetli milioni?

Jesu l’ ruže ili ptice,

Ili lampioni?

 

Kaže jedan: „To su, brate,

Na nebeskom bregu

Svetla jaja iz kojih se

Anđelčići legu!“

 

„A ja mislim“, kaže drugi

Još mudriji s grane,

„To su zrna kojim rajski

Ćurani se hrane!“

 

„Kakva zrna!“ kaže treći

S prekorom u glasu,

„To su plave rajske koze,

Što oblake pasu!“

 

Pa sve pljušti od mišljenja

Iz lisnoga granja,

Cele noći svađali se

Od silnoga znanja.

 

A od rajskih razmišljanja

Tri ćurana plava

Nije mog’o vrabac jedan

Do zore da spava.

 

„E, tako je“, uzdis’o je

Nesrećnik na grani,

„Kad o nebu i zvezdama

Govore ćurani!“

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Pesme, Poezija. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s