Tamara Lujak: Svet virtuelne književnosti, san ili java

Kada mi je Nenad Popović, urednik časopisa Helly Cherry (Paklena višnja), posvećenog filmu, stripu, književnosti i muzici, ponudio da budem urednik književne rubrike Littera, dobro sam se zamislila nad njegovim predlogom. Časopis na Internetu? Čita li neko to?

Iznenadili biste se.

Kako sam predlog prihvatila, ubrzo mi je poštansko sanduče bilo zatrpano. I još uvek je. Naime, mladi autori su počeli da se javljaju na konkurs za naučno fantastičnu, fantastičnu i horor priču koji je organizovao časopis Helly Cherry. U okviru same rubrike počela sam da objavljujem književne prikaze, kao i intervjue sa poznatim piscima, poput Milana R. Simića, Aleksandra Novakovića, Ilije Bakića, Vladimira Todorovića i mnogih drugih, dakle pisaca koji jesu, ali i nisu usko vezani za naučnu fantastiku.

Nakon izvesnog vremena počele su da pristižu nove ponude za saradnju: od Internet stranica Prozaonline i Bunker, koje su posvećene ex-YU književnosti, Internet stranice Ekerman, posvećene književnom intervjuu, prvoj takvoj kod nas; Internet časopisa Etna, prvog časopisa za satiru; Internet stranice Art Anima, posvećenoj fantastičnoj književnosti i unapređenju spisateljskog zanata… Nekako u isto vreme svoju saradnju su ponudili i časopisi koji izlaze u papirnoj formi, poput Našeg traga, Novina beogradskog čitališta, Puteva kulture, fanzina Nova (izlazi kao specijalan dodatak Astronomije)…

Dozvolite mi da, spominjanjem nekih od časopisa, oslikam razlike i sličnosti u radu na časopisima na Internetu i na časopisima u papirnoj formi, ali i ukažem na njihovu neraskidivu vezu.

Saradnja sa Internet stranicom Bunker i njegovim vlasnikom i glavnim i odgovornim urednikom Milanom Mijatovićem (sve moje priče se mogu naći na ovoj stranici) iznedrila je kontakt sa Prozaonline, Internet stranicom posvećenom književnosti sa prostora ex-YU. Okrenuta je pretežno kratkoj formi, te na njenim stranicama možete naći dela autora poput Danijele Slavice Milović, Marka Cara, Dušana Gojkova, Zorana Ilića (glavnog i odgovornog urednika) i mnogih drugih; kao i brojne vesti iz sveta književnosti. Moj posao, kao jednog od urednika, je objavljivanje kratkih F/NF priča domaćih autora. Kako je ponuda velika i kvalitetna, rodila se ideja o objavljivanju Internet zbirke kratkih fantastičnih priča domaćih autora.

Kako sam tokom rada na ovim časopisima/Internet stranama upoznala veliki broj pisaca, tako sam poželela da ih i intervjuišem, a ne samo objavljujem, te sam kontaktirala Ekerman, Internet časopis za književni intervju i Jahju Fehratovića glavnog i odgovornog urednika. Do sada su u ovom časopisu objavljeni intervjui sa Vesnom Denčić, Jovankom Uljarević, Hanom Oklapi, Laurom Barnom i mnogim drugim (od pomenutih sam, da ne bude zabune, samo prvi ja vodila). Kada je časopis pokrenut, planirano je da jednom godišnje izlazi i u štampanoj verziji, što je do današnjeg dana ostalo neostvareno, zbog brojnih, prvenstveno novčanih, problema.

Art Anima, Internet stranica posvećena fantastičnoj književnosti i unapređenju spisateljskog žanra, okrenuta je uglavnom mladim i neafirmisanim piscima. U tom cilju objavljuje priče afirmisanih autora (Dejana Ognjanovića, Otoa Oltvanjija, Dragana R. Filipovića i drugih), intervjue sa poznatim imenima iz sveta književnosti i organizuje konkurse za kratku književnu formu od kojih je jedan upravo završen (Konkurs Art Anime za kratku fantastičnu priču, minijaturu i crticu – do deset reči), a drugi – čiji sam jedan od organizatora (drugi je Dragoljub Igrošanac, vlasnik i urednik Art Anime), upravo otvoren – konkurs za fantastične crtice od 3, 5 i 7 reči, pod nazivom „357” – Trenutak inspiracije.

Uređivanje Našeg traga (glavni i odgovorni urednik je Milan R. Simić) je verovatno najzahtevniji posao kojeg sam se prihvatila. Saradnja je prvenstveno uspostavljena radi objavljivanja kratkih naučno fantastičnih, fantastičnih i horor priča domaćih autora. Ubrzo se saradnja proširila i na druge oblasti, tako da se danas u časopisu mogu naći radovi ne samo proznih pisaca i pesnika, već i dramskih pisaca, aforističara, autora stripova, fotografa i drugih umetnika. Priča se tu, međutim, ne završava. Brojni kontakti su doveli do saradnje sa radijom „Plana” iz Velike Plane (gde časopis i izlazi), „Radio Beogradom” i radijom „Naksi” iz Beograda, sve u cilju popularisanja književnosti i kratke književne forme.

Promocije, kao sastavni deo rada na časopisima (kako onih u pisanoj formi, tako i onih na Internetu), su me dovele i do Kruševca i časopisa Putevi kulture. Nedavno sam sa Jelenom Protić-Petronijević dogovorila pokretanje nove rubrike Mladi stvaraoci, u kojoj će biti objavljivana dela mladih, neafirmisanih autora.

Iako su dva zasebna sveta, i svako na svoj način nedostupan široj publici (jedan zbog nemogućnosti pristupa velikog broja ljudi Internetu, drugi zbog visokih cena štampanih časopisa), ipak su isprepletani i neraskidivo povezani. Odličan primer za to je i moje prihvatanje uredničkog posla na Internet časopisu Helly Cherry. Da se nije desila, ta saradnja ne bi iznedrila drugu (Bunker, Prozaonline), druga ne bi iznedrila treću (Etna, Art Anima) i tako dalje.

S tim u vezi, sve je veći broj Internet stranica koje se okreću novim obrascima kojima bi se kreirali sadržaji na mreži. Tako je pokrenut i C-Part radio sa ciljem da se stvori baza podataka koja bi omogućavala pretraživanje audio, video, foto i pisanih zapisa, u cilju „stvaranja vrhunskog alata za one koji se bave pisanjem”. Na sličnu ideju su došli i „Radio Beograd” i radio „Naksi” iz Beograda, radio „Plana” iz Velike Plane i radio „FIMS” iz Kruševca, jer kako kaže Tim Kortinovis, član književne grupe „Kucačka zajednica”: „Književnost nije „okovana” samo za štampanu reč, i trebalo bi zato da koristi i druge medije.”

Ali, da li su nam time dela domaćih i stranih autora lakše dostupna?

Bezbroj je stranica na Internetu koje nude (besplatno) skidanje priča, pa čak i celih knjiga. Uzmimo samo za primer domaću Internet stranicu Rastko, sa koje možete da skinete priče poznatih pisaca poput Milorada Pavića, Bobana Kneževića, Dragana R. Filipovića i mnogih drugih. Mnogi su se, kako smo videli, okrenuli spajanju Interneta i književnosti i na druge načine osim putem pisane reči. Takođe, osobe sa posebnim potrebama (slabo pokretne i nepokretne osobe, kao i one slabijeg vida) imaju lakši pristup književnim ostvarenjima, uz mogućnost povećavanja slova – što je apsolutno nezamislivo u štampanoj formi. Dakle, stoji da su dela domaćih (i stranih) autora trenutno dostupna zahvaljujući Internetu.

S druge strane, iako je pogodno mesto za razmenu ideja, iako promoviše interaktivnost i umrežavanje i iako je nepresušan izvor informacija, Internet je istovremeno i mesto na kojem vreba nedoučenost i mesto na kojem vlada dezinformacija. Dešava se i to da se tokom čitanja ili „skidanja” željenih priča i knjiga skinu i neželjeni virusi, što mi se upravo desilo tokom pisanja ovog teksta. Tako nešto ne bi moglo da se desi da sam radila u biblioteci. S druge strane, da sam pisala u biblioteci, danas ne biste čitali ovaj tekst, jer bih još uvek sedela u zagušljivoj prostoriji u potrazi da željenim podacima.

Istina je da se u mnogim slučajevima na Internetu mogu naći dela mladih i neafirmisanih pisaca, koji ovim putem lakše dolaze do izdavača (koji po pravilu izbegavaju štampanje neproslavljenih imena); ali sve je veći broj književnika koji objavljuju svoje radove na Internetu. Kako smo, međutim, opšteg mišljenja da ništa ne može da zameni štampanu formu, tako se knjige i dan danas dobro (i skupo) prodaju.

Iz rečenog se vidi da zahvaljujući Internetu ljudi iz različitih gradova mogu da sede i zajedno rade na istom projektu, da pisana reč polako menja svoj način na koji dolazi do publike – dela se prvo objavljuju na Internetu, pa tek ako izdrže probu vremena, nalaze svoj put i do štamparije; da savremeno doba traži nove vidove izražavanja i povezivanja (umrežavanja) i da je Internet kao vid izražavanja sve prisutniji kod nas.

Nephodno je udružiti masovne medije i književnost. Da li ćemo tim udruživanjem dobiti literarnu tradiciju budućnosti? Da li ćemo stvoriti nešto što se odskora zove Linternetom? I da li ćemo time podići kvalitet književnosti, ostaje da vidimo.

 

Art 032, br. 15, maj 2007

http://www.meta-fora.com/dl/art032-15.pdf

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Prikazi, Prikazi, Tamara Lujak. Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Tamara Lujak: Svet virtuelne književnosti, san ili java

  1. Shonery kaže:

    Izvesno je d aće u nekom trenutku internet, potisnuti štampanu knigu, ali smo još uvek daleko od toga.
    Mnogi od nas, uspeli su da pronađu svoju publiku(veću ili manju), upravo zahvaljujući ovom mediju…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s