Đorđe Otašević, Rupa

Gle, u zemlji rupa, gle! Velika je? Duboka je? Da proverim moram. Obmotavam konopac oko pasa, spuštam se, spuštam. Godinama ka dnu. A tamo čovek. Moje oči, moja usta. Mojim glasom govori. Ili ja njegovim. Čekamo se odavno. Pogledam ga, pa naviše krenem. Džaba sam konopac obmotavao, bez potrebe sam se spuštao. To sam i u ogledalu mogao da vidim.

Đorđe Otašević

 

Objavljeno uz dozvolu autora: Satirične priče, str. 91, Beograd, 2009.

 

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Priče, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s