Tamara Lujak: Embrouz Birs, rođeni mizantrop

Severnoamerički pripovedač i satiričar (Ohajo, 1842 – Meksiko, 1914?), autor mizantropskih definicija iznetih u Đavoljem rečniku i morbidnih, fantastičnih priča o smrti objavljenih u zbirkama Priče o vojnicima i civilima, Usred života i Mogu li postojati takve stvari.

Kao deseto od trinaestoro dece u porodici ime je dobio po junaku gotskog romana Čudno i besprimerno žitije Embrouza Gvineta, svojevremeno poznatog pod imenom Ćopavi Prosjak. Bio je rođeni mizantrop: od najranijih dana mrzeo je svoju porodicu, pogotovo oca Marka Aurelija Birsa, siromašnog farmera i verskog fanatika. Pretpostavlja se da se njegov otac krije iza brojnih nasilno ubijenih ličnosti u Birsovim delima.

Birs se istakao u Građanskom ratu kao hrabar i valjan borac. Posle rata radi pri vojsci kao upravnik skladišta plena i napuštene imovine, da bi 1866. godine otišao u San Francisko. Nakon nekog vremena započinje saradnju sa lokalnim listovima i ubrzo počinje da uređuje The San Francisco News Letter, The Argonaut, The Wasp i druge.

Pošto mu 1871. godine biva objavljena prva pripovetka Ukleta dolina Birs se ženi i odlazi u Englesku, gde objavljuje pod pseudonimom dve zbirke iz kalifornijskih listova. Pet godina kasnije vraća se u Ameriku i stiče željenu slavu.

Godine 1887. započinje saradnju sa Vilijamom Randolfom Herstom za čije novine San Francisco Examiner piše sve do 1906. godine postavši, uprkos brojnim negativnim reakcijama, jedan od najpoznatijih novinara na Zapadnoj obali.

Birsove priče, koje spadaju u red najboljih priča XIX veka, mogu u potpunosti da se shvate tek pošto se pročitaju dela na koja se odnose. Često je pozajmljivao iz sveta pozorišta, pa su tako njegovi likovi predstavljani distancirani od radnje, kao da posmatraju pozorišnu predstavu koja ih se ne tiče.

Birs je u svojim delima koristio fantastiku kako bi, uz pomoć aveti i utvara, dokazao da je zlo pravilo a ne izuzetak. Pošto „zajedno sa Sviftom, Embrouz Birs spada u kategoriju pisaca koji smatraju da im njihovo loše mišljenje o ljudskom rodu nameće obavezu da ga što zajedljivije i što češće izražavaju”[1], život mu je vratio istom merom: žena ga je ostavila, jedan mu je sin poginuo a drugi umro od posledica alkoholizma.

Godine 1913. Birs odlučuje da otputuje u Meksiko i tamo dočeka svoj kraj. Krajem godine pridružuje se Panču Vilji kao posmatrač. Nakon poslednjeg pisma upućenog prijateljici Blanš Perington krajem decembra 1913. godine, gubi mu se svaki trag.[2]

 

Izbor basni Embrouza Birsa

 

Veštičin pastuv

 

Jedna Metla, koja je već dugo vremena služila veštici kao pastuv, požali se jednom prilikom zbog prirode svog položaja, smatrajući ga ponižavajućim.

„U redu”, prihvati Veštica, „daću ti posao koji će biti u skladu s tvojim intelektom – uspostavljaćeš kontakte sa umovima drugih ljudi. I, kao prvo, upoznaću te s jednom domaćicom.”

„Šta”, uzviknu metla, „zar ruke jedne domaćice smatraš nečim intelektualnim?”

„Imala sam na umu”, ogovori joj Veštica, „mozak njenog dobrog muža.”

 

Otac i sin

 

Jedno još neiskusno Lane upita jednom prilikom svog oca:

„Veći si, snažniji i brži od bilo kog psa, a imaš i oštre rogove… Zbog čega onda bežiš čim čuješ njihov lavež?”

„Zato, dete moje”, odgovori Jelen, „što imam tako plahovitu narav… Kada bih dopustio nekom od tih bučnih stvorenja da mi se približe, vrlo je moguće da bih se zaboravio i gadno ga povredio!”

 

Planina i Miš

 

Planina se nalazila u sred porođaja i ljudi iz sedam okolnih gradova stajali su okupljeni gledajući kako se trza i slušajući je kako stenje. I dok su tako stajali, gotovo ne dišući, odjednom se odnekud pojavi jedan Miš.

„Ah, kakva bebica!”, povikaše posprdno.

„Možda i jesam bebica”, odvrati Miš ozbiljno, „ali bar umem da prepoznam kad proradi vulkan!”

 

Literatura:

 

Embrouz Birs, Uvrnute basne, Beograd, 2001.

 

http://www.tvorac-grada.com/hczin/Broj92/literaebirs.html, 25.11.2009.

 

 

[1] Embrouz Birs, Uvrnute basne, Beograd, 2001.

[2] Opširnije o ovom američkom autoru možete čitati u Gradini br. 27/2009.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Prikazi, Prikazi, Tamara Lujak. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s