Bajka američkih Indijanaca: ZVEZDANA

Vupi Beli Jastreb živeo je duboko u šumi gde je zverinja i ptica bilo u izobilju. Svakog dana se iz lova vraćao sa bogatim ulovom, jer beše jedan od najveštijih lovaca svoga plemena. Zalazio je i u najmračnije delove šume i umeo da prati svaki trag.

Jednog dana, idući čistinom koja mu je omogućavala da vidi daleko ispred sebe, stiže dalje nego ikada ranije. Svetlost koja se probijala kroz drveće pokazivala mu je da se nalazi na rubu prostrane travnate zaravni. On naiđe na krug ugažen u zemlju kao da su ga stvorile noge koje su se kretale ukrug. Ono što ga je zbunjivalo bila je činjenica da nije bilo staze koja bi vodila do kruga ili od njega. Nije nalazio izgaženog lišća ili skršenih grančica koje bi odavale nečije tragove.

Vupi dođe na pomisao da se sakrije i da motri kako bi otkrio šta je napravilo krug. Ubrzo do njega dopre neka tiha muzika. On pogleda uvis i vide kako se nešto maleno spušta na zemlju. Ta malenkost se stalno povećavala, a muzika je bivala sve glasnija i milozvučnija. Ugleda korpu u kojoj se spuštalo dvanaest divnih devojaka.

Čim korpa dodirnu tlo, devojke poiskakaše iz nje. Zaigraše oko čarobnog kruga podsećajući dok su promicale na kolo sazdano od svetlosti. Vupi je posmatrao njihove dražesne kretnje. Divio im se svima, a ponajviše najmlađoj. Ne mogavši da obuzda divljenje, on odjednom jurnu iz svoga skrovišta i pokuša da je uhvati. Ali sestre, hitre kao ptice, čim ga videše uskočiše u korpu i izdigoše se u nebo.

Vupi je gledao sve dok se one ne izgubiše iz vida. ,,Nestale su i neću ih više videti“, uzdahnu on. Ophrvan tugom, on se vrati svojoj usamljenoj kolibi. Ispuni ga dubok nemir. Lov, njegovo omiljeno zanimanje, nije mu više pričinjavao zadovoljstvo, niti sedenje uveče oko vatre dok su se pričale priče, ni naklonost devojaka njegovog plemena.

Sutradan se Vupi vrati u preriju da čeka u blizini kruga. Ovog puta se, kako bi zavarao sestre, pretvori u oposuma. Korpa se opet spusti u središte čarobnog kruga i on još jednom ču onu divnu muziku. Devojke poiskakaše i započeše svoj razdragani ples. Vupiju su ovog puta izgledale još lepše i dražesnije.

Ovako prerušen, Vupi se polako prikrade kroz travu do kruga, ali kada on banu, spreman da uhvati najmlađu, sestre istog časa pouskakaše u korpu. Ona se podiže, ali dok je još bila iznad samog tla, Vupi ču glas jedne od starijih devojaka. „Možda je“, reče on, „došao da nam pokaže kako se naš ples igra na zemlji.“

„O, ne!“, uzvrati najmlađa. „Uzletimo što brže!“

I korpa još jednom polete uvis i iščeze.

Vupi povrati svoj pređašnji oblik i vrati se potišten svojoj kolibi. Noć mu se učini duga, a rano sutradan on se vrati na zaravan. Kako da zadobije dražesnu devojku? Dok je razmišljao, primeti u blizini stari panj nekog drveta u kojem je vrvelo od miševa. On panj primače krugu. „Jedan tako sićušan stvor neće ih uznemiriti“, pomisli on i potom se pretvori u miša.

Sestre sleteše i prihvatiše se svoje igre. „Ali, pogledajte“, povika najmlađa. „Ovaj panj juče nije bio ovde.“ Ona uplašena potrča ka korpi. Ali se druge samo osmehnuše i okupiše se oko panja. Kada u šali lupiše po njemu, istrčaše miševi, a sa njima i Vupi. Devojke poubijaše sve sem jednog za kojim pojuri najmlađa sestra. Baš kada zamahnu štapom da ga ubije, Vupi se uspravi i sklopi ruke oko nje. Njenih dvanaest sestara hitro uskočiše u svoju korpu i uzleteše u nebo.

Vupi dade sve od sebe da zadovolji nevestu i zadobije njenu ljubav. Dok joj je brisao suze, hvalio joj je divote zemaljskog života. Bio je rešen da utiče na nju da zaboravi sestre. Od trenutka kada ona sa njim uđe u njegovu kolibu, njegovoj sreći ne beše kraja.

Prođoše zima i leto i devojka shvati da se zaljubila u ovog mladog lovca. Njihova sreća bi još veća kada im se rodi lep dečak.

Ali Vupijeva žena beše kći jedne od zvezda i čeznula je da poseti svoj stari zavičaj. Dok je Vupi bio u lovu, ona uspe da isplete korpu od pruća, krijući, usred čarobnog kruga.

Kada je završi, ona sakupi raznih retkosti, uključujući odabrana zemaljska jestiva, da njima obraduje oca. Uzevši sve to, ona jednog dana, kada Vupi ne beše kod kuće, pobeže i uvede sa sobom u začarani krug svoga malog sina. Čim uđoše u korpu, ona zapeva i korpa se diže sa tla.

Vetar odnese njenu pesmu do muževljevih ušiju. On joj prepozna glas i odmah potrča ka preriji. Ali ne uspe da stigne do kruga pre nego što mu žena i dete uzleteše. Vikao ih je i vikao, ali se oni ne obzirahu na njegove pozive. Vupi je jedino mogao da posmatra korpu dok se ona ne svede samo na tačku i na kraju nestade u nebu. Od silne tuge on leže na zemlju.

U međuvremenu je Vupijeva žena bila stigla do svog zvezdanog zavičaja i gotovo zaboravila da je na zemlji ostavila muža. Ali je prisustvo sina podseti na njega, jer je on, kako je rastao, priželjkivao da poseti oca. Jednog dana njegov deda, koji beše poglavica Zvezda, reče svojoj kćeri: „Hajde, odvedi sina da vidi oca i pozovi ga da nam se pridruži. Reci mu da sa sobom ponese po jednu od svake vrste ptica i zveri koje ubije u lovu.“

Poslušavši ga, Vupijeva žena povede dečaka i spusti se na zemlju. Vupi, koji se nikada nije udaljavao od začaranog kruga, ču njen glas dok se ona spuštala sa neba. Srce mu je nestrpljivo kucalo kada ugleda nju i sina i uskoro ih je držao u naručju.

Žena mu prenese očevu poruku i Vupi odmah pođe u lov. Danima i noćima tragao je za lepim i retkim ptičinjem i zverinjem. Uzeo bi samo rep, nogu ili krilo — dovoljno za prepoznavanje. Kada sve bi spremno, uđe sa ženom i detetom u krug i oni uzleteše.

Njihov dolazak u zvezdani svet bi dočekan sa velikom radošću. Zvezdani poglavica pozva na gozbu ceo svoj narod. Kada se okupiše, on objavi da svako može da uzme jedan od zemaljskih poklona, koji god mu se najviše dopadne. Neko uze nogu, neko krilo, neko rep, a neko šapu. Oni koji bi odabrali rep ili šapu, pretvoriše se u životinje i pobegoše. Drugi poprimiše obličje ptice i odleteše. Vupi odabra pero belog jastreba, a žena i sin pođoše za njegovim primerom. Svih troje sada postadoše beli jastrebovi i raširiše svoja velika krila. Spustiše se sa drugim pticama na zemlju gde ih i danas možete naći.

 

 

Bajka američkih Indijanaca

 

 

Ovaj unos je objavljen pod Bajke, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s