Leonardo da Vinči: LISICA I SVRAKA

Gladna lisica naiđe jednoga dana na drvo na koje se beše smestilo jato brbljivih svraka.

Lisica se sakri i stade da ih posmatra. Mislila se i premišljala kako da uhvati neku svraku, dok se u jedan mah ne doseti da su ove ptice uvek u potrazi za hranom i da bez straha sleću na tela uginulih životinja i njima se hrane.

— Da pokušamo — reče lisica u sebi.

I lisica se nečujno opruži koliko je duga, umiri se i otvori čeljust kao da je mrtva.

Malo potom, ugleda je jedna svraka i sleti sa drveta. Svraka se približi lisici i, verujući da je mrtva, stade joj kljucati jezik.

Tako svraka sama stavi glavu u lisičine čeljusti — i ona se, kao kakva kljusa, nad njom sklopiše.

 

Leonardo da Vinči

 

Leonardo da Vinči, Basne i legende, Beograd, 1975.

Ovaj unos je objavljen pod Basne, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s