Tamara Lujak: 162. Ikarina

Nikad se nisam slagala sa ograničenjima i pravilima koja nam je Svantovid nametao. Smatrala sam da ako je vilama dao krila, onda celo nebo treba da nam bude dostupno, ne samo jedan njegov deo. Nikad, međutim, nismo smele da se vinemo do njegovog dvora. Što veće moći to kapriciozniji, to sam odavno shvatila, pa sam prestala da razbijam glavu oko toga čemu zabrana.

Vreme je neosetno prolazilo i ja postadoh majka. Pitanja koja sam nekad izbegavala, sad su iznova izranjala i mučila me. Kad sam shvatila da ću, ukoliko nešto ne promenim, sopstveno dete vaspitavati onako kako ne mislim da treba i nametnuti joj tuđa ograničenja, odlučih se da se popnem do očevih dvora. Poljubih kćer i poslah je kod dragih sestara da je paze i gledaju, dadoh joj poslednje savete pred put i vinuh se u nebo.

Kao vila oblakinja koja je, kako i priliči našem rodu, više vremena provela u vazduhu a manje na zemlji, odnosno oblaku, znala sam za svaku vrstu leta: obrušavanje, lebdenje, poniranje, okomito i strmoglavo jurišanje, ali ništa nije moglo da se poredi sa letom u višim sferama neba. Takvu brzinu, takvu slobodu i moć u krilima nikad nisam osetila i tek mi tad bi jasno zašto nam otac nikad nije dozvoljavao da se popnemo na njegove dvore – da jeste našao bi se neko ko bi ga, davno sebe, svrgnuo sa prestola.

Kad me je ugledao kako mu se približavam sa zaprepašćenjem i strahom je posmatrao koliku sam snagu u krilima dobila. Bio je toliko besan da sam pomislila da će me srušiti istog trena, ali se savlada i sa divljenjem i nevericom posmatraše moj let. Kad bejah nadomak najvišoj kuli, kao da se trgnuo iz sna. Ošinuo me je jednom jedinom munjom. Ona mi sprži krila i ja se istog trena sunovratih na zemlju. Pre nego što će tama večito prekriti moje oči ugledah kako se vile, predvođene mojom ćerkom, vinuše put Svantovidovog dvora.

 

Diogen, Pro kultura magazin, br. 63, Diogen, Sarajevo, februar 2016.

http://diogenplus.weebly.com/tamara-lujak.html, 31.1.16.

http://www.diogenpro.com/autoriauthors.html, 31.1.16.

https://twitter.com/DiogenPro, 31.1.16.

 

 

 

Ovaj unos je objavljen pod Bajke, Pričice, Tamara Lujak. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s