Andra Franičević: VUK OSTAJE VUK

 

Dosadili vuku gresi,

A im’o ih čitav roj,

Pa pošao u manastir

Da posveti život svoj,

 

Pa je iš’o, iš’o, tako,

Smiren kao blagi cvet ―

„Prav, pravcati božji svetac!“

Rek’o skoro ceo svet.

 

A kad sreo jednu gusku,

Za kurjaka pravi med,

On, naravno, pojeo je

Kao što je bio red.

 

Na sudu ga sudac pit’o:

„Šta je, more, vuče, to?

Zar ti svetac, pak da jedeš

Guske kao makar ko?“

 

A on, znate šta je rek’o:

„Kriva, ― veli, guska ta ―

Zašto, brate, na me šiče,

Kad zna da sam svetac ja?“

Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Pesme, Poezija. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s