Jovan Jovanović Zmaj: KONJ I MAZGA

U jednoj štali hranio gazda svog jahaćeg konja. Konj je imao lepa jasla, a u njima uvek sveža sena i dovoljno zobi. A u istoj štali, u jednom kutu, bila je privezana i mazga koju nisu negovali i timarili, a hranili su je tek da ne skapa od gladi.

Jedared, usudi se mazga pa reče konju:

–            Ja znam da si nešto drugo nego ja, pa neću s tobom da se barabarim. Ali ipak ne znam zašto nećeš nikad ni da me pogledaš, a kamoli sa mnom koju progovoriš. Zašto se tako ponosiš?

Konj se i ne osvrnu na nju, ali ipak odgovori:

–            Na mojim precima jahali su carevi i kraljevi i najslavnije vojskovođe kad su išli u rat. Ja se, dakle, ne mogu družiti ma s kime.

–            Tako je – odgovori mazga i uzdahnu.

Milo bejaše konju čuti da mu se priznaju takve zasluge, pak se obrnu da pogledi mazgu. I odmah opazi da na leđima ima krst, pak je zapita:

–            A otkuda tebi taj krst na leđima?

– To je spomen iz starih vremena – odvrati mazga.

– A kakav je to spomen?

– Ta znaš, na jednome mome pretku jahao je Hristos Spasitelj kad je ulazio u Vitlejem. Pa od toga doba mi se sve rađamo s krstom na leđima.

Konj se zastide i poče premišljati kako je gadna preterana gordost, a kako je lepa pitoma skromnost.

 

Jovan Jovanović Zmaj, Priče za decu, Beograd, 2007.

Ovaj unos je objavljen pod Basne, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s