Jovan Jovanović Zmaj: MAJMUN I SLON

Sedeo majmun na visokom drvetu pa opazi kako dole ispod drveta mirno šećući prolazi slon.

–            E, baš ću da ubijem tog slona! – reče majmun u sebi, pa kako je imao u ruci suvu granu, zauka je i baci je na slona.

Ali pri tome zauktavanju izgubi ravnotežu i stropošta se sa visine dole. Ljuto se ozledio, tako da je nekoliko minuta onesvešćen ležao na zemlji.

Dok je on tu ležao, slon, i ne znajući šta se dogodilo, mirno otkorača dalje.

A majmun, kad je došao k sebi i videvši da slona nigde nema, ispravi se i ponosito reče:

–            Smoždio sam ga, dakle, smrvio sam ga, nije ostalo ni traga mu.

Majmun se posle celoga svoga veka hvalio kakvo je junačko delo učinio, kako je slona smoždio.

Takva je sujeta kad se zarana ne zauzda; ona nas obmane i zaludi, pa mislimo da smo podobni učiniti i takva dela koja niko učiniti ne može.

 

Jovan Jovanović Zmaj, Priče za decu, Beograd, 2007.

Ovaj unos je objavljen pod Basne, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s