Leonardo Da Vinči: ČEŠLJUGAR

 

Noseći ptićima u kljunu crvića, češljugar se vrati svome gnezdu. Ali — avaj! — gnezdo beše pusto. Neko je iskoristio njegovo odsustvo i ukrao mu mladunce.

Plačući i dozivajući ih, češljugar stade svukud tražiti svoje ptiće. Cela šuma odjekivaše od njegovih očajnih doziva, ali niko mu ne odgovori.

Jednoga dana, zeba reče češljugaru:

— Čini mi se da sam na seljakovoj kući videla tvoju decu.

Prepun nade, češljugar poleti i ubrzo stigne i do seljakove kuće. Sleti na krov, ali na krovu nikoga. Spusti se na gumno, no i ono beše pusto.

Ali, podigavši glavu, češljugar spazi kraj prozora na kući kavez — i u njemu svoje ptiće.

Uto i ptići ugledaše roditelja te se pribiše uz prečke kaveza i pijukanjem ga zamoliše da ih izbavi. Češljugar pokuša da kljunom i kandžama slomi prečke na kavezu, ali mu trud ostade uzaludan.

Kada to vide, on sa očajnim jaukom napusti svoju dečicu.

Sutradan se češljugar vrati kavezu u kome su bili zatvoreni njegovi ptići. Pogleda ih, provuče glavu između šipki i izljubi ih jedno po jedno, poslednji put. Zatim im dade otrovnu travu mlečiku; ptići okusiše travu, pa uginuše.

— Bolje i mrtvi nego bez slobode — reče češljugar.

 

Leonardo da Vinči

 

Leonardo da Vinči, Basne i legende, Beograd, 1975.

 

Ovaj unos je objavljen pod Basne, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s