Leonardo da Vinči: BRESKVA

Živeli jednom jedno kraj drugoga breskva i orah. Gledajući orahove grane prepune plodova, breskva je zavidela svome susedu:

—    Zašto da on ima toliko mnogo, a ja tako malo plodova? To nije pravedno. Pokušaću da i sama tako bogato rodim.

—    Bolje nemoj da pokušavaš — reče mlada šljiva, koja joj beše prozrela misli. — Zar ne vidiš kako su velike orahove grane? Zar ne vidiš njegovo snažno stablo! Svako treba da daje onoliko koliko može. Brini se ti o tome da ti plodovi budu dobri; jer važno je kakvo je šta, a ne koliko ga ima.

Ali breskva, obuzeta zavišću, ne htede poslušati, već naredi svome korenu da upija više hrane iz tla, žilicama da propuštaju više soka, granama da obilnije cvetaju, cvetovima da se preobraze u plodove.

Oni tako i učine, pa kada je došlo doba zrenja, breskva beše sva načičkana plodovima.

Sazrevajući, plodovi postajahu sve teži, dok na kraju ne otežaše toliko da grane više nisu mogle da izdrže težinu ploda, a stablo težinu grana. Tada se breskva, sa jecajem, prvo povi, a zatim, uz reski prasak, i prelomi. Plodovi se rasuše po zemlji i ostadoše da trunu podno oraha.

 

Leonardo da Vinči

 

Leonardo da Vinči, Basne i legende, Beograd, 1975.

 

Ovaj unos je objavljen pod Basne, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s