Leonardo da Vinči: ORLOVO ZAVEŠTANJE

Posle mnogih godina proživljenih na vrhu visoke stene, kraljevski orao oseti jednoga dana da mu se bliži smrtni čas. Tada on moćnim krikom pozove svoju decu koja su živela na okolnim, nižim stenama. A kada se ona sva oko njega okupiše, pogleda ih jedno po jedno, pa reče:

– Hranio sam vas i odgajao, jer ste od malena imali smelosti da gledate u sunce. Vašu braću koja nisu mogla da podnesu njegov bleštavi lik pustio sam da umru od gladi. Zbog svoje smelosti vi ste dostojni da letite na visinama nedostupnim za sve druge ptice. Neka niko ko se plaši smrti ne nađe okrilje u vašem gnezdu. Vas se sve životinje moraju bojati, ali vi ne činite zla onima koje vas poštuju, nego im dopuštajte da se hrane ostacima vašega plena.

– Uskoro ću vas zauvek napustiti, ali neću umreti u gnezdu. Leteću u visine — sve dok me krila budu nosila; stremiću suncu kao da mi je dužnost da ga dosegnem. Sunčevi plameni zraci sažeći će moje staro perje, strmoglaviću se ka zemlji, pašću u vodu.

– Ali ću se, snagom čuda, ponovo dići iz vode, podmlađen, spreman za novi život. Takva je priroda orlova, takva je naša sudbina.

Rekavši ovo, kraljevski orao uzlete: veličanstven i svečan, oblete oko stene na kojoj stajahu njegova deca, a zatim, iznenada, ustremi se pravo uvis — da na suncu spali svoja umorna krila.

 

Leonardo da Vinči

 

Leonardo da Vinči, Basne i legende, Beograd, 1975.

 

Ovaj unos je objavljen pod Basne, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s