Sa druge strane noći oslanja se na Šarečvićevu zbirku Dolazak tame, po svojoj tematici, šarolikosti ispripovedanih priča, načinu na koji su ispričane, stilu i tonu koji je različit sa svakim novim naslovom, po teškom, oporom ukusu koji vam ostaje u ustima nakon čitanja (Brutto Cane, Neočekivana gozba i Ovisnost). Sve se priče bave ljudima koji su, iz ovog ili onog razloga, prešli na drugu stranu: sveta, svesti, razuma, zbilje, stvarnosti…
Kad ih pročitate i svarite (ukoliko ih uopšte svarite), shvatite koliko su vaši životni problemi ništavni u poređenju sa onim sa čime se Šarčevićevi junaci suočavaju, protiv čega se bore i – najčešće – gube. Prevara, preljuba, izdaja, neverstvo, blud, pohota, samo su neke od tema kojima se Šarčević bavi, koje oslikava bez milosti, zadrške, ulepšavanja – jer, sve je to život. I patnja i stradanja i mučenja – svega ima i na ovom, ali i na onom, svetu.
I dok smo mi, koji smo prošli kroz mnoga stradanja kroz koja su prošli i Šarčevićevi junaci (bespregledni redovi za benzin, hranu, bonove, švercovanja preko Dunava, šibicarenje, svakodnevna besparica i glad), navikli na njih, nekako ih svarili i izbacili iz svog sistema (kolektivnim zaboravom) i nastavili sa svojim životima, dotle Šarčevićevi junaci nastavljaju borbu i na onom svetu, i protiv onostranih, a ne samo ovostranih sila. I prirodno je što gube bitku, što se predaju, kad se, nespremni, slabi i oslabljeni, hvataju u koštac sa daleko jačim silama, protiv kojih se bore ne razumevajući, ne shvatajući, ne sagledavajući njihove prave razmere, jačine, strahote koje sa sobom nose.
Možda je Donato Karizi u pravu kada kaže da je ponekad potrebno zlo oprati zlom. Možda iz tog razloga junakinja priče Ovisnost prihvata svoju gorku sudbinu, Gavrila kao svog gospodara, a junak priče Neočekivana gozba, medveda, odnosno Velesa kao svog izbavitelja. Ovde je, čini mi se, sasvim prigodan momenat da se vratim prvoj rečenici uvodnog teksta: ako je u prvoj Šarčevićevoj zbirci tama dolazila, ako nam se bojažljivo ili otvoreno, ljubavnički, smišljeno, odlučno, neumitno prikradala, u zbirci Sa druge strane noći ona je već došla – opaka, žestoka, jaka, nemilosrdna, surova, bez skrupula. Pred njenom jačinom, žestinom, opojnim čarima, pred njenim primamljivim obećanjima, Šarčevićevi junaci nemaju izgleda, nemaju šanse, nemaju sreće – oni popuštaju, podležu, predaju se, kao što se ljubavnik predaje ljubavnici, prihvataju je oberučke, ponekad, čak, ne razmišljajući.
Postoje, međutim, i manje strašni prelasci u onostrano, i manje napeti i opasni boravci sa one strane, kakvi su opisani u priči Ime majkino. U njoj su dodiri i prelasci gotovo lagani, maltene lepršavi i, čak vam, bestidno i bezobrazno – sram li ih samo bilo! – izazivaju osmeh na lice. Ponekad, samo ponekad, dozvoljeno je da u pričama pobedi zlo, i Šarčević to izvodi sa takom lakoćom, sa takvom vedrinom pripovedanja, da ne možete, a da se ne nasmejete.
Ono što me fascinira kod Šarčevićevog pripovedanja je to što uspeva da sa malo reči i opisa izgradi atmosferu od koje vas podilazi jeza. To mi se dešava svaki put kada pročitam njegovu fantastičnu, a meni omiljenu priču Svetlana, koja je najzad dočekala da uđe u korice njegove zbirke, ove zbirke, čemu se neobično veselim. U ovom kratkom portretu, Šarčević je uspeo da oslika odlučnost jednog ratnika, surovost života koji je vodio i samim tim surovost njegove osvete. Retko se dešava da iznova proživim istu jezu, nakon prvog čitanja. Malobrojne su takve priče i mogu na prste da ih izbrojim: Kingova Prečica gospođe Tod, Bredberijeva Raketa, Vajldov Srećni princ ili Sebični div i Šarčevićeva Svetlana (mogla bih da dodam i Čuvara, ali on je iz zbirke Dolazak tame). Takve su sve njegove priče: bez suvišnih reči i opisa, pune težine, a bez teških izraza. Nije to jednostavno postići, a Šarčević kada izlaže – čini vam se da to postiže sa neverovatnom lakoćom stvaranja!
Ali, nisu svi gubitnici – gubitnici. Ima i onih koji se zahvaljujući predanoj i istrajnoj borbi, u kojoj polažu mnogo više od sopstvenih života, javljaju kao – pobednici. Takve su priče Kiša i, možda predugačka, ali, i najkompleksnija, Gospodari snova. Svaka će vam priča iz ove zbirke, ili gotovo svaka, ostati duboko urezana u pamćenje. Svaka od njih pozivaće vas da joj se vratite makar još jednom, u svet koji je Šarčević tako predano oslikao, svet originalan, maštovit i nestvaran, svet tanan i nepredvidiv, pun opasnosti, ali i zadovoljstava, baš kakav i treba da bude svet sa druge strane noći.
Tamara Lujak
Beleg 