Stevan Šarčević: Sa druge strane

Sa druge strane noći oslanja se na Šarečvićevu zbirku Dolazak tame, po svojoj tematici, šarolikosti ispripovedanih priča, načinu na koji su ispričane, stilu i tonu koji je različit sa svakim novim naslovom, po teškom, oporom ukusu koji vam ostaje u ustima nakon čitanja (Brutto Cane, Neočekivana gozba i Ovisnost). Sve se priče bave ljudima koji su, iz ovog ili onog razloga, prešli na drugu stranu: sveta, svesti, razuma, zbilje, stvarnosti…

Kad ih pročitate i svarite (ukoliko ih uopšte svarite), shvatite koliko su vaši životni problemi ništavni u poređenju sa onim sa čime se Šarčevićevi junaci suočavaju, protiv čega se bore i – najčešće – gube. Prevara, preljuba, izdaja, neverstvo, blud, pohota, samo su neke od tema kojima se Šarčević bavi, koje oslikava bez milosti, zadrške, ulepšavanja – jer, sve je to život. I patnja i stradanja i mučenja – svega ima i na ovom, ali i na onom, svetu.

I dok smo mi, koji smo prošli kroz mnoga stradanja kroz koja su prošli i Šarčevićevi junaci (bespregledni redovi za benzin, hranu, bonove, švercovanja preko Dunava, šibicarenje, svakodnevna besparica i glad), navikli na njih, nekako ih svarili i izbacili iz svog sistema (kolektivnim zaboravom) i nastavili sa svojim životima, dotle Šarčevićevi junaci nastavljaju borbu i na onom svetu, i protiv onostranih, a ne samo ovostranih sila. I prirodno je što gube bitku, što se predaju, kad se, nespremni, slabi i oslabljeni, hvataju u koštac sa daleko jačim silama, protiv kojih se bore ne razumevajući, ne shvatajući, ne sagledavajući njihove prave razmere, jačine, strahote koje sa sobom nose.

Možda je Donato Karizi u pravu kada kaže da je ponekad potrebno zlo oprati zlom. Možda iz tog razloga junakinja priče Ovisnost prihvata svoju gorku sudbinu, Gavrila kao svog gospodara, a junak priče Neočekivana gozba, medveda, odnosno Velesa kao svog izbavitelja. Ovde je, čini mi se, sasvim prigodan momenat da se vratim prvoj rečenici uvodnog teksta: ako je u prvoj Šarčevićevoj zbirci tama dolazila, ako nam se bojažljivo ili otvoreno, ljubavnički, smišljeno, odlučno, neumitno prikradala, u zbirci Sa druge strane noći ona je već došla – opaka, žestoka, jaka, nemilosrdna, surova, bez skrupula. Pred njenom jačinom, žestinom, opojnim čarima, pred njenim primamljivim obećanjima, Šarčevićevi junaci nemaju izgleda, nemaju šanse, nemaju sreće – oni popuštaju, podležu, predaju se, kao što se ljubavnik predaje ljubavnici, prihvataju je oberučke, ponekad, čak, ne razmišljajući.

Postoje, međutim, i manje strašni prelasci u onostrano, i manje napeti i opasni boravci sa one strane, kakvi su opisani u priči Ime majkino. U njoj su dodiri i prelasci gotovo lagani, maltene lepršavi i, čak vam, bestidno i bezobrazno – sram li ih samo bilo! – izazivaju osmeh na lice. Ponekad, samo ponekad, dozvoljeno je da u pričama pobedi zlo, i Šarčević to izvodi sa takom lakoćom, sa takvom vedrinom pripovedanja, da ne možete, a da se ne nasmejete.

Ono što me fascinira kod Šarčevićevog pripovedanja je to što uspeva da sa malo reči i opisa izgradi atmosferu od koje vas podilazi jeza. To mi se dešava svaki put kada pročitam njegovu fantastičnu, a meni omiljenu priču Svetlana, koja je najzad dočekala da uđe u korice njegove zbirke, ove zbirke, čemu se neobično veselim. U ovom kratkom portretu, Šarčević je uspeo da oslika odlučnost jednog ratnika, surovost života koji je vodio i samim tim surovost njegove osvete. Retko se dešava da iznova proživim istu jezu, nakon prvog čitanja. Malobrojne su takve priče i mogu na prste da ih izbrojim: Kingova Prečica gospođe Tod, Bredberijeva Raketa, Vajldov Srećni princ ili Sebični div i Šarčevićeva Svetlana (mogla bih da dodam i Čuvara, ali on je iz zbirke Dolazak tame). Takve su sve njegove priče: bez suvišnih reči i opisa, pune težine, a bez teških izraza. Nije to jednostavno postići, a Šarčević kada izlaže – čini vam se da to postiže sa neverovatnom lakoćom stvaranja!

Ali, nisu svi gubitnici – gubitnici. Ima i onih koji se zahvaljujući predanoj i istrajnoj borbi, u kojoj polažu mnogo više od sopstvenih života, javljaju kao – pobednici. Takve su priče Kiša i, možda predugačka, ali, i najkompleksnija, Gospodari snova. Svaka će vam priča iz ove zbirke, ili gotovo svaka, ostati duboko urezana u pamćenje. Svaka od njih pozivaće vas da joj se vratite makar još jednom, u svet koji je Šarčević tako predano oslikao, svet originalan, maštovit i nestvaran, svet tanan i nepredvidiv, pun opasnosti, ali i zadovoljstava, baš kakav i treba da bude svet sa druge strane noći.

 

Tamara Lujak

 

 

Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Prikazi. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s