Misli za svaki dan: Aleksandar Marković

O TOLERANCIJI… I IZUZECIMA

Treba da budemo spremni da ljude volimo uprkos tome kakvi su, jer nije lako voleti ih takve kakvi su.

Ali… i pored silnog truda, eto baš nikako ne uspevam da podnesem one kojima je uvek najgore tamo gde su, i kukaju što nisu negde drugde.

To ne može da zaobiđe ni one sa kojima su, na ovaj ili onaj način.

O BOGOVIMA

Bog je čovek. Čovek je bog. Nemoćni bog. Slobodan je da uradi bilo šta, i nemoćan da uradi bogzna šta.

O STVARIMA UOPŠTE

Definitivno bi trebalo više da razmišljamo o stvarima. Da bismo ih smislili. Ako želite da vam se nešto ostvari, mislite o tome. Intenzivno. Misli su porudžbine. Čak i o neostvarivom mora da se misli da bi se zaključilo da je neostvarivo. Ali kada se nešto smisli, na pola puta je do ostvarenja. A onda, ko zna?

O PRILIKAMA I PREPREKAMA

Kad smo bili naivni, kad smo bili mali, nismo znali za sitnicu što se zove ali. Porasli smo, naučili to što nismo znali, pa ipak nam još na putu ta sitnica ali. Sve smo s mukom zaradili, ništa nismo krali, no za uspeh smetalo nam to prokleto ali. Život nas na kraju slomi, na kolena svali, i zalud se osvrćemo, nema više ali. Sve do kraja nismo znali to što znamo sada, da se ta sitnica ali prezivala nada.

O PISANJU

Pisanje je moja detubacija. Pisanje je pasta za zube, a ja tuba. Ne znam ko ili šta pritiska tubu da pođe pasta, samo osetim kako pritiska. I znam da će opet, jer pasta mora da izađe da bi se oprali zubi.

Već čujem dežurnog dislektičara kako pita: ’Kako, kako? Nisam dobro čuo… Masturbacija?’

O…  OTUĐENJU?

Gledam kako duž granica zemalja niču bodljikave žice, i pitam se… Da li to iz gluposti ljudske sami sebe polako zatvaramo u logore? Ograđujemo se(be), navodno od drugih, ali se(be) ograđujemo. Ako je tako, ko nas je(be) na to naterao?

Ne volim da zamišljam, ali mi se nameće, kako iste takve bodljikave žice niču u svakoj kući i stanu, dvorištu, gdegod neko nekom smeta. Umesto trećeg svetskog rata, prva sveopšta izolacija.

Najnovija dopuna:

Izolacija je počela sa izbeglicama, a sada je odjednom postala sveopšta i poželjna… neko bi već iz toga izvukao neki zanimljiv zaključak, siguran sam.

Aleksandar Marković

 

 

Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Misli za svaki dan. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s