Mladenovac se truje!

REAGOVANJE  NA  TEKST – POVODOM „javne rasprave i prezentacije predmetne Studije u prostorijama GO Mladenovac.

„AVECO“ d.o.o. iz Mladenovca, ul. Kralja Petra Prvog br. 34

Centar za upravljanje otpadom „AVECO“  (skladištenje opasnog i neopasnog otpada i tretman neopasnog otpada – I faza

Nakon pročitanog teksta objavljene prezentacije i uvida u sadržaj iste –na službenom sajtu Ministarstva … o proceni uticaja na životnu sredinu  projekta “skladištenje opasnog i neopasnog otpada i tretman neopasnog otpada – I faza” od  strane Centra za upravljanje otpadom „AVECO“ 

Navodim objektivne činjenice :

Takva postrojenja se moraju  nalaziti u posebno određenim zonama i daleko od bilo kakve prehrambene proizvodnje i naseljenih mesta,   vrtić „Sunce“ (stari naziv „Petar Drapšin„) pripada jednoj od vrtića PREDŠKOLSKE USTANOVE „JELICA OBRADOVIĆ“ otvoren  je oktobra 1980. godine, kapaciteta 216 dece, uzrasta od 1 do 6,5 godina; nalazi se u neposrednoj blizine lokacije  “ AVECO” na 300 metara .

Mladenovčani pamte da je 1999 g. smeštena cisterena sa piralenom  -kancerogenom materijom koja se koristi u procesu proizvodnje transfornatora,  aprila 1999 g je upućena iz fabrike “Minel dinama “ sa Čukarice  u Mladenovačku fabriku “Minel trafo” zbog obj. okolnosti je premeštena na trouglu izmedju lokalnog  fudbalskog terena ,  Selters banjei rečice  Luga . Zbog curenja piralena  iz cisterne Mladenovčani su se pobunili i nakon žestokih sukoba  ista je prebačena u “Prvu iskru “  Barič.

Po poznatom autoru Predragu Poliću sa Hemijskof fakulteta –Beograd, “1 litar  te hemikalije  može da zagadi milijardu litara  vode”

U Srbiji  opasan otpad  čini 27 % ukupnog otpada / EU podaci 1 –  Srbija 2018, / donacije EU….

  1. Stanje u ovom sektoru “predstavlja tempiranu ekološku bombu”
  2. Poseban  je akcenat na činjenicu da iza  2020. godine stupa zabrana izvoza opasnog otpada iz Srbije u EU.
  3. Do 2030 god planira se  uklanjanje „istorijskog otpada“-opasne hemijske supstance koje su decenijama  zarobljene u neadekvatnim  uslovima i napuštenim fabrilkam,. pa time  čine  i istorijski otpad  opasnim po okolinu.
  4. 0,25% budžeta  se izdvaja iz BDP-a Srbije za zaštitu životne sredine, ta činjenica govori koliko se brine za zaštitu životne sredine , a samim tim i za zdravlje i kvalitet života ljudi.

Navodim sledeće:

Da sam ja: po stručnom obrazovanju kao  Primarius  Dr specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije- subspecijalista balneoklimatologije , protiv  Vaših planova  o “ skladištenju opasnog i neopasnog otpada i tretmanu neopasnog otpada – I faza” na teritoriji GO Mlaadenovac. 

Ne postoji ni jedna slična delatnost  na teritoriji  Srbije a da je u blizini  rehabilitacionog  centra . Ovde konkretno “Selters banje” koja  je organizacioni je deo “ Instituita za rehabilitaciju Beograd”.  U rehabilitacionom tretmanu  lečenju  i prevenciji primenjuje prirodni faktor : termomineralnu vodu “Srpski Selters” i “ Selters peloid “- lekovito blato.

O istorijatu primene prirodnog faktora postoji dosta stručnih i naučnih radova, ali da napomenem da već   se 122 god.  koristi “Srpski Selters” mineralna voda . U medicinske svrhe i od 1898 godine  i postala je evropski ” Brend” kao i Selters peloid sa kojim se sa pravom ponosi stručna javnost i Mladenovčani.  Jer  u javnosti Selters banja je odavno poznata. Banjski kompleks obuhvata ne samo Selters banju već i veću regiju do Kosmaja gde je nekada bila poznata Koraćička banja. 

Radila sam  u Institutu za rehabilitaciju Beograd, organizacioni deo “Selters u Mladenovcu, kao Primarius  Dr specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije – subspecijalista balneoklimatologije  i mentor na Medicinskom fakultetu -Univerziteta u Beogradu iz oblasti balneoklimatologije( praktična nastava-korišćenje prirodnog resursa u lečenju i prevenciji zdravlja).

Učestvovala u izradi elaborata (Consulting tourism development) kao stručni saradnik  balneoklimatolog, u “ Definisanju područja” Selters Banje-. Mladenovac”, koja je i dobila nakon toga zvanično status “Banjskog mesta”

Bila sam stručni konsultatnt ispred organizacionionog dela“Seltersa“ u sklopu  Instituta za rehabilitaciju Beograd  i učesnik  Međunarodnog projekta  „THERMALIS  INTEREG „- transnacionalnog programa Evropske unije, u periodu od 2007- 2009 g.  sa ciljem  očuvanja  termalnog  nasleđa u Evro-Jadranskom regionu.

 Dugogodišnji  sam aktivista : umetničko ekološko projekta “Čisto i bistro”

GO Mladenovac , sa statusom  Banjskog mesta  ne sme dozvoliti izgradnju na toj lokaciji,  uopšte na teritoriji grada, GO Mladenovac.  Selters  banja sa prirodnim resursima mora ostati u funkciji . Po zakonu “o Banjama” :

 „Službeni glasnik RS”, br. 80 од 6. Novembra 1992, 67 od 30. Avgusta 1993, 95 od 8. Decembra 2018  čl. 1. čl. 2, čl 8. Član 8 .11

Za banju se donosi odgovarajući planski dokument, u skladu sa propisima o planiranju i uređenju prostora”.
Planom iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se, pored ostalog:

“Zaštita i očuvanje prirodnih lekovitih faktora u banji, sprečavanje aktivnosti koje mogu narušiti osnovna obeležja i svojstva banje, uslovi uređenja i izgradnje na tom području i stvaranje uslova za razvoj zdravstvenih, rekreativnih i turističkih funkcija banje”.

“Država mora to da uredi i stavi pod strogu kontrolu i zaštitu lekoviti faktor, odnosno izvore termomineralne vode. Tu ne sme biti kompromisa

 Lokalna samouprava i država treba da budu oslonac i stub razvoja”.

Tekst napisala

Olga Lekić

Primarius  Dr specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije- subspecijalista balneoklimatologije

Aktivista  kulturno – ekološkog pokreta „Čisto i Bistro“

                                                                                                              03.11.2020 godine

Ovaj unos je objavljen pod Vesti, Čisto i bistro. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s