Vesna Denčić, IN MEMORIAM: Aforizmi

Prodali smo dušu đavolu.

Sad je došao po ambalažu.

Opusti se.

Ne preti nam nikakva budućnost!

Svako nosi svoj krst,

a neki i čitava groblja.

Bog prašta grehe,

ali ne i zasluge.

Svet je stvorio neko moćniji od nas.

Mi smo tu samo da ga uobličimo

ili razobličimo.

A kad je došla ponoć,

princezi su porasli brkovi.

Došao je đavo po svoje.

I razneo nas!

Stepen zagađenja vazduha je veliki,

ali valjda će iscureti kroz ozonske rupe.

Moram da pišem aforizme.

Tera me neki đavo.

Životinje su čudo od tehnike.

Pred vratima raja paklena je gužva.

Vesna Denčić, Put do pakla, Beograd, 2001.

Uz bajke smo odrasli.

To nas je održalo u životu.

Ušli bi u koaliciju i sa crnim đavolom,

ali on neće!

Postavili smo kamen temeljac,

a onda je došao Sizif.

Živeli bismo kao u raju

da nismo dušu prodali đavolu.

Naš pakao je pojednostavljen.

Sve se vrti u istom krugu.

Kome se jednom otvori pakao,

sreća ga ne napušta!

Da joj je na vreme kupio usisivač

ne bi postala veštica.

Vesna Denčić, Stradanje u ciklusima, Beograd, 2007.

Ovaj unos je objavljen pod Aforizmi, Književnost. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s