Vesna Denčić, IN MEMORIAM: Priče

Ad acta

Zablude u koje sam upletena ne pripadaju isključivo meni. Podstanar je, slučajno, pogrešno razumeo poruku i izvršio samoubistvo. Od tada strpljivo sedim u sobi i čekam reinkarnaciju. Neke stvari moram da mu objasnim.

Buđenje

Vetar je bio promenljivog smera i često joj zadavao glavobolju. Popila je aspirin, srušila se na krevet i zaspala. Nije čula ni zvuk telefona, ni zvono na vratima, ni plač.

Probudilo ju je dobovanje zemlje o pokrov.

Igra senki

Svake večeri, o ponoći, sedao bi za pisaći sto, uzimao skupoceno pero kupljeno kod antikvara, umakao u mastilo i pisao duga, nežna pisma. Ujutro ih je pečatirao crvenim voskom i predavao zamišljenom slugi.

Predmeti za ličnu upotrebu

Otvorila je sve svoje kofere. Bili su prazni. Dugo ih je odmeravala pogledom, a onda odlučila. Smestila se u najveći i zatvorila poklopac.

Valjda će nekom zatrebati.

Gost

Na Badnje veče porodica je bila na okupu. Trpeza je bila postavljena tradicionalno bogato: pečenje, sarma, salate, pite, kolači, piće… Svega je bilo u izobilju, uz neizbežnu novogodišnju jelku.

Neobavezno ćaskanje prekidalo se da bi se napunile čaše, a kada se prešlo na flaše, veselu prazničnu atmosferu upotpunila je muzika i pesma.

Iznenada, negde oko ponoći, oglasi se zvono na vratima. Sigurno je neki komšija, pomislili su, koji želi da se pridruži veselom društvu…

Niko nije pomislio na Gospoda.

(Mal)tretman

Moj duh nikad ne spava. vidim ga svake noći kako luta i krevelji se iz svakog ugla prošlosti i sadašnjosti, prkosi i maltretira me, a ja mu još uvek ne mogu ništa.

Moram ga zaustaviti na vreme, jer, kakav je, kreveljiće mi se iz groba, a to već ne bih mogla da podnesem!

Poslednje pripreme

Izvesno vreme živeli smo zajedno. Svakog dana išli bismo u duge šetnje, na trčanje ili u teretanu, i uopšte – vodili smo jedan zdrav ljudski život. A onda s eon naglo razboleo. Učinila sam sve što je bilo u mojoj moći da mu pomognem i olakšam poslednje dane.

Dok ovo beležim on još uvek nije umro, ali očekujem ga uskoro.

Kad smrt zakuca

– Dobar dan!

– Dobar dan, izvolite?

– Mi smo iz pogrebnog preduzeća…

– Ovo je neka greška, nama nisu potrebne vaše usluge!

– Da li ste sigurni u to?

Razmena materije

Prag mogućnosti prešla je samo jednom. Probudila se u nekom drugom svetu. Uplašena, ruku vezanih lancima, ostavljena na milost i nemilost lešinarima.

Odrastanje

Princeza više ne sedi na zrnu graška.

Bogu ili Đavolu?

Duša mu je bila u nosu, dok se peo strmim stepenicama. Dotakao je majušni oblak i vrata su se otvorila. Kakva pustoš, uzviknuo je razočarano, kome li sam dušu prodao?

Dan posle

Biće to vreo i težak dan. Staviću svoje škrge i sa porodicom se spustiti u grad. Provešećemo se kao nikad!

Vesna Denčić, Inverzije, Beograd, 2003.

Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Priče, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s