Ivana Mladenović: Pesma

Tamara

Tamo negde gde boravi seta

i gde snovi grade svoje dvore,

muzika se božanska začela

u devojci što Tamara se zove…

Afrodita joj u zenicama spava,

kosa njena vetar obožava,

kada voli, cvetnim dahom diše,

sve miriše kao nakon kiše…

Mart je mesec njenoga rođenja,

bog se tada smejao od sreće,

darova joj osmeh gorske vile

i oči što čežnjom su snile…

A sada osmehom traži osmeh

mladića kojeg neizmerno voli:

moliću se da nikad ne upozna tugu

što razdire dušu čak do zverske boli…

Reka – vatra – ljubav – krv je

njena mlada i…

ona zna da čovek gubi onda

kada nema čemu da se nada…

A oružje njeno je duša,

srce čisto kao voda sa izvora,

čednost ruže što poglede osvaja;

sigurna je od demonskih dodira…

Ovaj unos je objavljen pod Književnost, Pesme, Poezija. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s