Romska bajka

Family, Happiness, Africa – Cheerful grandfather holding his granddaughter and smiling at the camera for a portrait

Beše jednom jedna siromašna porođica. Ko zna koliko je dece umrlo od gladi? Od gladi je umrla i njihova majka. Ostao je samo stari otac sa kćerkom. Behu siromašni kao i ranije, a živeli su od prosjačenja.

Devojčin otac je svakodnevno donosio samo korice hleba. A onda, dan za danom, kćerka primeti da joj otac donosi sve manje i manje hrane.

Jedno jutro kćerka upita oca:

–      Oče, reci mi kako prosiš, vidim da svaki dan donosiš sve manje hrane? Jesu li ljudi tako loši da ti ništa ne daju?

Otac poče da joj priča:

–      Kćerko moja, onoga ko mi ništa ne da opsujem, a onome ko mi pruži nešto, ne kažem ništa.

–      Oče, to nije dobro.

–      Ali, kako da činim, kćeri moja?

–      Tog što ti ne da ništa nemoj psovati. Poželi mu božje dobro, a i njegovoj porodici. Na kom mestu prosjačiš? – upita kćerka.

–      Stojim na mestu gde nema mnogo prolaznika.

–      Da više tamo ne stojiš. Sledećeg dana idi kraj careve kuće. Tu najviše prolaze bogataši.

Stari otac posluša kćerku i uputi se ka carevoj kući. Molio je ljude da mu nešto pruže. Svaki od prolaznika bacao mu je po koji dinar. Molio se on za njihovo zdravlje, ali i zdravlje onih koji ga nisu darivali.

Tako, iz dana u dan, poboljšali su svoj život. Kada bi stigao kući, ljubio je starac kćerku. I govorio joj je da je najpametnija devojka u tom mestu.

Pročulo se kod meštana da starac i devojka više nisu u teškoj životnoj situaciji.

Jednog dana za to je doznao i car i izašao na čardak da se sam uveri: je li istinita priča o starcu i devojci.

Starac je produžio da sluša kćerkine savete.

Sutradan ga je pozvao car. Starac se mnogo zabrinuo. Nije mogao da razume carev poziv. Otišavši kod cara, sa strahom upita:

–      Vaše veličanstvo, zašto sam pozvan? Nisam učinio nikakvu grešku.

–      Nisi učinio nikakvu grešku i nisam te zato pozvao. Znam da si ranije živeo teško i prilikom prošenja da si upotrebljavao ružne reči. Sada te reči ne izgovaraš. Kaži mi ko te je naučio da se više tako ne ponašaš?

–      Vaše veličanstvo, ja sam jedan od najsiromašnijih. Imam samo jednu kćerku. Ona me je savetovala kako da se ponašam prilikom prošnje. Da vam istinu kažem, pre sam psovao i one koji su mi po nešto pružali, ali i one koji mi ništa nisu darovali. A te reči više ne upotrebljavam.

–      Kažeš da te je svemu tome naučila kćerka?

–      Da, vaše veličanstvo – uzvrati uplašeni starac.

–      Pošto imaš pametnu kćerku, uzmi ovih dvadeset jaja i ponesi kući. Neka tvoja kćerka izleže dvadeset kokošjih pilića. Vreme ti, takođe, određujem. Za dvadeset i jedan dan.

Starac uze jaja i ponese ih kući. Pruži ih devojci. Poče da plače i čupa kosu. Kako će mu kćerka izleći jaja, kada nemaju ni kokošku ni pevca?

–      Zašto plačeš, oče? – upita kćerka.

–      Ne pitaj, kćeri moja. Pre smo živeli bednije, ali nismo imali posla s carem. A sada ne znam šta da činimo. Ti si nas usrećila sa tvojim savetima, ali to nam se pretvorilo u nesreću. Platićemo našim glavama.

–      Nemoj se sekirati, oče. Imamo dosta vremena. Jaja će se izleći.

Devojka uze jedno jaje i razbi ga. Uverila se da je skuvano. Za nekoliko dana pojedoše kćerka i njen otac sva jaja.

Došao je devetnaesti dan. Kćerka posla oca u selo da isprosi malo kukuruza, pšenice, pasulja i jedan mali kotao. Devojka je sve namirnice skuvala zajedno.

Kada bi gotovo, posla oca da pozajmi par volova i plug.

Pribavi on sve što je zahtevala. Zatim ona reče:

–      Oče, idi i izori zemlju u neposrednoj blizini careve kuće. I reći ćeš: „Kako će niknuti kukuruz, pšenica i pasulj, tako će se izleći pilići iz jaja.”

Car je opazio starca kako viče i često ponavlja iste reči. Tada pozva ga car. Međutim, neko vreme je zaboravio na jaja, ali se sada prisetio.

Starac je bio uplašen što će se pojaviti pred carem, jer je verovao da će mu odrubiti glavu.

–      Molim te, veličanstveni, ovim rečima naučila me je kćerka. Ona me je poslala u selo da prosim kukuruz, pšenicu i pasulj. Sve smo to zajedno skuvali.

–      Slušaj, starče, tvoja kćerka je pametna. Ali, postoji i slećeći uslov. Uzmi ovu vunu da mi kćer isplete ćilim za celu moju vojsku, a nešto i da joj pretekne.

Starac se vrati kući, plačući. Teško njemu šta ga je snašlo! Dade vunu kćeri. Prenese joj careve reči.

–      Nemoj se sekirati, oče. Sve će biti dobro. Ne plači. Idi lezi i spavaj.

Sutradan ustadoše. Devojka je našla parče daske i rekla svom ocu:

–      Idi kod cara, odnesi mu ovo parče i poruči da mi napravi ručni alat za pletenje.

Uputi se starac kod cara.

–      Molim te, care. Poslala me kćerka i rekla da ti kažem da joj napraviš ručni alat za pletenje i to od ove daske.

Stade car da razmišlja, zatim odgovori:

–      Ha, ha, ha… Tvoja kćerka je pametna. Ali, imam još jedan uslov. Ovom čašom hoću da iskapi more. Ako ne ispunite ovaj uslov, biću prinuđen da vam odrubim glave.

Starac se vratio kući sav uplakan. Preneo je kćeri careve reči. S naporom je devojka smirila očev strah i strepnju.

Sutradan, starac ustade iznerviran.

–      Ova si dva uslova ispunila, kćerko moja, ali s trećim ne znam kako ćeš na kraj izaći? Ko može da iskapi jednom jedinom čašom?

–      Zašto strahuješ, oče? Uzmi ovo zrno kukuruza, idi kod cara i reci mu da zaustavi sve vode koje se slivaju u more. Nakon toga, ja ću isprazniti njegovo more.

Starac se uputi carevoj kući. Ne progovori, nego pred njega baci zrno. Zatim reče:

–      Molim te, care, uzmi ovo zrno, koje ti je poslala moja kćerka i rekla da zaustaviš sve vode koje se u more slivaju. Posle toga će moja kćerka čašom iskapiti more.

–      Sutradan da mi dovedeš svoju kćer – reče car.

Starac se sekirao i pre, ali sada još više.

–      Oče, šta ti je rekao?

–      Eto, kćerko moja, tvoje će nas znanje koštati glave. Poziva nas sebi car.

Iako ga je devojka hrabrila, ipak, i ona se sekirala.

Ujutro podoše. Stupiše kod cara. Zatim, devojka reče caru:

–      Vaše veličanstvo, mi smo stigli. Zašto nas ne pustite na miru sa našom bedom?

On je pogleda i reče:

–      Kuća je mnogo lepa, ali joj je odžak nakrivljen.

–      Vaše veličanstvo, odžak je nakrivljen, ali dim ide pravo.

Car je pogleda, zatim nakon kratkog vremena predloži:

–      Hoćeš li me prihvatiti za muža?

Devojka ga je odmeravala nekim čudnim pogledom, ali mu odgovori:

–      Vaše veličanstvo, ja pristajem, ali imam jedan uslov za vas: da potpišete moj zahtev: onog dana kada me budete oterali, da uzmem šta hoću.

–      Pristajem, ali ja te nikada neću oterati.

–      Ja to znam, samo te molim da mi ispuniš tu želju. Car pristade.

Napravljena je svadba. Došli su gosti sa svih strana. Živeli su potom srećni, ali, nakon nekoliko godina postalaje žena caru dosadna i htede je oterati.

–      Dobro, vaše veličanstvo. Ali bih vas zamolila da mi ispunite želju da noćas zajedno pijemo. Tako ću sutra zorom otići. Ne želim ništa drugo od vas.

Car je zanemeo na njen zahtev da joj ispuni želju, kako bi noć proveli pijući.

Pijuckali su. Ona je svirala na harfi i pevala mu. Car ne potraja dugo, napi se. Ona je primetila da car više ne zna za sebe. Pozvala je poslugu i zatražila kočiju za dve osobe.

Odvezli su cara u kuću devojke. Pijani car nije znao za sebe, pa čak ni gde se nalazi.

Sutradan, kada se probudio, posmatrao je prostor oko sebe. Uzviknu:

–      Gde sam?!

–      Kod mog oca.

–      Ko me ovde doveo?

–      Ja.

–      Jao, kako si mogla da me dovedeš u ovu prljavštinu?

–      Molim vas, vaše veličanstvo. Da li se sećate kako smo se sporazumeli: kada me budete proterali da uzmem šta hoću. Ja od tvog bogatstva nisam ništa uzela. Ja sam tebe izabrala i tebe uzela. Ništa drugo.

–      Dobro govoriš. Tako smo se dogovorili. Od danas nikada neću ni pomisliti da te oteram. Ti si pametna žena.

Žena je toga dana i oca dovela kod cara i živehu zajedno.

Radoje Radojević, Vatra samotvora, antologija crnogorskih narodnih bajki, Titograd, 1976.

Ovaj unos je objavljen pod Bajke, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Romska bajka

  1. herrmomonews kaže:

    Mudro. Lepa prica.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s