ROMSKA BAJKA: Bože, pretvori me u mrava

Behu jednom jedan starac i jedna starica. Imali su sina jedinca. Starac je nakon teške bolesti izdahnuo. Mladić je ostao sam. Bio je jako siromašan. Nije imao dovoljno hrane.

Pođe na put pečalbara. Iz sela u selo. Noć ga zateče u jednoj šumi. Mladić reče:

–      Eh, moj bože! Ako zaspim na zemlji, poješće me vukovi i medvedi. Bolje da se popnem na ono drvo. Tu ću prespavati do ujutro, zatim ću nastaviti put.

Popeo se mladić na vrh drveta. Zavezao se konopom i usnio.

Sutradan se začu neka svađa. Dole opazi medveda, gavrana i mrava. Bili su tako blizu odluke da jedan drugom skoče za vrat, jer nisu mogli da podele jedno jagnje. Medved opazi mlađića na vrh drveta i reče:

–      Eto, ko će nam podeliti jagnje! Onaj mladić na drvetu. Molim te, siđi i pomiri nas, ne dozvoli da se međusobno svađamo.

Mladić im odgovori:

–      Ja bih sišao, ali strahujem da ćete me prožderati. Medved mu odgovori:

–      Dajem časnu reč, da ti ništa loše neću učiniti.

Mladič siđe i začas im podeli meso. Veliko parče podari medvedu, srednje gavranu, a najmanje mravu. Svi behu zadovoljni i siti.

Medved reče mladiću:

–      Šta tražiš od nas pošto si nam učinio ovo dobro? Mladić odgovori:

–      Šta vi, životinje, možete dati ljudskom biću?

–      Eto, na primer, ja ću ti podariti jedan zanat. Mahni rukom ka šumi i reci: „Prilegni, šumo!“

Mladić posluša i reče:

–      Prilegni šumo! – i šuma se poravna sa zemljom. Zatim medved reče:

–      Mladiču, reci: „Ustaj, šumo!“

A kad tako izgovori, šuma se uspravi.

–      Od mene ti je ovaj zanat na dar – reče medved. Dođe red na gavrana.

–      Mladiću reci: „Bože, pretvori me u gavrana!“ – reče gavran.

Kada mladić ponovi ove reči, bog ga pretvori u gavrana.

–      Mladiću reci: „Bože, pretvori me u čoveka“ – reče gavran.

Kada mladić ponovi te reči, bog ga pretvori u čoveka.

–      Eh, to ti bi dar od mene.

Dođe red na mrava.

–      Reci: „Bože, pretvori me u mrava!“

Kada mladić izgovori te reči, bog ga pretvori u mrava.

–      Mladić reče: „Bože, pretvori me u čoveka!“ – reče i bog ga pretvori u čoveka.

–      Eh, i od mene ti na dar ovaj zanat – reče mrav.

Medved, gavran i mrav se raziđoše. Mladić ostade sam.

Nastavljajući put, stiže u jedan grad. Na kraju grada ga zateče noć. Zapazi jednu trošnu kolibicu. „Idem u onu kolibicu da pitam za prenoćište, a sutra kako mi bog da”, pomisli.

Zakuca na vrata. Pojavi se starac. Pozdravi se s mladićem, a mladić starcu reče:

–      Imate li mesta za noćenje?

–      Dođi, dete moje. Jeste, da sam jedan od najsiromašnijih, ali, nekako ćemo provesti noć.

Mladić uđe unutra. Starac je bio velika sirotinja. U sedeljki i razgovoru, starac reče:

–      Siromah sam sinko, siromah. Nemam nigde nikoga. Živim sa ovom kravom. Pomuzem je, pa ujutro nosim mleko pašinoj kćerki. I ona me daruje, sinko, hlebom, da održim živu dušu.

–      Razumem te starče, da li bi me posinio?

Starac, kao da je tako nešto i očekivao pošto nije imao nikog svog.

–      Ja te, sinko, prihvatain, ali ćeš morati svako jutro da nosiš devojci mleko i mene odmenjuješ. Ja sam ostareo. Iznemogao.

Te noći legoše kasno. Sutradan starac ustade i pomuze kravu, skuva mleko i mladiću dade da ga odnese pašinoj kćerki. Mladić uze toplo mleko. Samo što izađe napolje, pade rnu napamet: „Bože da probam zanat, koji mi podari gavran.“

–      Bože, pretvori me u gavrana! – reče i bog ga pretvori u gavrana. Mladić polete. Nađe se začas ispred pašine kapije. Ali, kad je bio ispred samih vrata, reče: „Bože, pretvori me u čoveka!” – i bog ga pretvori u čoveka. Zakuca. Na vratima se pojavi pašina kćerka. Vide mladića sa mlekom. Mleko beše još vrelo. Devojka ga dočeka rečima:

–      O, mladiću, neka si zdrav i srećan! Dok je starac mleko donosio, trebalo ga je podgrejavati. A ti vrelo mleko donese.

Devojka se u njega zagleda i reče:

–      Pošto si tako vredan, eto ti ove dve čaše, napunićemo ih mlekom i ostaviti u dalapu, a kada se mleko ohladi napraviće kajmak. Sutradan kada budeš došao, mleko ćemo zajedno popiti.

Devojka podari mladića najboljom hranom, a to ranije nije činila sa starcem. Njemu je davala suve kore hleba.

Kada se mladić vratio kući, starac je bio iznenađen poklonom. Radovao se beskrajno.

–      Da si srećan, sinko! Spasićeš nas. Sada imamo šta pojesti i popiti.

Pred sumrak mladić zamoli starca:

–      Oče moj, kod naših komšija igraju se jamine, da odem i ja i da se poigram s njima.

Starac odgovori:

–      Nemoj, sinko, ti si im još nepoznat.

–      Oče moj, ispuni mi želju.

I starac dozvoli mladiću da ode.

Kada mladić izade iz kuće, i uverivši se da nema nikog napolju, reče: „Bože, pretvori me u gavrana!” – i bog ga pretvori u gavrana. Polete i spusti se ispred pašinih kapija, zatim stiže pred vrata devojke. „Bože, pretvori me u čoveka!” – reče, a bog ga pretvori u čoveka. Vrata su bila zaključana. Mladić reče: „Sada ću da probam zanat koji mi je podario mrav.” – „Bože, pretvori me u mrava!” – reče i bog ga pretvori u mrava. Mladić se provuče kroz otvor ključaonice. – „Bože, pretvori me u čoveka!” – reče tada i bog ga pretvori u čoveka. On priđe devojci koja je spavala. Gore na dalapu primeti one dve čaše mleka, koje je devojka ostavila. Uze samo svoju čašu i popi mleko, a njenu nije pipnuo. Izađe na isti način napolje i ubrzo se vrati starcu.

–      Starče, otvori vrata.

Starac mu otvori vrata i zapita:

–      Sine moj, što nisi ostao duže?

–      Oče, nisu se noćas sastajali. Rekoše da če se sutra veče okupiti i nastaviti igru.

Mladić prileže.

Sutradan u ranu zoru, starac ustade, pomuze kravu i skuva mleko, probudi mladića, a nakon umivanja, dade mu flašu i on pode pašinoj kući. Bacivši pogled na sve strane da ga neko ne vidi, reče: „Bože, pretvori me u gavrana!” – i bog ga pretvori u gavrana. On polete i spusti se ispred vrata, pa reče: „Bože, pretvori me u čoveka” – i bog ga pretvori u čoveka. Zakuca na vrata, devojka se pojavi i prihvati još vrelo mleko.

Zatim devojka reče:

–      Dođi, sada ćemo u mojoj sobi zajedno popiti mleko, koje smo juče ostavili.

Kada se devojka približi dalapu, opazi da je njena čaša puna mleka, a njegova prazna.

–      O, bože, šta se moglo dogoditi – tvoja čaša prazna! – začudi se devojka.

–      Nema veze – reče mladić. – Eto, opet ćemo je napuniti mlekom za sutradan.

Mladić dobi hranu i zatim se uputi kući.

To što se devojci dogodilo, ona kaza ocu.

–      Oče, neko je noćas bio u mojoj sobi. Ali, koje mogao, to ne znam. Zato večeras neću zaspati, čuvaću čaše s mlekom da bih uhvatila lopova.

Preko noći je paša postavio dva čuvara u blizini njene spavaće sobe.

Mlađić ponovo zamoli starca za izlazak:

–      Oče, dozvoli mi da idem da igram jamine?

–      Pristajem sine, samo se čuvaj, ne svađaj se ni sa kim.

Mladić izađe napolje. Reče: „Bože, pretvori me u gavrana!” – i bog ga pretvori u gavrana. On polete i spusti se ispred pašinih vrata. „Bože, pretvori me u čoveka!” – reče i bog ga pretvori u čoveka.

Primetio je odmah dva čuvara ispred vrata devojčine sobe, gde je ona spavala. Tada mladić reče: „Bože, pretvori me u mrava!” – i bog ga pretvori u mrava. Kroz otvor ključaonice se uvuče u sobu i tada reče: „Bože, pretvori me u čoveka!” Devojka je međutim bila budna. Primeti da je neko u njenoj sobi, ali nije mogla da prepozna osobu.

Mladić je prišao dalapu, gde su bile ostavljene čaše s mlekom i htede uzeti svoju. Međutim, devojka ustade iz kreveta i poče se s njim rvati. Nakon kratkog vremena guranja, devojka je uspela da ugrize mladića za obraz. Zatim se on, hitro pretvori u mrava. Jedva je izašao iz sobe. Stigavši kući, tužan, duboko se zabrinuo.

Sutradan se starac probudi rano, pomuze kravu, skuva mleko, dok je mladić spavao. Zatim mu se obrati:

–      Ustaj sine, kasno je. Šta se s tobom danas događa? Zašto ne ustaješ?

–      Pusti me, oče, bolestan sam.

Starac, dakle, bi prinuđen da sam odnese mleko pašinoj kćerki.

Devojka upita starca:

–      Šta se dogodilo mladiću? Gde je on? Zašto nije došao?

–      Bolestan je. Nije mogao doći – starac joj pruži mleko i vrati se kući.

Pašina kćerka reče ocu:

–      Oče, opet je neko bio noćas kod mene, ali ga nisam mogla prepoznati.

–      Kako, kćerko moja? Postavio sam dva čuvara pored tvojih vrata. Kako je mogao ući unutra?!

–      Ne znam, oče – uzvrati mu devojka. – Boreći se sa njim, uspela sam da mu ostavim beleg – ugrizla sam ga za obraz.

Pašu rasrdiše njene reči, pa odluči da sazove sve meštane, ne bi li njegova kčerka prepoznala onoga koji ju je posetio protekle noći.

Svi meštani su prolazili kraj nje, ali nijedan od njili nije imao ožiljak na licu. Rekla je ocu da se traženi čovek ne nalazi među ovim ljudima.

Paša reče:

–      Pozvao sam sve ljude iz svog pašaluka, a ti kažeš da se taj čovek ne nalazi među njima! Međutim, pazi, nije došao onaj starac sa mladičem! Idite i dovedite mi ih.

Kada su ih doveli, paša pozva kćerku.

Devojka prepoznade mladića i reče ocu:

–      Eto, oče, to je mladič, koji me je sinoć posetio.

Paša odluči da odseče mladiću glavu i pozva tri dželata. Mladiča gurnuše među dželate sa sabljama u rukama. Čekali su samo na pašinu naredbu. Ubrzo paša izdade naredbu: „Odsecite mu glavu!”

U tom trenutku mladić promrmlja:

–      „Bože, pretvori me u mrava!” – i bog ga pretvori u mrava.

Dželati zamahnuše sabljama, aii mladića više ne bi među njima.

–      Eh, bože, šta se ovo događa?! Nikada nam se ovako nešto nije desilo! – rekoše.

Mladića opaziše na nekoj daljini, posmatrao ih je s osmehom. Paša zaneme.

–      Šta čekate!? Zamahnite još jedanput!

I drugi put pokušaše.

–      Ne mogu da razumem šta se s vama događa? Ne možete da odsečete glavu jednom bestidniku! – viknu ljutito paša.

Tako pokušaše i po treći put. Pašina ćerka, priđe ocu i reče:

–      Oče, kada i nakon trećeg puta niste mogli da mu odrubite glavu, dajte ga meni – uzeću ga za muža.

Paša prihvati kćerkin zahtev. Napravi se velika svadba. Trajaše tri dana i tri noći.

Mladić je godinu dana živeo sam sa devojkom. Imao je hrane i pića – kao kod paše! Zatim dovede u zamak i starca.

Posle dužeg vremena, paši pristiže jedno pismo iz druge zemlje. Neki car mu je u pismu objavio rat, preteći da će se, na određenom mestu i odredenog dana pojaviti sa svojom vojskom. Kada je paši pismo pročitano, zabrinuo se. Nasekirao. Znao je da za rat nije sposoban. U tom se pojavi mladić, njegov zet, i zapita:

–      Zašto si zabrinut?

–      Reći ću ti, zete. Pristiglo mi je pismo iz druge zemlje i to od cara, koji mi je objavio rat, a ja nemam dovoljno vojske. Eto, zato sam zabrinut.

–      Taste, nemoj da te to nimalo brine. Daj mi stotinu vojnika i ja ću se boriti sa njim.

–      O, zete, ne šali se sa mnom – paša nije mogao da poveruje svojim ušima.

Sutradan je mladić sa sobom poveo stotinu vojnika i pojavio se na ođređenom mestu, na poljani. Kada su se vojske približile, a mladićevi borci videli koliko je vojnika na neprijateljskoj strani, uvukao im se strah u duše.

–      Ne bojte se! – hrabrio ih je mladić. – Kada im budem rekao da legnu, svi će polegati. Zatim, ćete im odsecati glave. Mladić jednim pokretom ruke naredi:

–      Lezite! – i svi neprijateljevi vojnici polegoše. Onda naredi svojoj vojsci: „Odrubljujte im glave što više možete.” Pašini vojnici pojuriše, navališe i zadobiše deo careve zemlje.

Posle bitke trebalo je da se vrate, ali saradnici mladića behu umorni, pa rekoše:

–      Prenoćićemo pored ove reke, a sutra nastaviti put.

Svi pristadoše na takav dogovor.

Zapališe veliku vatru. Mladića smestiše u neposrednoj blizini. Polegoše.

Oko ponoći, pojavile su se tri vile iz reke i ukrale mlađića.

U zoru, kada se vojnici probudiše, primetili su da im nedostaje vođa.

–      Teško nama, kako ćemo se paši pred očima pojaviti!!!

Jedan od drugova reče:

–      Lagaćemo. Reći ćemo da je poginuo u ratu.

Paša ih dočeka pred zamkom. Kada primeti da mu se zet ne nalazi među vojnicima, upita:

–      Gde mi je zet?!

–      Teško nam je da ti kažemo, ali, tvoj zet je herojski poginuo u bici.

Kada je paša čuo ove reči, srce samo što ga nije izdalo. Bilo mu potom sve gore i gore.

–      Teško meni, izgubio sam odličnog zeta!

U tom, njegova kćerka reče:

–      Oče, ne mogu da verujem. Te ljude, koji su bili s njim, pošalji meni. Ja ću ih naučiti pameti!

Svi se okupiše na jednom mestu i poče ispitivanje:

–      Pričajte… šta se desilo s mojim mužem?! Odgovoriše jednoglasno:

–      Kao što rekosmo tvome ocu, tako je… muž ti je poginuo na ratištu.

Pašina kćerka je bila lukava, pametna. Ođvoji jednog i obesi ga o nogu. Zatim, uze nož da ga odere kao jagnje. Kada su ostali videli svog druga, uvuče im se strah u dušu.

–      O, molim te, nemoj me derati. Reći ću šta se desilo tvome mužu – molio ju je obešeni i zatim ispričao šta se desilo.

Više nije htela nikoga da muči. Otišla je ocu i rekla:

–      Oče, izgradi mi dvospratnicu pored reke, na tom mestu gde je prenoćio moj muž sa drugovima. Kuća mora biti od gvožđa. A i nadite mi tri zlatne jabuke.

Nije prošlo mnogo, otac joj podiže dvospratnicu pored reke, nabavivši joj i tri zlatne jabuke.

Popela se mlada žena na krov. Otvorila prozor i počela da se igra sa tim jabukama. U međuvremenu pojavila se jedna vila iz reke.

–      O, devojko, blago tebi! Imaš tri zlatne jabuke i igraš se s njima, a ja nemam nijednu. Nas smo tri sestre, imaćeš našu naklonost, daj nam jednu jabuku!

Pašina kćerka odgovori:

–      Daću vam jednu jabuku, ako mi samo dozvolite da vidim mladićevu glavu.

–      Sačekaj da pitam sestre – kaza vila.

Tri sestre su se sporazumele i pristale. Dozvolile su mlađiću da pokaže glavu iznad vode. Videvši ga devojka reče:

–      O, ludače, gde ti je zanat?

Devojka potom održa reč i baci vilama jednu jabuku. Ostale su joj još dve. Nastavila je da se igra sa preostale dve jabuke. Pojavi se druga vila iz vode. Kao i prva sestra, poče da moli pašinu kćerku.

–      Blago tebi, ti imaš dve jabuke, a mi samo jednu. Imaćeš našu naklonost ako nam daš još jednu jabuku!

–      Daću vam još jednu jabuku, ako dopustite da vidim mladića od glave do pojasa.

–      Sačekaj da pitam sestre – reče vila.

Nakon kratkog vremena, dozvoliše mladiću da ga vidi devojka. Kada ga je ugledala, ona reče:

–      O, ludače, gde ti je zanat?

Vile ponovo sakriše mladića, a mlada pašina kćer im baci i drugu jabuku.

Ostala joj je još jedna jabuka.

Iz reke se ponovo pojavi vila – treća sestra, najmlađa.

–      O, blago tebi, imaš jabuku i igraš se njome, a ja je nemam. Moje dve sestre imaju po jednu, da li bi mi dala tu jabuku?

Pašina kćerka reče:

–      Ako mi dozvolite da vidim mladića od pete do glave, daću vam i ovu jabuku.

–      Sačekaj samo da pitam svoje sestre – reče vila i nestade.

Kada je ispričala svojim sestrama, one pristaše na to. Izbaciše mladića na površinu vode. Čim ga je pašina kćerka ugledala, reče mu:

–      O, ludače, gde ti je zanat?

Mladić, konačno čuvši devojčin glas, pogleda oko sebe i reče:

–      „Bože, pretvori me u gavrana!“

I bog ga pretvori u gavrana. On polete i spusti se na prozor pašine kćerke. Devojka reče mladiću:

–      Mužu, noćas ćemo prenoćiti ovde, a sutra idemo našoj kući.

–      Ne, ako noćas ovde prenoćimo, doći će vile i porušiće kuću, a mene ponovo odvesti. Nego ću se ja pretvoriti u gavrana, a ti se smesti na moja krila.

Mladić se pretvori u gavrana, ponese devojku i stiže kući.

Paša, doznavši da mu se zet vratio zdrav i dobro, veoma se obradova i ponovo napravi svadbu.

Alija Krasnići, Bože, pretvori me u mrava, Beograd, 2001.

Ovaj unos je objavljen pod Bajke, Književnost, Proza. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s