U čarobnom svetu mitova i legendi

Maja Šarić septembra ove godine uradila je intervju sa Tamarom Lujak za Lagunin časopis „Bukmarker“. Koliko je bio zanimljiv rad na rečnicima, koliko je dugo trajao i o kojim sve bićima rečnici pripovedaju saznaćete u intervjuu koji sledi:

Bukmarker, br. 11

1. Šta će sve mladi čitaoci pronaći u Vašim zanimljivim rečnicima?

Mladi će čitaoci pronaći pregršt novih i starih mitova i legendi iz srpske i slovenske mitologije. Pronaći će odgovore na pitanja kako je nastao svet, sneg, Stara planina, raj, kako su nastale vile i vilenjaci, krilati konji i ribe, gde žive ale, a gde zmajevi, sanjaju li bogovi, kako žive vetrovi i oblaci, a kako boginje, i kakvi sve demoni borave u našoj zemlji…

2. Kako ste se Vi zainteresovali za slovensku i srpsku mitologiju i koliko je bilo zanimljivo prikupljati priče za rečnike?

Kada sam, krajem devedesetih, kupila komplet knjiga našeg čuvenog etnologa, istoričara religije i profesora Univerziteta u Beogradu, Veselina Čajkanovića, bila sam očarana mitovima i verovanjima našeg naroda. Bogatstvo priča i maštovitost našeg čoveka, način na koji su oni zapisani i preneseni, pogodila me je duboko i zauvek zarobila. Tako je počelo moje drugovanje sa vilama i vampirima, Perunom i Stribogom, Dažbogom, Vesnom i Moranom, vešticama i vodenim duhovima. I to drugovanje traje i dan danas.

Prikupljanje građe za rečnike bilo je beskrajno zanimljivo i zabavno. Svaki sam dan otkrivala neku novu, zanimljivu, priču, informaciju ili podatak, što je sve doprinelo bogatstvu motiva oba rečnika. Morala sam da, pored Čajkanovića, uporedo čitam i druge naše poznate naučnike i autore, poput Sretena Petrovića, Slobodana Zečevića, Nenada Gajića, da upoređujem motive, opise i verovanja i uklapam ih, i tamo gde je bilo potrebno, prekrajam, što je sve posao pisanja učinilo izuzetno uzbudljivim i nepredvidivim – nikad nisam znala na koju će stranu mit ili legenda da me odvede.

3. Koliko ste mašte dodali ovim pričama i legendama?

Tamo gde je nedostajalo građe za određene bogove i mitološka bića, a nedostajalo je mnogo, morala sam snažno da upotrebim maštu. Mitovi o postanku sveta, kako su rođeni pojedini bogovi, njihovi (rodbinski) odnosi i izgled – sve je to trebalo izmaštati i približiti detetu. U stvaranju novih mitova u mnogome su mi pomogli toponimi, trudila sam se da sve priče i legende vežem za našu zemlju i region, a poneke sam priče odenula u sveže, savremeno ruho.

4. Koliko je trajao rad na rečnicima i kako su prilagođeni dečjem uzrastu?

Rečnici su uporedo pisani više od godinu dana. Iščitavanje ogromne literature i sami mitovi i legende to su zahtevali, nije moglo drugačije, s obzirom da su srpski i slovenski mitovi čvrsto isprepletani, jedni bez drugih ne mogu. Pisani su laganim, šaljivim tonom, jednostavnim jezikom, uz svo poštovanje mitološke građe. Gotovo sav materijal pisan je za rečnike, u dahu, jako je malo starijih priča prerađeno i prilagođeno rečnicima.

5. Podelite sa nama svoju omiljenu priču iz slovenske mitologije i otkrijte nam koje mitološko biće vam je bilo posebno interesantno i zašto?

Najkompleksnija i najoriginalnija je svakako priča o Baš-Čeliku. U njoj se mogu naći i aždaje i zmajevi (koji se, što je prava retkost u mitologiji, bore na strani čoveka) i strašni divovi, ali i prinčevi i princeze, car sokolovski i car orlujski, raspojasana magija, i naravno, najstrašnije biće od svih, Baš-Čelik. To je priča o hrabrosti, požrtvovanju, poštovanju roditelja i tradicije, ljubavi između braće i sestara, muža i žene. Prelepa je to priča o junaštvu, slozi i brizi za bližnjega svoga.

Obožavam vile oblakinje. U prvom redu zbog toga što su izuzetno retka pojava u svetskoj mitologiji (znamo samo za, njima slične, nefele, grčke nimfe (vile) oblaka i kiše, i apsare, rajske nimfe, duhove oblaka i reka u hindu i budističkoj religiji), ali i zbog toga što, iako postoje u našoj mitologiji, o njima se gotovo ništa ne zna. To mi je dalo izuzetno široko platno po kojem sam mogla da slikam, mogla sam da pustim mašti na volju i stvorim tanušna bića veličine kapljice rose ili najvećeg oblaka na nebu. Neki od tih mitova našli su svoje mesto i u ovim rečnicima.

Maja Šarić

Bukmarker, br. 11, str. 29, Beograd, septembar 2021.

Ovaj unos je objavljen pod Knjige, Vesti. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s