Arhive kategorija: Tamara Lujak

Tamara Lujak: Slaba

160. Slaba   „Suviše sam slaba. Eksplodiraću“, pomisli atomska bomba, kad u njoj nešto puče. Radio Pančevo, jun 2015. Advertisements

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Odbijam

159. Odbijam   „Odbijam! Ne možeš me naterati da ih uzmem!“, dreknu Mojsije i napusti Sinajsku goru.   Radio Pančevo, jun 2015.

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Zvezde na nebu

158. Zvezde na nebu   „Mrzim ih sve! Oduzele su mi primat!“, gunđao je Mesec sebi u bradu dok se tiho gasio na jutarnjem rumenilu.   Radio Pančevo, jun 2015.

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Otvori oči

157. Otvori oči   Ako se ne probudiš sama, niko te neće probuditi, pomisli Uspavana Lepotica nakon hiljadugodišnjeg sna i otvori oči.   Radio Pančevo, jun 2015.

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Beograd 3013

156. Beograd 3013   Semafor na prometnoj raskrsnici oglašava se jednog prohladnog jutra: „Pešaci, pređite na drugu stranu ulice. Pešaci? Pešaci?“   Radio Pančevo, jun 2015.

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Dosada

155. Dosada   Pogledom je tražila po prostoriji. Susrela je samo svetlost i prašinu. Mora da se sakrila negde. Spustila je polako pogled. Nije bila kod kreveta. Prostor između stola i ormana je takođe bio prazan. Okrenula je glavu. Ispred … Nastavite sa čitanjem

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Saznanje

  154. Saznanje   Matori je najzad sklopio oči, pomislih zlurado, nakon što je Pampelijan napuklim glasom i sa suzama u očima izjavio da je sa životom moga oca svršeno. Spustio sam u krilo novine koje sam do tada sa … Nastavite sa čitanjem

Objavljeno pod Književnost, Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Živko Prodanović: Tuku se roboti

tuku se roboti novi gospodar rata uči komande Živko Prodanović

Objavljeno pod Haiku, Književnost | Ostavite komentar

Tamara Lujak: 151. Semenište

Moj otac je bio seoski vrač. To nije bila stvar kojom sam se hvalio susedskoj deci, koja su me se ionako plašila, još manje putnicima ili trgovcima na Začinskom putu, jer biti vrač u vreme najvećeg procvata Semeništa bilo je … Nastavite sa čitanjem

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Sitnica

150. Sitnica „Ugasi se!“, naredi Sitnica sijalici i ova je, zatreperivši od straha, posluša. Mrak zavlada ulicom i Sitnica odahnu. Nikako da se navikne na veštačku svetlost. Bola joj je oči i slala tako neprijatne trnce u mozak, da ju … Nastavite sa čitanjem

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Neposlušna zvezda

137. Neposlušna zvezda „Nikad neću utihnuti svoj sjaj! Nikad!“ „Ali, čovek je umro. Nemaš više za koga da svetliš. Njegovo vreme je prošlo. Tvoje vreme je prošlo. Znaš i sama da je tako: svaka se zvezda sa čovekovom smrću gasi. … Nastavite sa čitanjem

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Veo

136. Veo Protrljao oči jedno jutro nebeski zmaj i ugledao sa visoke kule dvora najlepšu vilu na svetu. Sva je treperila i presijavala se u hiljadu boja i nijansi dok je hodala dugom. Nebeskom zmaju zastane dah, sav se ukoči … Nastavite sa čitanjem

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Beluša

135. Beluša Na svetu nije postojalo lepše vile od Beluše. Kao da je sva bila satkana od svile i baršuna: obrazi joj behu rumeni poput krvi, ruke joj behu bele, prozirne poput porculana, te otud i dobi ime Beluša. Volela … Nastavite sa čitanjem

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Rađanje jednog sna

134. Rađanje jednog sna „Previše sam stara. Hod mi je sve teži“, pomisli Supernova i snuždi se. „Izgleda da je došlo moje vreme“, to shvativši, obrati se zvezdanom veću sa molbom da je pošalju u prevremenu penziju. Veće se obrati … Nastavite sa čitanjem

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Supernova

133. Supernova Razbole se Supernova i dopade nebeske bolnice. Uzrujali se nebeski lekari, uzrujale se nebeske sestre – šta će sa Supernovom biti? Kašlje, crveni se u licu, čas je obliva hladan znoj, čas gori kao vatra živa. Nikad veću … Nastavite sa čitanjem

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar