Arhive kategorija: Bajke

                    „Usnila sam čudan san, mamo. Usnila sam da mi se klanjaju mesec i sedam zvezdica”, Kumanica je ležala na zelenoj travi i posmatrala oblake kako se ljube. „Šta bi mogao … Nastavite sa čitanjem →

Teško je opisati tu oluju, tu silinu kojom su munje i gromovi parali nebo. Teško je opisati te potrese koji su zahvatili nebeske dvore satkane od vazduha. Jutrobog je stajao na vrhu crnog, teškog oblaka koji se tromo valjao nebeskom … Nastavite sa čitanjem →

Nikad se nisam slagala sa ograničenjima i pravilima koja nam je Svantovid nametao. Smatrala sam da ako je vilama dao krila, onda celo nebo treba da nam bude dostupno, ne samo jedan njegov deo. Nikad, međutim, nismo smele da se … Nastavite sa čitanjem →

137. Neposlušna zvezda „Nikad neću utihnuti svoj sjaj! Nikad!“ „Ali, čovek je umro. Nemaš više za koga da svetliš. Njegovo vreme je prošlo. Tvoje vreme je prošlo. Znaš i sama da je tako: svaka se zvezda sa čovekovom smrću gasi. … Nastavite sa čitanjem →

136. Veo Protrljao oči jedno jutro nebeski zmaj i ugledao sa visoke kule dvora najlepšu vilu na svetu. Sva je treperila i presijavala se u hiljadu boja i nijansi dok je hodala dugom. Nebeskom zmaju zastane dah, sav se ukoči … Nastavite sa čitanjem →

135. Beluša Na svetu nije postojalo lepše vile od Beluše. Kao da je sva bila satkana od svile i baršuna: obrazi joj behu rumeni poput krvi, ruke joj behu bele, prozirne poput porculana, te otud i dobi ime Beluša. Volela … Nastavite sa čitanjem →

134. Rađanje jednog sna „Previše sam stara. Hod mi je sve teži“, pomisli Supernova i snuždi se. „Izgleda da je došlo moje vreme“, to shvativši, obrati se zvezdanom veću sa molbom da je pošalju u prevremenu penziju. Veće se obrati … Nastavite sa čitanjem →

133. Supernova Razbole se Supernova i dopade nebeske bolnice. Uzrujali se nebeski lekari, uzrujale se nebeske sestre – šta će sa Supernovom biti? Kašlje, crveni se u licu, čas je obliva hladan znoj, čas gori kao vatra živa. Nikad veću … Nastavite sa čitanjem →