Arhive kategorija: Prikazi

Vilijam Blejk (1757-1827) engleski je književnik, slikar, grafičar i mističar. Bio je samouk. Likovno se obrazovao kopirajući Mikelanđela, Rafaela i Direra i crtajući detalje arhitekture i plastike u Vestminsterskoj opatiji, a književnu kulturu je stekao čitajući i imitirajući engleske renesansne … Nastavite sa čitanjem →

Povodom 25 godina emisije „Pogled iz svemirskog broda“ (1992-2017)   Pre početka devedesetih nije se mnogo pričalo o kratkim pričama. One su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka naprosto bile deo školske lektire i o njima se nije razmišljalo … Nastavite sa čitanjem →

Hitopadeš („Korisna pouka“) zbornik je bajki, priča i basni u četiri knjige na sanskritu, vrlo sličan Pančatantri, o kojoj smo već pisali, a veruje se da je iz nje i nastao. Veruje se da je Hitopadeš priredio Narajana, pod pokroviteljstvom … Nastavite sa čitanjem →

Nedavno smo, na našim stranicama, objavili tekst „O (ne)čitanju zbirki kratkih priča“ (http://afirmator.org/o-necitanju-zbirki-kratkih-prica/). Tekst koji sledi zamišljen je kao njegova „kratka“ dopuna. Udišemo da bismo živeli, jedemo da bismo opstali, spavamo kako bismo se očuvali. Disanje čine kratki, brzi, duboki … Nastavite sa čitanjem →

Ne sećam se tačno kada sam kupila prvu zbirku kratkih priča, niti koja je to zbirka bila, ali se dobro sećam momenta kada sam sa prašnjave police antikvarnice, u kojoj sam kupovala onda, a u kojoj kupujem i dan danas, … Nastavite sa čitanjem →

Na narodnu i umetničku književnost Evrope i Azije najveći uticaj izvršile su pripovedke, bajke i basne staroindijskog porekla, nastale u narodu, pisane na raznim dijalektima. „Pančanantra“ ili „Pet knjiga o osnovnim postavkama nauke o životu“, zbirka basni u stihu (odnosno … Nastavite sa čitanjem →

Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli … Nastavite sa čitanjem →

Retko se desi, ako se uopšte desi, da knjige koje nisu pisane kao roman – ispadnu roman. Biblioteka noću napisana je po svim pravilima pisanja romana: glavni lik je Biblioteka, čiji razvojni put pratimo od praistorije do danas, a koja … Nastavite sa čitanjem →

Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli … Nastavite sa čitanjem →

Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli … Nastavite sa čitanjem →

Nakon izlaska Japana u XIX veku iz sumraka feudalizma i šogunata, zapadna kultura ostavila je vidne tragove u ovoj zemlji: strip polako postaje deo svakodnevnice. Od samih početaka konzumira ga zrela čitalačka publika. Pošto su počeli i sami da ga … Nastavite sa čitanjem →

Mnogi koji se bave fantastikom, bilo da je pišu, bilo da je proučavaju, pribojavaju se da je davno zaboravljena i marginalizovana. Nedavna dešavanja na svetskom nivou su, međutim, izmenila svest ljudi te je sve veći broj onih koji se okreću … Nastavite sa čitanjem →

Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli … Nastavite sa čitanjem →

  Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, … Nastavite sa čitanjem →