Arhive kategorija: Prikazi

Nedavno smo, na našim stranicama, objavili tekst „O (ne)čitanju zbirki kratkih priča“ (http://afirmator.org/o-necitanju-zbirki-kratkih-prica/). Tekst koji sledi zamišljen je kao njegova „kratka“ dopuna. Udišemo da bismo živeli, jedemo da bismo opstali, spavamo kako bismo se očuvali. Disanje čine kratki, brzi, duboki … Nastavite sa čitanjem →

Ne sećam se tačno kada sam kupila prvu zbirku kratkih priča, niti koja je to zbirka bila, ali se dobro sećam momenta kada sam sa prašnjave police antikvarnice, u kojoj sam kupovala onda, a u kojoj kupujem i dan danas, … Nastavite sa čitanjem →

Na narodnu i umetničku književnost Evrope i Azije najveći uticaj izvršile su pripovedke, bajke i basne staroindijskog porekla, nastale u narodu, pisane na raznim dijalektima. „Pančanantra“ ili „Pet knjiga o osnovnim postavkama nauke o životu“, zbirka basni u stihu (odnosno … Nastavite sa čitanjem →

Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli … Nastavite sa čitanjem →

Retko se desi, ako se uopšte desi, da knjige koje nisu pisane kao roman – ispadnu roman. Biblioteka noću napisana je po svim pravilima pisanja romana: glavni lik je Biblioteka, čiji razvojni put pratimo od praistorije do danas, a koja … Nastavite sa čitanjem →

Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli … Nastavite sa čitanjem →

Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli … Nastavite sa čitanjem →

Nakon izlaska Japana u XIX veku iz sumraka feudalizma i šogunata, zapadna kultura ostavila je vidne tragove u ovoj zemlji: strip polako postaje deo svakodnevnice. Od samih početaka konzumira ga zrela čitalačka publika. Pošto su počeli i sami da ga … Nastavite sa čitanjem →

Mnogi koji se bave fantastikom, bilo da je pišu, bilo da je proučavaju, pribojavaju se da je davno zaboravljena i marginalizovana. Nedavna dešavanja na svetskom nivou su, međutim, izmenila svest ljudi te je sve veći broj onih koji se okreću … Nastavite sa čitanjem →

Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli … Nastavite sa čitanjem →

  Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, … Nastavite sa čitanjem →

Neki se od nas bave pisanjem, neki pripovedanjem, jedni slikaju dok drugi grade, pojednci nižu dok neki od nas pevaju, ali svi se bavimo pisanjem. Kako je to moguće? Pisati znači pripovedati, pripovedati znači slikati, a slikanje je niz poteza, … Nastavite sa čitanjem →

Dugi je niz godina Hoze Luis Farmer svetleo na noćnom nebu. Dugo je maštao i stvarao dok se najzad nije preselio na Svet-reku međ stare, izmišljene ili stvarne, prijatelje i znance. Svet-reka najpoznatiji je i najbolji od Farmerovih serijala: na … Nastavite sa čitanjem →

Ova godina, koja obiluje jubilejima, podarila nam je još dva, oba vezana za ime čuvenog majstora strave Edgara Alana Poa. Naime 2009. godine obeležava se dve stotine godina od rođenja slavnog američkog pisca, ali i 160 godina od njegove smrti. … Nastavite sa čitanjem →

Severnoamerički pripovedač i satiričar (Ohajo, 1842 – Meksiko, 1914?), autor mizantropskih definicija iznetih u Đavoljem rečniku i morbidnih, fantastičnih priča o smrti objavljenih u zbirkama Priče o vojnicima i civilima, Usred života i Mogu li postojati takve stvari. Kao deseto … Nastavite sa čitanjem →