Misli za svaki dan: Jec, Su-nu

Jedan umetnikov potez ponekad razdvaja umetničke epohe.

Ideje dolaze u glavu iznutra.

Nije nam bilo dato da se rodimo pod srećnom zvezdom. Rodili smo se na njoj.

Stanislav Ježi Lec

 

Žena je jedini pravi inicijator, a muškarac ima ulogu znatiželjnog učenika.

Su-nu

 

Ukradeni trenuci najslađi su od svih.

Čin-P’ing Mei

 

Advertisements
Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Nedokučivo sopstvo

 

Kad ste poslednji put posvetili vreme sebi? Kad ste poslednji put ustali rano, skuvali kafu po meri, organizovali prostor po vašem ukusu, srknuli gutljaj toplog napitka i prepustili se uživanju? Kad ste poslednji put dozvolili telu da se opusti, a mislima da odlutaju?

Zastrašujuća pomisao, zar ne? Oljuštiti sve slojeve odbrane, srušiti sve barijere i stati pred ogoljenog, nezaštićenog sebe, kao da stojite pred golim svemirom (u Autostoperskom vodiču kroz galaksiju). Nesaglediva veličina (samo naizgled) praznog prostora neodoljivo nas podseća na mračne delove naše ličnosti, na nepreglednu pustoš koja bitiše u nama i čeka da bude ispunjena. Da li je to razlog što se retko, ako ikad, prepuštamo sebi i svojim mislima? Da li je grč pred saznanjem da smo prazni i pusti poput svemira razlog što strahujemo od introspekcije? Ili je strah od onog što možemo otkriti taj koji nas koči i drži u večitoj strci i gunguli kako bismo zaboravili da postoje drugi u nama, da postoje praznine i nedostaci, neistraženi i nesagledivi predeli koji će nam zauvek ostati nedokučivi, jer nam nedostaje znanja, volje i želje da se upustimo u tu avanturu. Lakše nam je da se bavimo drugima, lakše nam je da se zatrpamo tuđim problemima kako bismo zaboravili svoje, lakše nam je da se vozimo na poslednji litar benzina pa dokle stignemo.

Kada ste poslednji put sedeli na otvorenom i posmatrali nebo, udisali svež vazduh i uživali u ćarlijanju vetra? Kad ste poslednji put sedeli u senci i posmatrali kako se život odvija pored vas? Možda nećete dokučiti tajnu svemira, možda nećete proniknuti u tajnu života ali ćete sasvim sigurno otkriti tajne pretince vašeg bića, skrivenu snagu i zaboravljene veštine i neku sasvim drugu osobu koja živi skrivena u vama, novog prijatelja odlučnog da vam pomogne da pregurate dan.

 

http://www.hellycherry.com/2011/07/nedokucivo-sopstvo.html, 20.7.11.

 

Objavljeno pod Misli, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Zašto: Basne

Basna (latinski fabula) je naziv za kratku priču u prozi ili stihovima čiji su protagonisti po pravilu životinje (ređe biljke ili nežive stvari) obdarene ljudskim osobinama. Svrha basne je da na alegorijski način opiše ljudske vrline i mane, odnosno slušatelju priče da moralnu pouku.

Veruje se da su basne nastale u prahistoriji od totemističkih verovanja, i uz to povezanih mitova.

Basne se kao oblik književnosti pojavljuju u drevnoj Grčkoj, gde se njihovim najpoznatijim piscem smatra Ezop, te u drevnoj Indiji gde je u 4. vijeku p.n.e. napisana poznata zbirka Pančatantra.

U savremenijoj književnosti se najpoznatijim piscem basni smatra Lafonten.

 

Preuzeto sa: https://sh.wikipedia.org/wiki/Basna

Objavljeno pod Fantastika, Zašto... | Ostavite komentar

F aforizmi: Stanislav Ježi Lec

 

 

„To je samo meteor“, reče prezrivo svećica.

Stanislav Ježi Lec

Objavljeno pod Aforizmi, Književnost | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Karlos Ruiz Safon

Životne istine ne poznaju godine.

Majka priroda je jedna velika kurva.

Istina se kaže kad se nema više kud.

Budale pričaju, kukavice ćute, mudri slušaju.

Sve čovek gubi, počev od stida.

Čekanje je rđa na duši.

Karlos Ruiz Safon

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Kristof Vašej

„Živimo samo onda kada hodimo snovima budni.“

Henri Dejvid Torou

 

„Nikad nije reč o odredištu, već o putovanju.“

 

Kristof Vašej (1966) skromni je i prijatan za razgovor i saradnju francuski umetnik i crtač. Proslavio se radeći (još od 1989. godine) za Dizni, Dreamworks i Universal studios. Pre nego što se pridružio njihovom timu radio je na brojnim manjim projektima, kada pristupa Diznijevom studiju u Parizu i potpisuje ugovor na tri godine. Najpoznatiji projekti iz tog perioda su Zvonar Bogorodičine crkve, Odbegli mozak i Šilja.

Po prelasku u Kaliforniju 1996. godine, radio je na Diznijevim crtanim filmovima poput Dinosaurusa, Herkula, Tarzana, Fantazije 2000 i Planete s blagom (radi uglavnom pozadinu). Za Dreamworks radio je na crtanom filmu Priča o ajkuli (Shark Tale).

Godine 2004. dobija posao umetničkog direktora u Studio Arts u Los Anđelesu gde radi na kratkometražnom filmu. Ubrzo biva angažovan da radi na animiranim delovima filma Začarana, kao i na filmu Devet (za CG), koji je producirao Tim Barton a režirao Šejn Aker.

Ove godine angažovan je za rad na TV seriji Transformersi (opet za CG). Uporedo sa radom na crtanim filmovima, bavi se slikanjem: svi njegovi radovi su prodati u galerijama širom Amerike.

Najčešće crta olovkom i slika ulja na platnu, ali voli da eksperimentiše i koristi i akrilne i vodene boje (u čemu je po našem skromnom mišljenju najuspešniji). Dramatične scene i tanani osećaj za atmosferu glavne su karakteristike njegovih radova.

Inspiraciju, kako sam kaže, nalazi u putovanjima, muzici i ličnom životu. Priznaje da su na njega snažan uticaj izvršili romantičari i simbolisti i savremeni umetnici poput Sandorfija, Beksinskog, Ugartea i drugih.

Više o umetniku pogledati na:

http://www.vacher.com/

http://beinart.org/index.php

 

http://www.hellycherry.com/2011/06/kristof-vasej.html, 15.6.11.

 

Objavljeno pod Umetnost | Ostavite komentar

Zašto: Bajka: Đurić

U vremena o kojima govore bajke… čovek je veoma malo poznavao prirodu i zato se lako podavao sujeverju. Nastojeći da objavi razne nepoznate pojave, i tražeći saveznike protiv teskobe života ili njene uzroke, on je naselio zemlju, podzemlje i nebo najrazličitijim čudesnim bićima i stvarima. Skučenu stvarnost njegovog života dopunjavali su proizvodi njegove mašte.

Vojislav Đurić

Objavljeno pod Fantastika, Zašto... | Ostavite komentar

F aforizmi: Lec

Zašto padamo s Marsa uvek na istu Zemlju?

Stanislav Ježi Lec

Objavljeno pod Aforizmi, Književnost | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: K. R. Safon

Novac je kao bilo koji drugi virus: kad jednom pokvari dušu onog kome pripada, odlazi u potragu za svežom krvlju.

Gospod bog, iz razloga koji su našem razumu nedokučivi, ne nagrađuje nas uvek za života.

Malo stvari vara tako kao uspomene.

 

Ljudi koji nemaju sopstveni život uvek se mešaju u tuđi.

Život brzo prolazi, naročito onaj deo vredan življenja.

K. R. Safon

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Sergej Aparin

Sergej Aparin (1961) diplomirao je 1981. godine na Institutu za umetnost u Voronježu u Rusiji. Od 1981. do 1991. godine učestvovao je na grupnim izložbama mladih umetnika u Sent Peterzburgu, Kijevu i Moskvi. Od 1991. godine, na naše veliko iznenađenje i zadovoljstvo, živi i radi u Beogradu. Svoje krajnje neobične i interesantne radove izlagao je u Zemunu, Beogradu, Nišu, Budvi, Herceg Novom i na Svetom Stefanu.

Učestvovao je u brojnim grupnim izložbama (ali je imao i niz samostalnih) u Švajcarskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Rusiji, Americi i Danskoj, kao i na slikarskim kolonijama u Grčkoj. Njegovi radovi nalaze se u privatnim kolekcijama u Rusiji, Sloveniji, Nemačkoj, Engleskoj, Holandiji… Osvojio je nekoliko nagrada za dizajn Internet stranice.

Sam umetnik o svojoj umetnosti kaže: „Kao slikar shvatam i poričem svet koji se dešava samo u jednoj tački i jednom vremenu. Ovo viđenje sveta međutim, tek je jedna od njegovih mnogih interpretacija. Nastojim da srušim granice našeg sveta, da pretvorim snove o realnosti u realnost o životu.“

 

Više o umetniku:

http://www.aparin.com/

http://beinart.org/index.php

 

http://www.hellycherry.com/2011/04/sergej-aparin.html, 23.4.11.

 

Objavljeno pod Umetnost | Ostavite komentar

Zašto bajke

Bajka posebna je književna vrsta koja može biti narodna, usmena tvorevina ili autorska, umetnička. U većini bajki između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, odnosno prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. Likovi su ustaljeni, tipski. Prisutni su karatkteristični rodbinski odnosi poput odnosa maćehe i pastorke ili nekoliko braće, pri čemu je najmlađi obično nosilac radnje. Među likovima se osim porodičnih pojavljuju i likovi koji su nosioci nekog društvenog statusa, poput kraljeva, prinčeva, princeza ili slugu. Prisutna su i čudesna bića poput zmajeva, ala i aždaja, vila, vilenjaka i patuljaka koji su najčešće neprijatelji junaka, ali i životinja koje su uglavnom pomagači.

Junak je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu koja ga potom prisiljava na teške zadatke koje mora da reši.

Radnja bajke se zasniva na vraćanju ravnoteže koja je na početku bajke poremećena. U bajci se često prelaze velika prostranstva da bi se zadatak ostvario. Bajke najčešće imaju srećne završetke.

 

Preuzeto sa: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Бајка

Objavljeno pod Fantastika, Zašto... | Ostavite komentar

F aforizmi: Lec

 

 

Svi bogovi su bili besmrtni.

Stanislav Ježi Lec

Objavljeno pod Aforizmi, Književnost | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: K. R. Safon

Ima gorih zatvora nego što su reči.

Reči kojima se otruje dečje srce, iz zlobe ili neznanja, urežu se u pamćenje i pre ili kasnije sprže mu dušu.

 

Brak i porodica nisu ništa drugo nego ono što mi sami od njih napravimo.

Ponekad nije važno ono što čovek daje, već ono čega se odriče.

Ima malo razloga da se kaže istina, ali je za laž taj broj beskonačan.

K. R. Safon

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Pisci koje volimo a da to i ne znamo, Johana Špiri

 

Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli u srce kad ste bili mali. Sada je prilika da se potsetimo starih prijatelja koje smo stekli još u ranoj mladosti, kad je nebo bilo plavo, dan vedar, a paperjasti oblaci iznad naših glava beli poput malenih cvetova u bašti.

 

Johana Špiri

 

Retko kad srećemo u delima jele da ćućore, vrhove planina da govore a sunce da klikće od radosti, još ređe srećemo prirodu kao jednog od glavnih junaka. Pogađate, u pitanju je roman Hajdi Johane Špiri, u kojem je priroda opisana tako živo i tanano, i sa toliko ljubavi da se stiče utisak da je ona glavni lik u romanu, a da su Hajdi, Klara, Petar i Čiča sa planine tek sporedni junaci, što je možda i razumljivo, jer bi po prirodi stvari tako i trebalo da bude.

Nemoguće je spomenuti ime Johane Špiri a da vam odmah ne bude toplo oko srca. Svaki je kamen, svaki listak uspela da utka u priču, da ga oživi i predoči gladnim i žednim čitaocima, pa opet, njeno ime nećete naći na stranicama enciklopedija. Čak i kada budete pitali nekog starijeg od vas ko je napisao Hajdi zbunjeno će slegati ramenima. Možda će samo poneko zamišljeno odgovoriti: „Čini mi se da je pisala žena…” Ali ko je ta žena?

Ko je ta Johana Špiri koja zajedno sa nama duboko uzdiše za prirodom? Da li je ona sama Hajdi? Da li su planine Falknis i Šezaplana u Švajcarskoj bile njen dom ili je i njena duša poput Hajdine u Frankfurtu čeznula za svežim povetarcem, mirisnim cvećem i opojnim suncem?

Johana Špiri (1827-1901) rođena je kao Johana Luiz Hojser u selu Hircel u Švajcarskoj. Pošto se 1852. godine udala za advokata Bernarda Špirija i smestila u Cirihu, počela je da piše o životu na selu prisećajući se leta koje je kao dete provodila u blizini Grabundena. Prvu knjigu obavila je 1871. godine, a sledeće godine niz priča za decu i odrasle među kojima je bila i ostala najpoznatija Hajdi, prvenstveno po prelepim opisima prirode i dubokom poznavanju dečje duše.

Muža i sina jedinca Bernarda izgubila je 1884. godine, pa se posvetila dobrotvornom radu i pisanju priča. Objavila je preko pedeset priča pre nego što je umrla. Sahranjena je u porodičnoj grobnici u Cirihu.

Iako se u početku čini da je svaka glava zasebna (što je omogućilo štampanje zasebnih slikovnica za decu), ipak se radnja iz jedne glave u drugu lagano pretače i čitalac sve dublje i prisnije saoseća sa dragom Hajdi, čije je srce čisto poput gorskih izvora kraj kojih raste. Sa svakim damarom Hajdinog ustreptalog srca raste naša žudnja da se svaka njena, pa i najmanja, želja ispuni, raste strah da li će, nakon što je, gotovo na prevaru, odvedena u Frankfurt kako bi bila drugarica nesrećnoj, nepokretnoj Klari, stići kući i zateći dedu, Čiču sa planine, živog.

Pisana jednostavnim i iskrenim stilom, kakva je i glavna mala junakinja, Hajdi će vas iznova i iznova opčinjavati i vraćati u detinjstvo jer je, kako stoji u podnaslovu knjige, pisana „za decu i one koji vole decu”.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Johanna_Spyri

http://en.wikipedia.org/wiki/J._M._Barrie

http://elib.mi.sanu.ac.rs/files/journals/nm/219/nm463401.pdf

 

Nastaviće se…

 

http://www.hellycherry.com/2011/04/pisci-koje-volimo-da-to-i-ne-znamo.html, 29.4.2011.

 

Objavljeno pod Književnost, Prikazi, Prikazi, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Najkraće NF priče na svetu

Stiven Bakster

Tvoja sam budućnost, dete. Ne plači.

 

Entoni Bardžes

Tog jutra sunce je osvanulo na zapadu.

 

Majkl I. Blejk

Naučnafantastika za telepate[1]

 

Ben Bova

Umre opet, kako bi spasao čovečanstvo.

 

Fredrik Braun

Kucanje

Poslednji čovek na zemlji sedeo je u sobi. Neko je pokucao na vrata…

 

Dejvid Brin

Dinosaurusi se vratiše. Traže naftu natrag.

 

Dejvid Brin

Prasak odložen. Nedovoljno veliki. Resetovanje sistema.

 

Dejvid Brin

Osvetnik kroz vreme pogreši! Nisam ja…

 

Dejvid Brin

Smrt odložena. Metastazirane ćelije se organizovaše.

 

Dejvid Brin

Razvila je sopstveni um. Prokleta kosilica.

 

Rodžer Dili

Vreme je stalo. Juče.

 

Robert Džordan

Nebo je palo. Detaljnije u jedanaest.

 

Pol di Filipo

Klonovi zahtevaju svoja prava: druga emacnipacija.

 

Ejlin Gan

Kompjuteru, da li smo poneli baterije? Kompjuteru?

 

Nil Gejmen

Umro sam. Nedostajala si mi. Poljubac…?

 

Vilijam Gibson

Buš reče istinu. Pakao se zaledio.

 

Heri Harison

MAŠINA ODE U BUDUĆNOST! … nema nikog…

 

Orson Skot Kard

Bebina krvna grupa? Ljudska, uglavnom.

 

Džejms Patrik Keli

Poljubismo se. Istopila se. Krpu molim!

 

Stiven Meretcki

Potpuno zbunjen, pročitao je sopstvenu umrlicu.

 

Stiven Meretcki

Dobih na lotou. Sunce postade Nova.

 

Stiven Meretcki

Putnik kroz vreme: „Koja je lozinka?“

 

Stiven Meretcki

Doroti: „Nek ide sve dođavola, ostaću ovde.”

 

Džef Rener

Mladić upoznaje devojku.

Mladić gubi devojku.

Mladić pravi devojku.

 

Brus Sterling

Previše košta ostati čovek.

 

Nil Stivenson

Tik tak tik tak tik tik.

 

Čarls Stros

Brodska paljba; princeza plače, među zvezdama.

 

Vernor Vin

Epitaf: Blesavi ljudi, nikad ne napustiše Zemlju.

 

Haurd Voldrop

Kiša pada, pada, nikad ne prestaje.

 

Haurd Voldrop

Hidrogenske bombe bačene; svi smo poginuli.

 

 

Izvori:

http://stason.org/TULARC/education-books/sci-fi-sf-written/36-What-s-the-world-s-shortest-science-fiction-story.html

http://everything2.com/index.pl?node=shortest%20science%20fiction%20story%20ever

http://www.wired.com/wired/archive/14.11/sixwords.html

 

 

http://www.hellycherry.com/2011/02/najkrace-nf-price-u-svetu.html, 02.2011.

 

[1] Pa, znate šta sam hteo da kažem…

Objavljeno pod Književnost, Priče, Proza | Ostavite komentar