Misli za svaki dan: Spejn

Foto TL

Kako je lako naviknuti se na novac.

Problem s bajkama je što su ponekad mračnije nego što može da se zamisli.

Kažu da su vam sećanja živopisnija, ako vam se sr*nja dogode dok ste još dete.

Svi siromasi su isti, odakle god dolazili.

 

Ponekad, kad se okolnosti nameste, I najbolji među nama mogu da puknu.

Niko ne poznaje nas. Znaju samo ono što nam se događa.

Džo Spejn

 

 

 

Advertisements
Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Ponekad zaboravim

 

184. Ponekad zaboravim

 

Ponekad zaboravim da sam tužna i sama, i da me niko ne voli. Ponekad zaboravim da su me svi napustili, okrenuli mi leđa, izbrisali me; da sam osuđena da dane provodim sama na ovoj zemlji, u sobičku dva sa dva, u koji jedva ja mogu da stanem, a kamoli krevet sa policama. Ne treba mi ništa više: krevet na kojem mogu da odmorim glavu otežalu od razmišljanja, i nekoliko knjiga koje mi čine društvo u danima neizdržive samoće, poput ovog.

Ponekad me sunce pritiska, i mesec sa zvezdama, ponekad mi smetaju oblaci i reski noćni vazduh, i tad pomislim kako nema rupe dovoljno duboke u koju bih mogla da se sakrijem, svenem. Otvrdnula sam, kao što su me i upozoravali da će da mi se desi. Svet je surov, govorili su, bez obzira što izgleda pitomo i opojno, ali nisam slušala. Imala sam vere u ljudski rod i želela sam da mu pomažem, da ga okusim, iskusim, dodirnem.

I iskusila sam ga, i te kako!

Niko nema razumevanja za nas, govorili su mi. Iako veruju u nas, iako nas prizivaju i mole nam se, ponekad, ipak nas ne prihvataju. Da li iz straha ili ljubomore, nisu znali da mi objasne. A ja sam bila dovoljno blesava da istražujem sama. Mislila sam, kada zađem među ljude, sve će biti drugačije. Oduševiće se, kliktaće od radosti, prigrliće me svom svojom ljubavlju i biću srećna, biću blažena, kao što sam na nebu bila.

Ali, kako sam se samo grdno prevarila!

Prvo što su uradili kada su otkrili moju pravu prirodu, saznali za moje pravo poreklo, bilo je da me sputaju, da me vežu i onesposobe da letim. Vezali su mi krila, vezali su me oko vrata i vodili na lancu prašnjavim ulicama grada. Pokazivali su me kao vašarsku mečku narodu, gađali su me blatom, trulim voćem i povrćem, čime god su stigli, pljuvali me; deca su čupala moje blještavo belo perje i krila ga u nedrima, misleći kako će i ona jednoga dana da polete, dok su ih majke prekorno grdile što hule na boga – jer bića kao što sam ja nisu trebala, nisu smela da postoje!

Anđeo na zemlji, ko je to još video?! Gde se to još javlja?! Zar je Bog dozvolio jednom takvom biću da se spusti međ ljude, izmeša se s njima i uprlja svoja krila? Zar je, ako je dozvolio silazak, poslao samo mene? Zašto nisu došli drugi za mnom? Zašto živimo na nebu, daleko od ljudskih očiju, pogleda, zašto ih nikad nismo posećivali tokom istorije, borili se za njih – kad ih već toliko volimo? Ta i slična pitanja pljuštala su po meni, zajedno sa bubotkama i batinama, kojima su me neštedimice obasipali.

Kada su završili sa javnim porugama i kamenovanjem, očerupali su me poput kokoške, polomili mi i spalili krila, i ostavili me da krvarim u blatu i kalu, na sred prljavog i oronulog gradskog trga. Kiša je lila ne štedeći me.

Ležala sam skvrčena na hladnom pločniku, gledajući kako besna rulja odlazi, zadovoljna što me je svela na jednog od njih, što mi je uništila jedino dobro koje sam imala da im dam, jer u krilima je ležala sva moja moć. Kao što je Samsonu snaga boravila u kosi, tako je moja moć izvirala iz mojih krila. Bez njih, nisam mogla da se vratim kući. Ali, kom bih se to domu vratila? Nebu? Da li bi me primilo, ovako uprljanu, okaljanu, izubijanu?

Dva sam dana ležala na trgu. Dva sam dana krvarila. Kada sam najzad smogla snage da ustanem i odvučem se do sobička, istog ovog u kojem provodim svoje jadne dane na zemlji, nikoga nije bilo da me isprati pogledom, nikoga da mi pruži ruku, oslonac.

Nedeljama sam lečila rane, a kada sam primetila da sam zacelila i da su krila ponovo počela da mi rastu, sama sam ih oprljila vatrom. Nisu smela da mi izrastu ponovo, sve dok ne okajem svoje grehe – oholost, jer sam pomislila da mogu ljudima da donesem sreću, uobraženost, jer sam verovala da će mi se diviti i prihvatiti me, samo zato što sam imala krila.

Kada budem okajala grehe, tada će me možda, i samo možda, nebo primiti nazad. Do tad sam imala da trpim i nanosim bol sama sebi, da prljim svoja krila, zasecam sama sebi rane, dok ne zacelim, najpre duhovno, a potom i fizički. Koliko je to imalo da traje, nisam mogla da znam, jer… ja… zaboravljam stvari…

Ponekad, tako, zaboravim, odakle sam došla i zašto sam tu. Ponekad zaboravim da sam tužna i sama, i da me niko ne voli. Ponekad zaboravim da su me svi napustili, okrenuli mi leđa, izbrisali me. Ponekad, samo, ponekad, zaboravim…

 

Zvezdani kolodvor, br. 15, str. 5, Beograd, septembar/oktobar, 2018.

https://libartes.rs/tamara-lujak-ponekad-zaboravim/, broj 13, 21.3.19.

 

 

Objavljeno pod Pričice, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Zašto: Fantastika: Spasojević

I čudesno i fantastično se u kritičkoj literaturi najčešće koriste za označavanje svojstva nekog lika ili događaja kao natprirodnog, nemogućeg, obeleženog čudom, ali neki autori vide razliku u prirodi i karakteru čudesnog u bajci i fantastičnoj priči, koje se, u prvoj, pojavljuje u oblicima natprirodnih bića koja ne pripadaju ovom svetu, kao što su aždaje, divovi, patuljci, zmajevi, dok je u drugoj natprirodno otelotvorenje čovekovih snova i želja, sanjarenja i halucinacija.

Predrag Spasojević

Objavljeno pod Fantastika, Književnost, Zašto... | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Spejn, Lazarević

Foto TL

Ako iz ovog ludila nastaju ovako „lude“ stvari, onda ne želim da se menjam za zdravu pamet.

Dragan Lazarević

 

Kad s nekim proživite ceo život, možete li ikad više da živite odvojeno?

Uvek je tako sa ljudima koji imaju sve – misle da se svet okreće oko njih.

 

Ne možeš dugo živeti s nekim, a da ne primetiš kosture u njegovom ormanu.

Um i srce svašta će da urade, kako bi se očuvali.

Džo Spejn

 

 

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Čika Peca: OJ, KLADENČE!

 

OJ, KLADENČE!

Oj, kladenče,

bistri zdenče

i studenče,

naš miljenče,

naše vrelo lepih želja,

vere, nade, prijatelja…

Podari nam snagu, volju i dobrotu,

za istrajnost, za upornost uma, tela,

za lepotu

slika, reči…

Budi lek koji ljude leči…

Budi potok,

budi reka,

budi more…

Nek’ talasi tvoji zbore,

nek’se nikad ne umore,

neka ruše hridi, stene…

ti si naše postojanje,

sačuvaj nam uspomene!

Čika Peca

 

Pesma je objavljena uz dozvolu autora.

 

 

Objavljeno pod Književnost, Pesme, Poezija | Ostavite komentar

Tamara Lujak: F haiku

23. More u oku

Miris bora pod

kožu mi se uvuče.

More u oku.

http://misijakomunikacije.blogspot.com/, 29.9.12.

Objavljeno pod Haiku, Književnost, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Grasijan: Vrelo mudrosti

Malo pristalica ima pravda.

Ne otvaraj vrata nikad ni najmanjem zlu, jer će se za njim uvući mnogo drugih i većih.

Valja poznavati srećne i nesrećne, da se prvih možeš držati, a drugih se kloniti.

Ne smemo pripadati drugima toliko da na kraju ne pripadamo samima sebi.

To i jeste jedinaprednost koju nam daje najviša moć: da možemo činiti više dobra nego svi ostali.

Baltasar Grasijan

 

 

Objavljeno pod Književnost, Zrnce mudrosti | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Mijatović, Lazarević

Čovek ne može biti ni manji ni veći od noga što jeste, od ljudskosti do stvaralaštva.

Radič Mijatović Miša

 

Kvalitet nema godine.

Samo ako je kreativan, čovek može biti zadovoljan.

Strip nam pomaže da sanjamo.

 

Kad se knjiga objavi – to je jedna zaključana riznica koja stoji za vekove.

Dragan Lazarević

 

 

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Zašto: Fantastika: Spasojević

Za bajku se vezuje pojam čudesno, „ono što ne može biti“, a za fantastičnu priču kategorija fantastičnog, srodnog značenja. Izvesni autori fantastično tretiraju kao neverovatno, ali ne i nemoguće, već samo čoveku nedostupno i neuhvatljivo.

Predrag Spasojević

 

 

 

Objavljeno pod Fantastika, Književnost, Zašto... | Ostavite komentar

Tamara Lujak: F haiku

22. Bajku ispisa

Plavetno more,

galeb visoko leti –

Bajku ispisa.

http://misijakomunikacije.blogspot.com/, 29.9.12.

Objavljeno pod Haiku, Književnost, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Grasijan: Vrelo mudrosti

Na svetu ima više nesređenih, nego sređenih naravi.

Budi pravedan.

Sve što se odlikuje, retko je i malo ga je.

Ne budi ni u čemu prosečan.

Neki ocenjuju knjige po njihovoj debljini, kao da su pisane za vežbanje ruku, a ne glave.

Baltasar Grasijan

 

 

 

Objavljeno pod Književnost, Zrnce mudrosti | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Hamvaš, Mijatović

Cveće bere duša. I sebe bere. Cveće je jedina slika na zemlji u kojoj duša prepoznaje sebe. Koren mu je u tami i raste prema svetlosti.

Kada otkinem cvet, prelazim preko mističnog mosta. Kuda? Ne znam. Ali znam da ću učestvovati u neobjašnjivim divotama i da se otvaram prema dosadašnjem tajnom smeru bića.

Bela Hamvaš

 

Treba naučiti sebe kako (treba) uživati.

To što teče iz tebe – to si ti.

Naša je obaveza da damo esenciju ljudskog, zato što to daje smisao našem postojanju.

Radič Mijatović Miša

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Zašto: Fantastika: Spasojević

 

Starija po postanku, smatra se da je pripadala svetu detinjstva i u vreme kada književnosti za decu nije ni bilo, bajka je i danas jedna od najpopularnijih i najznačajnijih vrsta u književnosti. Poreklo fantastične priče izvodi se iz bajke; fantastična priča se ponekad ističe kao njena mlađa podvrsta.

Predrag Spasojević

 

 

 

Objavljeno pod Fantastika, Književnost, Zašto... | Ostavite komentar

Tamara Lujak: F haiku

21. U oku mome

U oku mome

bajka jedna sedi – baš

u tebe gledi.

http://misijakomunikacije.blogspot.com/, 29.9.12.

Objavljeno pod Haiku, Književnost, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Grasijan: Vrelo mudrosti

Baš istine, do kojih nam je najviše stalo, izgovaraju se uvek samo do pola.

Svako se dobro ne proslavlja svagda.

Svi su idolopoklonici: jedni časti, drugi interesa, većina uživanja.

Mudrac ima prednost, on je besmrtan: nije li ovo njegov vek, to će biti mnogi drugi.

Svašta ima svoje vreme. Pa i najbolje vrline podvrgnute su modi.

Baltasar Grasijan

 

 

Objavljeno pod Književnost, Zrnce mudrosti | Ostavite komentar