Fantastični aforizmi u svetu

 Aforizam je kratka, sažeta, jezgrovita i mudra misao, iskazana na duhovit način. Sadrži ironiju, paradoks, obrt i, naravno, poentu. Kako forma aforizma nije strogo omeđena, tako u njene redove promakne i po koja sentencija, filozofski ili misaoni fragment, autorska poslovica, čak i poneki epigram blizak aforizmu[1]; ali i po koje biće iz sveta fantastike:

Problem s našim vremenima je taj da budućnost više nije što je nekad bila. Pol Valeri

Ne moramo posjećivati ludnicu da bi pronašli poremećene umove; naša planeta je umobolnica svemira. Johan fon Gete

Nema prolaznika na svemirskom brodu zvanom – Zemlja. Svi smo mi posada! Maršal MekLuhan

Čudo je početak mudrosti. Grčka poslovica

Nada je budan san. Aristotel

I bogovi vole šalu. Aristotel

Bogovi su krhke stvari; može ih ubiti dašak tišine ili trenutak razuma. Čapman Koen

Aforizmi preuzeti sa: http://www.podrum.net/modules/newbb/viewtopic.php?post_id=149934

Priredila: Tamara Lujak

[1]http://www.montenegrina.net/pages/pages1/humor/humor.htm

Aforizam je tačka u kojoj se sijeku umjetnost i filozofija. Savo Martinović

Posle ovakvog određenja ove kratke književne forme postaje razgovetnije zašto je najvažniji „zadatak“ aforističara da prevrednuje ustaljeni poredak vrednosti, a naročito „opštepriznate vrednosti“. Njegova je „obaveza“ da uspostavi novu lestvicu vrednosti. Otuda je sadržaj aforizma nezamisliv bez preocenjivanja vrednosti. Njegova forma oskudna je bez obrta, neočekivanosti, inverzije i antiteze. Tu su i metafora i paradoks, s tim što nemaju smisla ni metafora radi metafore ni paradoks radi paradoksa. A od ideje do aforizma obično je dug put. Pošto se ideja razradi nadugo i naširoko, krešu se reči, kao grane – dok ne ostane stablo, što je ujedno i bukvalni prevod osnovne grčke reči aforizam. Postoje i drugi načini. „Igrom reči do aforizma – takođe je opasan metod. Jer reč je kao vatra, a s vatrom (i rečima!) ne treba se igrati.“ Naš satiričar se iskazuje kao originalan stvaralac i po tome što mu je bliža i najgnusnija istina nego prividi umilne ljepote. Izgleda da mu je važnija osećajnost proživljenog od sklada naučenog umovanja. To objašnjava i oštrinu njegovog satiričnog patosa.

Ekskluzivno, Ratko Božović, Smeh do bola 2, CD izdanje, Beograd, 2005.

… Kod aforizma čarobna formula lepote skrivena je u asocijativnosti i višeznačju.

Mirko S. Marković, Antologija kratke forme za decu, Beograd, 1999.

Aforizam je roman u afektu.Dejan Tofčević

Pravi aforizam je svemir u kaplji vode. Martin Kesel

Aforizam je treptaj uma. Aforizam je štap kojim se podupiremo kroz život. Zemlja je satkana od aforizama. Aforizam je mudrost u malom. Svaki je čovek jedan aforizam. Tamara Lujak

Zrnce po zrne istine gorka pogača smeha. Aforizam je sitan oblik humora.

Radomir Mićunović u: Dragan J. Ristić, Ispod crte, str. 5, Niš, 2012.

Aforizam ponekad sadrži naboj saznanja za koji je trebalo niz godina, pa i ceo ljudski vek da se nakupi i oblikuje. Što je šala deblja, to kraća mora biti. Kratka forma i lapidarnost izraza daju satiričnom naboju aforizma ubojitost strelice s otrovnim vrhom. Pa ako kratka pripovetka biva poređena s ledenim bregom, čiji se manji deo vidi na površini, dok glavnina pluta skrivena pod tekstom, za satiričnu, aforističku prozu, moglo bi se koristiti poređenje sa jezgrom materije u kome je sadržana velika eksplozivna, razarajuća snaga… Pokazalo se da su ta sitna prozna zrnca i eksplozivni naboj, sadržan u njima, pogodniji za rušenje prepreka no za kaldrmisanje puteva budućnosti i zasnivanje novih, velikih građevina. To je posao drugih književnih vrsta. Jedna dobro smišljena i kazana rečenica može da bude od većeg značaja no obimni romani ili zbirke sa hiljadama stihova Jedna dobra rečenica može da opravda i osmisli ceo jedan život.

 Erih Koš u: Erih Koš, Satira i satiričari, str, 72, 207, 217, Beograd, 1985.

Komedija nije u mogućnosti da neposredno popravlja, a to, verovatno, ne može da postigne ni satira. Hoću da kažem da se poroci, koje one ismevaju, ne napuštaju lako. Ali, evo šta one mogu da urade: da proširuju naše vidike i umnožavaju broj čvrstih tačaka na osnovu kojih se u svim životnim situacijama brže možemo da orjentišemo.

Georg Kristof Lihtenberg u: Erih Koš, Satira i satiričari, str, 213, Beograd, 1985.

 

Maksime i aforizmi

Maksima je vanvremenska misao jer se odnosi na iskustvo (pojedinca) koje se može preneti/primeniti na druge, za razliku od aforizma koji je jednovremen, sadašnji i politički ili drugačije obojen. Maksime su one sitne, nenapadne mudrosti posejane po dužem tekstu (priči, romanu) koje nas grabe jače i čvršće od teksta u kojem se nalaze i vode kroz život. Maksima je život istkan u jednoj rečenici, mudrost za generacije koje dolaze, baš kao što su to narodne umotvorine, jer i njih su pisali, zborili pojednici, samo anonimni. Iz ove tanane razlike između maksime i aforizma nastaju ogromne zabune. Pojedini autori tvrde da maksime nisu aforizmi. I nisu. One su šire i dublje. One su okean dok su aforizmi mora. One su slivovi dok su aforizmi krivudave reke. Maksime su nešto što je duboko promišljeno, doživljavano danima, godinama, životna mudrost, iskustvo porođeno u dahu, u najkraćoj formi, jer najteže je. Aforizam je mudrost začinjena poletom, humorom, sarkazmom, dovitljivošću, otrovom, mudrost koja odzvanja, dobuje u nama, ali nas ne prožima i ne obuzima celo naše biće poput maksime. Najzad, maksima je mudrost po kojoj se živi, a aforizam mudrost sa kojom se živi.

Tamara Lujak