Arhive kategorija: Zašto…

Suštinsku razliku između bajke i fantastične priče Rože Kajoa vidi u tome što se „svet bajke i stvarni svet uzajamno prožimaju, bez ikakvih teškoća i konflikata“, a i drugi autori razlikovanje bajke i fantastične priče zasnivaju na izmešanosti i jedinstvu … Nastavite sa čitanjem →

I čudesno i fantastično se u kritičkoj literaturi najčešće koriste za označavanje svojstva nekog lika ili događaja kao natprirodnog, nemogućeg, obeleženog čudom, ali neki autori vide razliku u prirodi i karakteru čudesnog u bajci i fantastičnoj priči, koje se, u … Nastavite sa čitanjem →

Za bajku se vezuje pojam čudesno, „ono što ne može biti“, a za fantastičnu priču kategorija fantastičnog, srodnog značenja. Izvesni autori fantastično tretiraju kao neverovatno, ali ne i nemoguće, već samo čoveku nedostupno i neuhvatljivo. Predrag Spasojević      

  Starija po postanku, smatra se da je pripadala svetu detinjstva i u vreme kada književnosti za decu nije ni bilo, bajka je i danas jedna od najpopularnijih i najznačajnijih vrsta u književnosti. Poreklo fantastične priče izvodi se iz bajke; … Nastavite sa čitanjem →

Fantastična priča je tip pripovedanja gde se iskrivljuje ne samo stvarnost, nego i reči i ljudi i događaji. Predrag Spasojević        

    Bajke su najveći svetski putnici. Srpko Leštarić          

    Vizuelizujući šta može biti, jasnije vidimo šta jeste. Moris Renar            

Kada posle čitanja zatvorimo naučno fantastični roman, više ne vidimo stvari na isti način. Moris Renar            

  Zamišljajući šta bi se sve moglo dogoditi, možemo bolje razumeti šta se događa. Moris Renar        

  Fantastična priča je način pripovedanja u kojem pisci pokušavaju da odgonetnu svest i podsvest deteta, odnos njegove podsvesne manifestacije koje nastaju kao refleksi na objektivnu stvarnost. Predrag Spasojević        

    Fantastična priča je svako književno delo koje sadrži irealne i čudesne elemente, priviđanja, vizije straha i budućnosti, počevši od bajke pa do naučno fantastične priče. Predrag Spasojević          

Iako redovno govori o dobru i zlu, bajka zlo minimizira i prikriva na taj način što ga izmešta izvan ljudske zajednice (kao neku neljudsku i nadljudsku silu) ili se, kad su u pitanju ljudi, bavi njegovim spoljašnjim i sporednim manifestacijama … Nastavite sa čitanjem →

Bajka ne priznaje izdvojenost, individualnost, jednost, u njoj je sve pomireno, svodljivo, uravnoteženo, po sebi razumljivo. Pomanjkanje objašnjenja, opravdanja ili motivacije za određene događaje i postupke pokriva se sverešavajućom kapom da objašnjenja nisu ni potrebna, da su stvari takve zato … Nastavite sa čitanjem →

  Bez obzira na svoju gipkost i pojavnu raznolikost, dolazeći iz bezvremena-svevremena, niotkuda i odasvuda, nudeći opšte i univerzalno, oduvek postojeće i nemenjajuće, bajka, i istina o svetu koju ona otkriva, prihvata se, i jedino se može prihvatiti, bez pitanja, … Nastavite sa čitanjem →