Zrnce mudrosti: Umetnost: Jurkovski

Traganje za originalnošću jedan je od prvih principa umetnosti.

Henrik Jurkovski

Advertisements
Objavljeno pod Književnost, Zrnce mudrosti | Ostavite komentar

F haiku: Detela

 

Oče,

Kako to da potoci ne spavaju

Noću?

Jure Detela

Dejan Bogojević, Oblaci u najkraćoj noći, svetska haiku antologija, Valjevo, 2009.

Objavljeno pod Haiku, Književnost, Poezija | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Lovreković, Popović, Kirval

Čak i kada se radi o smrti, kod ljudi se može javiti želja za takmičenjem.

Filip Kirval

 

Potreban je bar jedan razlog da bi se živelo.

Alen Doremje

Da li sam živ u mraku i svetlosti,

u životu, u smrti?

Milan B. Popović

 

Svakom umjetničkom neredu dođe kraj.

Mašta kao i ljubav, pokreče svijet.

Mario Lovreković

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Čitateljka

Prošle godine izveštavali smo o skulpturama koje čitaju (http://www.hellycherry.com/2016/02/i-skulpture-citaju.html). I kao što smo i obećali – našu Čitateljku nismo zaboravili. Pre izvesnog vremena, uz prigodnu manifestaciju, dobila je Čitateljka dugo očekivanu ploču na kojoj je zapisana čuvena misao Dositeja Obradovića: „Onaj ko čita može razum prosvetiti, poboljšati srce i ulepšati narav”.

Stoga smo posetili Čuburski park ovih dana, kako bismo zabeležili ova čuvena slova na ploči, ali smo i, povučeni primerom bronzanih ptica, zavirili Čitateljki preko ramena (omiljen sport kod nas, naročito u gradskom prevozu :), kako bismo videli šta to tako pomno čita. Po ovako lepom danu pretpostavili smo da je samo bajke mogla da čita, jer samo bajke pristaju uz lepo vreme, ali smo ipak, iskreno ubeđeni da čita „Prečicu gospođe Tod“ Stivena Kinga, u izvrsnom prevodu Aleksandra Markovića.

A šta vi mislite – koje štivo Čitateljka čita?

 

http://www.hellycherry.com/2017/04/citateljka.html, april 2017.

Objavljeno pod Misli, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Zrnce mudrosti: Fantastika: Jurkovski

 

Suština magičnog realizma je vera u čudo i čudesno.

Henrik Jurkovski

Objavljeno pod Književnost, Zrnce mudrosti | Ostavite komentar

F haiku: Levstek

Tužan oblak.

U pramenima ridaju s neba

Bele pahulje.

Zlatka Levstek

Dejan Bogojević, Oblaci u najkraćoj noći, svetska haiku antologija, Valjevo, 2009.

Objavljeno pod Haiku, Književnost, Poezija | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Li

Cvetaj onde gde si zasađen.

Zašto vrata koja vode nevoljama ostaviti imalo odškrinutima?

Majka Priroda je kučka, ali ne možete je ne voleti.

Sve su velike stvari zastrašujuće.

Za ostavljanje loših stvari iza sebe može trebati večnost.

Patrik Li

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Art Anima, Deset godina postojanja

Upornost i istrajnost vrline su koje se svuda cene, naročito u književnosti. Art Anima je sajt posvećen promociji književne fantastike i kreativnom pisanju, koji je prošle godine navršio deset godina postojanja – hvale vredan jubilej. Svojim radom nastavlja, produbljuje i proširuje tradiciju sajta slične koncepcije, sa daleko dužim vekom trajanja – Pogledom iz svemirskog broda – koji je ove godine navršio 25 godina postojanja (http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/25/beograd-202/2635444/sirom-zatvorenih-ociju—pogled-iz-svemirskog-broda.html).

Sajt Art Anima pokrenut je sredinom maja 2006. godine. Do sada je nekoliko puta menjao svoj izgled i (manje-više) sadržaj, kao u ostalom i Pogled iz svemirskog broda. Istrajnost urednika sajta, Dragoljuba Igrošanca, za svaku je pohvalu. Veličina i sveobuhvatnost njegovog rada mogu se sagledati „kratkim“ pregledom sajta (http://www.art-anima.com/).

Ne treba zaboraviti činjenicu da iza jednog i drugog projekta (AA i PISB) stoji (po) jedan čovek – kada se sagleda količina i ozbiljnost njihovog rada, obilje informacija i uticaj koji su izvršili na domaću scenu – ostaje nam samo da poželimo još takvih pojedinaca – jer je njihov uticaj nemerljiv. Mladi naraštaji koji su stasali pod njihovom kapom, autori koje su promovisali, intervjui, eseji, prikazi koje su objavili… Sve je to uticalo na ukus, razvoj i ozbiljnost domaće (naučno)fantastične scene, još kada se uzme u obzir saradnja sa zemljama u regionu (BiH, Crna Gora, Hrvatska), ozbiljnim izdavačkim kućama (Čarobna knjiga), te organizacija konkursa za kratku priču i Festival fantastične književnosti (AA) – uticaj prevazilazi okvire ovog teksta.

Godine 2014. pokrenut je Festival fantastične književnosti „Art Anima” čiji je osnovni cilj podizanje interesovanja stručne i široke javnosti za ovu vrstu literature. Počasni gost prvog Festivala bio je prof. dr Zoran Živković, kome je poslednjeg dana manifestacije uručena i simbolična nagrada „Art-Anima” za doprinos popularizaciji fantastične književnosti na našim prostorima. Tokom trodnevne manifestacije (2016. Festival je trajao čak četiri dana), ugledni pisci, profesori, teoretičari književnosti i kritičari (Goran Skrobonja, Slobodan Ivkov, Dejan Ognjanović, Zoran Živković, Mladen Milosavljević) govore o književnoj fantastici, njenom razvoju, društvenom uticaju i važnosti u kulturnom i intelektualnom pogledu.

Iste godine (2014), u saradnji sa izdavačkom kućom „Čarobna knjiga” Art Anima pokreće almanah „Književna fantastika”, štampanu verziju sajta (ne istovetnu, razume se), u kojem osim proznih tekstova najpoznatijih i najkvalitetnijih domaćih autora fantastike, čitaoci mogu da pročitaju i teorijske priloge i eseje vrhunskih domaćih proučavalaca ove vrste književnog stvaralaštva. Almanah izlazi jednom godišnje i nudi uvid u aktuelnu domaću i svetsku produkciju fantastičnih književnih ostvarenja. Do sada su izdata tri broja („Književna fantastika 2014“, „Književna fantastika 2015“ i „Književna fantastika 2016“).

Na sajtu se mogu pronaći i biografije i radovi svih poznatijih domaćih i stranih pisaca (naučne)fantastike (Darko Tuševljaković, Adnadin Jašarević, Dinko Osmančević, Ilija Bakić, Aleksandar B. Nedeljković, Jovan Ristić, Aleksandar Marković, Anto Zirdum, Miroljub Todorović, Darko Suvin, Slobodan Škerović, Zoran Pešić Sigma…), prikazi (Ivana Milaković, Davor Šišović, Bojan Bogdanović, Vladimir Kolarić, Ratko Radunović, Zoran Stefanović, Mirko Grdinić, Pavle Zelić, Ivan Bevc), intervjui (Dušan Vidaković, Đorđe Bajić, Dragoljub Igrošanac, Sonja Žugić, Pavle Zelić, Ljudmila Danjiluk) i eseji (Boris Nad, Branimir Bošnjak, Esad Jakupović, Ferid Muhić, Jovan Savin, Mihajlo Vitezović, Milena Benini, Miodrag Milovanović, Radojica Tautović, Ranko Pavlović)…

Nakon ovog kratkog pregleda možemo samo da ponovimo želju da postoji još ovakih sajtova i urednika, kako bi nam scena bila još jača i bogatija, kao i onih koji će pratiti i podržavati njihov rad (http://www.svet.rs/promo/konferencije-i-akcije/booktalk2016-dragoljub-igrosanac-domaca-fantastika-se-vise-ne-ignorise).

 

http://www.hellycherry.com/2017/04/art-anima-deset-godina-postojanja.html, 18.4.17.

Objavljeno pod Prikazi, Prikazi, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Kako (ne)pisati: Ostvareno delo: Šuman

 

Ono za čim težite niste ostvarili, ako vas ne razume petogodišnja devojčica. Ako vas ona razume, razumeće vas i odrasli.

Peter Šuman

Objavljeno pod Kako (ne)pisati, Književnost | Ostavite komentar

F haiku: Pavlović

Lokva na drumu.

Iza konjskog kopita

Smrvljeno sunce.

Ranko Pavlović

Objavljeno pod Haiku, Književnost, Poezija | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Rab, Li

Vreme je silna i nežna reka.

Put iz straha vodi kroz strah.

Vreme je nadrilečnik.

Strah nije valjan izgovor da se nešto ne učini.

Melani Rab

Moć volje ne može večno da pobeđuje fiziku.

Patrik Li

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Fantastika u slikarstvu, Pol Gistav Dore

Pol Gistav Dore (1832-1883) francuski je umetnik, grafičar, ilustrator i skulptor, čija su dela neretko imala mračnu i mističnu tematiku, i koje je odlikovala izuzetna realističnost prikaza. Svoju prvu ilustraciju objavio je kad je imao 15 godina. Napravio je knjigu ilustracija sa temom Pariza, a potom dobio narudžbine da ilustruje dela Rablea, Balzaka i Dantea. Od 1848. objavljuje litografije u La Caricature (Karikatura). Niz godina objavljuje ilustracije u La Monde Illustré. Od 1852. godine radi vinjete za ilustracije klasičnih dela svetske književnosti (preko 120 dela sa 200-600 ilustracija). U toj masovnoj produkciji izrazito je neujednačen.

Dore je obeležio prekretnicu u primenjenoj grafici svojom nadarenošću, plodnošću (preko 10.000 crteža), imaginacijom i uvođenjem novih grafičkih tehnika. Smatra se najvećim ilustratorom svih vremena. Radi tako što u drvo najpre urezuje linearan crtež na način modernih ilustracija, a potom upotpunjuje ovu tehniku raznovrsnim postupcima (obojene slike na drvetu, po kojima reproduktori režu klišee). Otkad je počeo da koristi lavis maniere (akvatintu), morao je da osposobi gravere za reprodukovanje te tehnike. Taj način graviranja nameće nizu gravera koje je školovao. Oko 1872. godine započinje rad na bakropisu (oko 50 ploča).

Gustav Dore često je svojim ilustracijama davao teatralan karakter. Igrom svetla i senke postiže reljefnost i stvara dramatske štimunge. Dore je ilustrovao dela Balzaka, Miltona i Dantea, a kad je 1853. godine ilustrovao djela lorda Bajrona, pozvan je u Englesku da ilustruje englesku Bibliju. Godine 1863. Dore je ilustrovao svoja najznačajnija dela: francusko izdanje Servantesovog „Don Kihota“ i Poevog „Gavrana“.

Akvareli iz Škotske i Pirineja svedoče o njegovom majstorskom daru opažanja i fiksiranja doživljenog, jednako kao i njegovi drvorezi s motivima iz Španije. Posebnu pažnju zaslužuje njegov skulptorski rad u posljednjim godinama života.

 

http://www.hellycherry.com/2017/03/fantastika-u-slikarstvu-pol-gistav-dore.html, 15.3.17.

Objavljeno pod Umetnost | Ostavite komentar

Vid Vukasović: STOPE U PESKU

Proširio je horizont ka pučini mora koji je tek stvorio, zatim dodao nebo, sunce… Potom je uključio program cvetanja. Činilo mu se nekako logično da na ovom kontinentu novostvorenog sveta prvog dana treba da bude proleće.

Drveće slično trešnji, ali sa nekoliko puta krupnijim cvetovima, ‘posadio’ je na južnoj obali zaliva. Imalo je cvetove ružičaste, narandžaste, pa čak i plave boje. Druge vrste biljaka i životinja same su počele da se pojavljuju dopunjujući ekološki kanon geneze. Prilagođavale su se morfonskim tokovima tkanja živog holograma biosfere.

Okrenuo se ka Sanji, koja je sa zanimanjem posmatrala promene na ekranu, i upitao je kako joj se sviđa zaliv.

„Petre, uvek se pitam“, odgovorila je srkućući svoju kafu, „koliko je matrične plazme stvaranja potrebno da nastane živa tapiserija jednog novog sveta, koliko da se izvajaju planine, koliko da se finim potezima iscrtaju fjordovi na obali tek rođenog kontinenta, da se čuje prvi urlik zveri, da se pojave prva misaona bića?“

„Hajdemo dole“, reče Petar prekidajući njeno razmišljanje i pružajući joj sajber masku. Ukucao je novu sekvencu programa i kroz nekoliko sekundi oni su se našli na peščanoj morskoj obali. Jutro na tek nastalom svetu bilo je devičanski prozirno i čisto, čula se pesma neke ptice, a na desetak koraka od njih mirno je paslo stado gazela zelene boje.

Duboko su disali vazduh u svetu koji je tek započinjao svoju igru. Krenuli su obalom. Njihove stope, koje su se protezale od ‘tačke prizemljenja’, izgledale su kao prvi red tek započete knjige stvaranja…

 

 

Akt, godina VI, br. 20, str. 38, Valjevo, 2006.

 

 

Objavljeno pod Književnost, Priče, Proza | Ostavite komentar

F haiku: Pavlović

Blag povjetarac.

Mlado lišće kroz prozor

Virka u sobu.

Ranko Pavlović

Objavljeno pod Haiku, Književnost, Poezija | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Beket

U malim se mestima kote sitne duše.

Nikad ne sumnjajte u sposobnost pravičnoga da zajebe stvar do kraja.

Ne postoji druga prilika, postoje drugačije prilike. Život ti nikad neće biti onakav kakav bi bio da si prvi put odlučio drugačije.

Znati i otkriti nije isto.

Tanka granica deli svakodnevicu od haosa.

Sajmon Beket

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar