Zrnce mudrosti: Pesnik: Lec

 

Pesnici su kao deca: kad sede za stolom, nogama ne dodiruju zemlju.

Stanislav Ježi Lec

Advertisements
Objavljeno pod Književnost, Zrnce mudrosti | Ostavite komentar

F aforizmi: Stanislav Ježi Lec

 

„Ah, kako bih hteo da budem još jedanput star!“ – reče mladi pokojnik.

Stanislav Ježi Lec

Objavljeno pod Aforizmi, Književnost | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Safon

Problemi su kao bubašvabe: ako izađu na svetlo, uplaše se i odu.

Sve su bajke laž, mada nisu sve laži bajke.

Vreme nas ne čini mudrijima, samo većim kukavicama.

Vojska, brak, crkva i banka: četiri jahača Apokalipse.

Ovaj svet neće umreti od atomske bombe, kako kažu novine, umreće od smeha, od banalnosti, praveći šalu od svega, i to lošu šalu.

Safon

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Endru Gonzales

Endru Gonzales (1963) poznat je i nagrađivan američki umetnik. Iako je rođen u umetničkoj porodici, Gonzales nije prošao kroz formalno obrazovanje, već je samouk. Radi sa akrilnim bojama na drvetu i platnu. Stvara pod jakim uticajem mističnog i erotskog, simbolizma, nadrealizma i fantastike. Kako sam kaže, kroz svoju umetnost spaja senzualno i spiritualno.

Počeo je da stvara inspirisan ne samo umetnošću, već i neobičnim, mističnim snovima koje je sanjao kao devetnaestogodišnjak, a koje karakteriše kao „vantelesna iskustva“ ili „paranormalna iskustva duše“. Slike iz tog najranijeg perioda naziva „mističnim ljubavnim pesmama duše“. Umetnik smatra da slikanjem i crtanjem oblikuje svoju dušu.

Pošto ne koristi četkicu, već prskalicu (airbrush) Gonzales svojim slikama daje izgled skulpturalne fotografije, kako sam naziva svoju umetnost. Svoj pristup kreativnom procesu tumači kao balans između reda i haosa. Na slikama uglavnom predstavlja ženske likove (figure) kako se probijaju iz mraka perverznog erotizma. Na taj način spaja erotičnost đavolice i senzualnost anđela, telesno i duhovno, vodu i zemlju, drugim rečima porađa svoje izmišljene aktove na platnu.

Gonzalesova ostvarenja nalaze se na koricama knjiga (Metamorfoze) i brojnih časopisa (Contour Magazine, MAPS, The Invisible College), dok su čak dve knjige posvećene njegovom stvaralaštvu (Polja snova i Spektrum 14). Njegove slike prodaju se u galerijama širom Amerike. Sam pak autor kao svoj najveći uspeh najradije ističe saradnju sa slikarom i arhitektom Ernestom Fačsom[1], pod čijim je uticajem stvarao.

Više o umetniku pogledati na:

http://www.sublimatrix.com/index.html

http://beinart.org/index.php

 

http://www.hellycherry.com/2010/07/endru-gonzales.html, 19.7.10.

 

 

[1] Više o ovom autoru videti na: http://www.ernstfuchs-zentrum.com/html/starteng6.html

Objavljeno pod Umetnost | Ostavite komentar

Embrouz Birs: Planina i Miš

Planina se nalazila u sred porođaja i ljudi iz sedam okolnih gradova stajali su okupljeni gledajući kako se trza i slušajući je kako stenje. I dok su tako stajali, gotovo ne dišući, odjednom se odnekud pojavi jedan Miš.

„Ah, kakva bebica!”, povikaše posprdno.

„Možda i jesam bebica”, odvrati Miš ozbiljno, „ali bar umem da prepoznam kad proradi vulkan!”

Embrouz Birs, Uvrnute basne, Beograd, 2001.

Objavljeno pod Basne, Književnost, Proza | Ostavite komentar

F aforizmi: Lec

 

 

Ako ljudožder jede viljuškom i nožem – je li to progres?

Stanislav Ježi Lec

Objavljeno pod Aforizmi, Književnost | Ostavite komentar

Knjiški moljac sa ulice

 

Ovo je Filani Dladla, poznatiji kao „Knjiški moljac sa ulice“. Ima 24 godine i živi u Johanesburgu, a njegova životna priča je neverovatna.

Još kao dete, odrastajući u južnoafričkoj pokrajini Kvazulu-Natal, voleo je knjige. Ali kada se preselio u Johanesburg u potrazi za poslom, počeo je da se drogira, piše One a prenosi Glif.

„Dao sam otkaz i više nisam imao novac za rentu – sve sam izgubio. Dok sam živeo na ulici primetio sam koliko mnogo prosjaka dobija novac nizašta. Pomislio sam da bih mogao da budem drugačiji i pružim ljudima nešto korisno – kao što je knjiga ili književni prikaz – u zamenu za novac.“

I tako je počeo da prodaje knjige na ulici – ali tek pošto bi ih pročitao, kako bi prolaznicima mogao da pruži detaljan uvid u njih.

Čak je počeo da prilagođava cenu u zavisnosti od toga koliko mu se svidela knjiga – od 10 južnoafričkih randa (manje od 1$) za one u kojima nije uživao, do 80 randa (oko 6$) za one koje su mu omiljene. Uskoro je postao poznat pod imenom „Knjiški moljac sa ulice“ i njegov mali biznis je počeo da se razvija.

„Uz pomoć malo samomotivacije i podosta self-help knjiga, doneo sam odluku da prekinem da se drogiram. Ali dok sam pomagao samome sebi, želeo sam da istovremeno pomognem i drugim ljudima sa kojima sam živeo na ulici. Tako da sam novac koji sam dobijao od prodaje knjiga počeo da trošim na sapune i hleb koje sam kupovao ostalima, umesto da ga trošim na drogu. Njihovi osmesi su me motivisali da nastavim da koristim to malo što imam na širenje sreće. Od tog trenutka, bilo mi je jasno da ne želim da ikada više budem ovisnik.“

Filani je odlučio da podeli svoju ljubav prema čitanju sa siromašnom decom, tako da je otvorio čitalački klub u lokalnom parku, gde deca mogu da dođu nakon škole, dok čekaju da ih roditelji pokupe posle posla.

„Knjige im dajem pod jednim uslovom – da dođu ponovo i da mi kažu šta su naučili čitajući ih. Neka deca uzmu knjigu i više se nikada ne vrate, ali ne dopuštam da mi to slomi duh, jer znam da postoji mnogo druge dece koja vole da čitaju i koja će knjige koristi kao oružje u borbi protiv siromaštva.

Mnogo dece je zalutalo posle srednje škole – neki su se okrenuli drogama, neki alkoholu, kriminalu. Hoću da promenim to. Mi se ne bavimo samo čitanjem – mi pričamo o našim nadama, snovima i izazovima, i pružamo podršku jedni drugima.“

Filanijeva priča je poslužila kao inspiracijama mnogim ljudima u Južnoj Africi i svetu. Čak se pojavio i na kontinentalnoj TV stanici – CCTV Africa.

Napravio je i sajt gde možete da podržite njegov rad doniranjem knjige, ukoliko živite u Johanesburgu, ili da podržite neko dete iz njegovog čitalačkog kluba. Kakav sjajan tip!

Helen Hektor
(prevod: Danilo Lučić)

 

Preuzeto sa: http://www.hellycherry.com/2018/01/beskucnik-umesto-trazenja-milostinje-naplacuje-knjizevne-prikaze.html

 

Objavljeno pod Vesti | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Safon

Ambicija ima ime glupaka.

Umetnici žive u budućnosti ili prošlosti. Nikad u sadašnjosti.

Smrt ne haje mnogo za pravdu.

Novac nije važan, osim ako se novca nema.

Nema drugog đavola do majke prirode.

Istina je uvek na sigurnom od ljudi.

Safon

Objavljeno pod Intervjui, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Filip Hoze Farmer, jedna ugašena zvezda

Dugi je niz godina Hoze Luis Farmer svetleo na noćnom nebu. Dugo je maštao i stvarao dok se najzad nije preselio na Svet-reku međ stare, izmišljene ili stvarne, prijatelje i znance. Svet-reka najpoznatiji je i najbolji od Farmerovih serijala: na ogromnoj planeti kojom vijuga reka nesagledivih razmera žive svi ljudi koji su nekada hodali Zemljom. Sa njima je Farmer sada.

Filip Hoze rođen je 1918. godine u Nord Tera Hoti. Karijeru profesionalnog pisca započeo je pričom Ljubavnici, koja je 1953. godine osvojila nagradu Hugo[1] (1968. godine osvaja drugog, a 1971. godine i trećeg Huga, romanom Idite svojim rasutim telima). Ovom će pričom i kasnijim, istoimenim, romanom Farmer razbiti tabu seksualnosti u naučnoj fantastici i steći ime renomiranog pisca.

Sledeći ovaj uspeh Farmer je u narednoj seriji napao drugi tabu vezan za naučnu fantastiku – teologiju, stvorivši nadaleko poznat lik oca Karmodija. Sledeće serije Svet Tirsa (koji govori o superiornoj tehnološkoj rasi) i Egzorcizam (horor trilogija sa erotskim primesama) nisu ponovile uspeh prethodnih, pa se Farmer još jednom okreće razbijanju tabua, ovog puta serijalu koji obiluje humorom, čiji je glavni (palp) junak Grejnthart Silver.

Za sobom je ostavio pedesetak romana i zbirki pripovedaka. Ostaće upamćen kao jedan od najvećih pisaca naučne fantastike i jedan od retkih koji je za života dva puta osvojio nagradu za životno delo (2000. i 2001. godine).

 

Literatura:

 

Zoran Živković, Enciklopedija naučne fantastike, Beograd, 1990.

http://en.wikipedia.org/wiki/Philip_Jos%C3%A9_Farmer

 

http://daily-hc.blogspot.com/2009/11/filip-hoze-farmer-jedna-ugasena-zvezda.html, 30.11.2009.

http://www.tvorac-grada.com/hczin/Broj95/literafilip.html, 3.2.2010.

 

[1] Glavna žanrovska nagrada koja nosi ime Hjuga Gernsbeka (Hugo Gernsback), pokretača Zapanjujućih priča (Amazing Stories) i rodonačelnika američke naučne fantastike, dodeljuje se svakog septembra za NF stvaralaštvo na engleskom jezičnom području u prethodnoj godini.

Objavljeno pod Književnost, Prikazi, Prikazi, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Embrouz Birs: Otac i sin

Jedno još neiskusno Lane upita jednom prilikom svog oca:

„Veći si, snažniji i brži od bilo kog psa, a imaš i oštre rogove… Zbog čega onda bežiš čim čuješ njihov lavež?”

„Zato, dete moje”, odgovori Jelen, „što imam tako plahovitu narav… Kada bih dopustio nekom od tih bučnih stvorenja da mi se približe, vrlo je moguće da bih se zaboravio i gadno ga povredio!”

 

Embrouz Birs, Uvrnute basne, Beograd, 2001.

 

Objavljeno pod Basne, Književnost, Proza | Ostavite komentar

F aforizmi: Stanislav Ježi Lec

Uvek se tešim da su zvezde, one koje padaju u jezero, nenastanjene.

Stanislav Ježi Lec

Objavljeno pod Aforizmi, Književnost | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Safon

Novcem se ne kupuje sreća, ali se kupuje sve ostalo.

Ništa bolje za zaboravljanje sopstvenih problema od čitanja o tuđim problemima.

Vreme radi s telom ono što glupost radi s dušom. Natera ih da istruli.

Istina se ne nalazi. Istina pronalazi čoveka.

Onaj ko ne zna kuda ide, nikuda i ne stiže.

Safon

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Edgar Alan Po, majstor strave

Ova godina, koja obiluje jubilejima, podarila nam je još dva, oba vezana za ime čuvenog majstora strave Edgara Alana Poa. Naime 2009. godine obeležava se dve stotine godina od rođenja slavnog američkog pisca, ali i 160 godina od njegove smrti.

Severnoamerički pesnik, pripovedač i teoretičar književnosti, Edgar Alan Po smatra se tvorcem detektivske priče, rodonačelnikom horor priče i pretečom naučne fantastike – iako ni jedno njegovo delo ne pripada ovom žanru.

Njegove priče Ubistvo u ulici Morg (1841) i Ukradeno pismo (1844), kao i manje poznate Misterija Meri Rože (1842), Zlatni jelenak (1843) i Ti si čovek (1844), postavile su obrazac za pisanje detektivskih priča: logičkim rasuđivanjem detektiv amater (Šarl Ogist Dipen iz Ubistvo u ulici Morg) rešava zamršene slučajeve ubistva. Ovu su šemu preuzeli drugi pisci, poput Artura Konana Dojla koji će, uvođenjem Šerloka Holmsa u svet književnosti, detektivsku priču dovesti do savršenstva.

Rodonačelnici naučne fantastike, poput Herberta Džordža Velsa i Žila Verna, utemeljili su svoja prva velika dela na Poovim pričama mističnog karaktera, u kojima opisuje izgubljene svetove (Pripovest Gordona Pima), putovanje van atmosfere (Neuporediva pustolovina Hansa Pfala), relativnost vremena (Melonta tauta), uništenje Zemlje (Razgovor Eirosa i Harmiona) itd. Žil Vern je čak napisao nastavak jedne od avantura Artura Gordona Pima. Poov uticaj opaža se i u delima Kafke, Kamija, Gernsberka, Lavkrafta, Bredberija, Klarka, Stejpldona…

Kao pesnik Po je uticao na stvaranje francuske moderne, čiji se uticaj u drugoj polovini i krajem XIX veka proširio na poeziju cele Evrope. Šarl Bodler je Cveće Zla, jednu od najuticajnijih knjiga poezije, pisao pod direktnim Poovim uticajem.

Tvorac kriminalističkog romana, karijeru je započeo u časopisima Southern Literary Messenger (18351837), Burton’s Gentleman’s Magazine i Graham’s Magazine (18391843), pišući priče, članke, recenzije. Prvu zbirku Priče o groteski i arabeski objavio je 1840. godine. Mračna poema Gavran, objavljena 1845. godine, donela je Pou svetsku slavu, ali ne i željenu novčanu zaradu.

Poova dela obiluju stravom, mistikom i mučnom atmosferom, baš kao što je i sam bio težak i mračan. Probijao se kroz život neprekidno se opijajući alkoholom i uživajući opijum. Zbog toga je u nekoliko navrata ostajao bez posla, dok je mračna i nesigurna priroda bivala sve opterećenija unutarnjim strahovima. Kako slava nije donela preko potreban novac, Po je sa ženom Virdžinijom živeo u krajnjoj bedi.

Nakon ženine smrti 1847. godine Po je doživeo nervni slom i pokušao da se ubije. Umro je kako je pisao, tragično i pod misterioznim okolnostima, dve godine kasnije, ne stigavši da oženi Saru Elmiru Rojster, neprežaljenu ljubav iz mlađih dana.

 

Literatura:

 

Nenad Šaponja, Prosvetina knjiga krimi priče, Beograd, 2003.

Zoran Živković, Enciklopedija naučne fantastike, Beograd, 1990.

Mala enciklopedija Prosveta, Beograd 1978.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Edgar_Allan_Poe

http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=32567

http://www.creemaginet.com/sajt/edgar-alan-po-biografija

 

http://www.tvorac-grada.com/hczin/Broj92/literaeapo.html, 25.11.2009.

Objavljeno pod Književnost, Prikazi, Prikazi, Tamara Lujak | 1 komentar

Rezultati konkursa: „Sablazne priče“

Konkurs Sablazne priče je završen.

Na e-mail adresu tortilja2017@yahoo.com stiglo je 90 radova, od kojih je odabrano i uređeno 12.

Odabrane i uređene su priče sledećih autora:

– Milovan Lalović: KRIDONOVO PROROČANSTVO & KVANTNI TORANJ
– Tihomir Jovanović: PUPAK SVETA

– Mirnes Alispahić: ONI

– Andrea Bauk: KULT UŽARENE KRUNE & SOBA 238

– Dorijan Nuaj: BORDEL BIOMEHANOIDA

– Tamara Babić: IMA LI VEČNOST MIRIS?

– Snježana Prlić: VRAGODAVCI

– Mladen Stanisavljević: DAVID I NJEGOVA SREĆNA ZVEZDA

– Stevan Šarčević: ZAVISNOST

– Petra Rapaić: KAD RUŽA ZAMIRIŠE

Zahvaljujem svim autorima na učešću.

Aksentije T2 Novaković
Želim Vam srećnu i uspešnu 2018-u godinu 🙂

Objavljeno pod Književnost, Vesti | Ostavite komentar

Embrouz Birs: Veštičin pastuv

Jedna Metla, koja je već dugo vremena služila veštici kao pastuv, požali se jednom prilikom zbog prirode svog položaja, smatrajući ga ponižavajućim.

„U redu”, prihvati Veštica, „daću ti posao koji će biti u skladu s tvojim intelektom – uspostavljaćeš kontakte sa umovima drugih ljudi. I, kao prvo, upoznaću te s jednom domaćicom.”

„Šta”, uzviknu metla, „zar ruke jedne domaćice smatraš nečim intelektualnim?”

„Imala sam na umu”, ogovori joj Veštica, „mozak njenog dobrog muža.”

Embrouz Birs, Uvrnute basne, Beograd, 2001.

Objavljeno pod Basne, Književnost, Proza | Ostavite komentar