Veoma je malo ono što jedno za drugo možemo učiniti.
Ja želim da život ne prolazi u tričarijama, nego da bude osvećen. Da dani budu kao stoleća, puni sadržine.
Najfiniji duhovi imaju talog.
Sudbina održava svaki život dotle dokle ga najmanji končić opšte potrebe privezuje za stablo.
Lepota bez izraza umara.
Emerson
Fantastika je neophodan začin u životu,
način da se na život gleda s pogrešne strane teleskopa.
Na kraju sveta
S užasom gleda senka
Na svog čoveka.
Vjačeslav Kuprianov
Dejan Bogojević, Oblaci u najkraćoj noći, svetska haiku antologija, Valjevo, 2009.
S obzirom da autor ne može objektivno da proceni vrednost napisanog, uvek treba da zamolite prijatelja da pročita vaš tekst pre objavljivanja.
Magraret Etvud
Najviša je vrlina uvek protiv zakona.
Ko želi biti velika duša u budućnosti, mora biti velika duša sada.
Ljudi često nisu dorasli za život.
Teret Vaseljene pritiskuje plaće svake moralne snage, da bi je privezao za zadatak. U svima božjim svetovima poznat je samo jean način pomoću koga se možemo oprostiti dužnosti, a to je da je izvršimo. Morate uraditi delo, da bi ste ga se oslobodili.
Nama je uređena izdašnost u davanju saveta.
Emerson
Kamen kamenu
Kroz maglu izroni
Zeleni zmaj
Gordana Petković
Gordana Petković, Senka sokola, Beograd, 2010.
Književnost ne dovršava samo ono što je priroda započela, već stvara nešto sasvim novo, ulazi u neke više sfere, nove moduse postojanja i u makrokosmosu i u mikrokosmosu.
Marijan Mašo Miljić
Jako je važno da knjiga drži pažnju čitaoca.
Magraret Etvud
Sa starenjem dolazi kod ljudi ljubav za istinitošću.
Samo ono što imamo iznutra možemo videti spolja.
Dosetljivost je jevtina; i ljutnja je jevtin; i ako ne možete sa nekim da se dokažete ili objasnite, uhvatite se za istinu… i onda ste zauzeli položaj sa koga ne možete biti pokrenuti.
Nauči da u skrušenosti leži veličina. I radi u mraku, radi nasuprot neuspehu, stradanju i pakosti.
Poštujmo onoga čiji je život neprekidna pobeda.
Emerson
Osakaćenu te u prividu volim, nastranu, i to kako si među srušenima sama gostiš tijelo. Predaješ se poput kaosa među podavljenim jedinkama, oslikana ožiljcima na tijelu kojega niti nemaš više.
I takva se usuđuješ, i takva mi ždrijelo vadiš, prstima, kao notama, kao snažnim udarima vjetra, takva mi potapaš misli u smrt?!
Ostaješ li ili ideš? Jer, otići više nije čitati mi suze, nije niti prostrijeliti se pred Suncem pa zaboraviti, ili zaspati netom prije umiranja. Otići je sada nešto puno više.
Otići je postati dijelom tame, ili napasti posljednji dio razuma, otići je svaki tvoj pogled koji je nekada predstavljao ubrus za prljave usne, svaki nokat koji nije dovoljno duboko ogrebao moja leđa kako bih te osjetio živu. Otići je ostati uz tebe, ali ne i voljeti te, jer to je kao rezati si mošnje i bacati ih psima.
Ali režem ih, jer ne znam da li ostaješ ili ideš!? Ideš li?
Uzorke svoje smrti složio sam u tkivo od jednine, u odvratno raspadnuto biće. Ideš li i dalje?
Slobodno kreni, nacrtaj me na pogrešnom zidu srama, dozvoli mi da se ubijem odmah, jer nemam snage praviti se mrtvacem. Ponizi me pred svima, dok nas nitko ne promatra, odvoji me od svijetla, jer, draga, što god da mi učiniš, samo je prokleti blagoslov u mraku.
Volim te, gutam krv, mrzim te, želim te, umirem. Samo me ostavi na mekoći paučine i prašine, dozvoli mi da se ubijem i poželi me, molim te.
KRAJ
Imaginacija nadilazi znanje, ona ne priznaje nikakve principe, nikakva ograničenja, ni vreme ni prostor, nikakvu logiku.
Marijan Mašo Miljić
Glasno čitajte sopstveni tekst. To je jedini način da utvrdite da li rečenice imaju odgovarajući ritam. Tome pomaže i brisanje svake reči bez koje bi se moglo.
Dajana Etil
Srećnnim čovekom cenim onog koji, kad je reč o uspehu, traži odgovor u svome radu, a ne na trgu, ne u mišljenju drugih ljudi i u protekciji.
Poziv čoveka je čuvar njegovog života.
Ako ima veličine u vama, naći ćete veličinu u nosačima i u smetu.
Rad, to je pobeda. Gde god se delo stvara, i pobeda se zadobija.
Ako se ne sretamo s bogovima, to je zato što bogovi ne stanuju u nama.
Emerson
Fantastična književnost je posebna književna vrsta u kojoj je mašta apsolutni gospodar.
Marijan Mašo Miljić
ZABRINUTA KUMA
„Dobro jutro, koko,
Gde si dosad bila?“ —
„Kod frizera, seko,
Da očešljam krila!“
„Ta šta kažeš, koko!
Je si l’ sišla s uma?“ —
„Nisam, seko, nisam,
Već sam danas kuma!“
„A gde si to, koko, Dobila kumića?“ —
„Izlegla nam Belka
Pun sanduk pilića!“
„A kol’ko ih ima,
Ispričaj mi, strina!“ —
„Jedanajest kćeri
I četiri sina!“
„E baš je to krasno,
Baš si sretna, keko!“ —
„Jest, ali sam strašno
Zabrinuta, seko!
Celog jutra mislim,
Tužna kao stena,
Gde da nađem, seko,
Petnajest imena?“
