Tamara Lujak: Aforizmi

530. Ja sam napravila dobar izbor.

Moj izbor je počinio grešku.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/153n10.html, 1.10.14.

529. Vaspitaću se sama.

Ulica

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/153n10.html, 1.10.14.

 

  1. Samo pod pritiskom funkcionišem.

Presa

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/153n10.html, 1.10.14.

 

  1. Luksuziram se.

Imam jednu sobu samo za sebe.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/153n10.html, 1.10.14.

 

  1. Teško je ostati čist,

pomisli novac.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/153n10.html, 1.10.14.

 

 

Objavljeno pod Aforizmi, Književnost, Tamara Lujak | Ostavite komentar

ČISTO I BISTRO: Ulepšavanje grada: Flahau

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objavljeno pod Čisto i bistro | Ostavite komentar

Konkurs za F, SF i H kratku priču na temu „Pričom do zvezda“

Internet stranica „Beleg“ organizuje konkurs za F, NF i H kratku priču pod nazivom

Pričom do zvezda„.


Jedan autor može poslati najviše jednu priču do 1.500 karaktera sa razmacima.

Radove otkucane u Wordu, OBAVEZNO naslovljene imenom autora i imenom priče i priložene u atačmentu poruke, slati na adresu:

belegbg @ gmail.com.

U istom dokumentu obavezno navesti ime, prezime, adresu i broj telefona.

Konkurs traje od 17.4.2021. do 17.6.2021.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

Cvijeta Zuzorić

Cvijeta Zuzorić Pešoni (Dubrovnik, 1552 – Ankona, 1648) bila je plemkinja, poeta, pesnikinja i jedna od najlepših žena renesansnog Dubrovnika, srpskog porekla.

Rođena je u istaknutoj trgovačkoj porodici iz Hercegovine, koja početkom 15. veka prelazi u Dubrovnik. Došla su tri brata Milaš, Radivoj i Vlatko i postali dubrovačka vlastela Zuzorići. Milaš i Radivoj odlaze u Smederevo, gde nastavljaju da se bave trgovinom. Vlatko Zuzorić ostaje u Dubrovniku, i on je čukundeda Cvijetin. Pradeda pesnikinj bio je Pavle, a deda Vlaho „koji je napisao prvo stručno delo o dvojnom knjigovodstvu“. Otac Cvijetin je bio oženjen Martom Radoljević, i preko nje je bila u srodstvu sa pesnikom Dinkom Zlatarićem. Cvijeta je bila jedna od pet ćerki.

Po njenom biografu, dubrovačkom profesoru Jorju Tadiću, Cvijeta je rođena 1555. godine u Dubrovniku, ali su se njeni roditelji ubrzo preselili u Italiju, u grad Ankonu, gde Cvijeta provodi detinjstvo i mladost. Otac se tamo bavio trgovinom. Obrazovanje je stekla u Ankoni, gde se iz roditeljskog doma još kao mlada preselila kod sestre Nike Zuzorić. Priklonivši se očevoj volji, koji joj daje 40.000 „zlatnih dinara“ miraza, udaje se 1570. godine za poznanika, firentinskog plemića. Njen supružnik bio je trgovac Bartolomeo Pešoni, s kojim se preselila u Firencu, a potom ponovo vratila u svoj rodni grad Dubrovnik. U Dubrovniku Cvijeta sa mužem, koji nastavlja trgovinu, boravi do 1583. godine, kada počinju problemi u poslovanju, pa doživljavaju bankrotstvo, zbog kojeg napuštaju „krasni“ Dubrovnik, i vraćaju se u Ankonu.

Cvijeta Zuzorić je oko sebe okupljala mnoge umetnike. Bila je zbog svoje lepote i otmenosti predmet obožavanja u krugu pesnika okupljenih u „akademiji složnih“ (lat. Accademia degli Concordi). Opevali su je i posvetili joj svoja dela pesnici Dinko Zlatarić (rođak), Ivan Bunić, Miho Molendi, Maroš Bogito i filozof Nikola Gučetić. O Dubrovčanki pišu i Italijani, Simoneti, Bakibajavko i Torkvato Taso – koji joj je posvetio tri soneta i pet madrigala. Pretpostavlja se da je i sama pisala pesme, premda ništa od njih nije sačuvano.

Paviljon Cvijete Zuzorić

U Beogradu nakon Prvog svetskog rata, 1923. godine, Udruženje prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić“, koje je osnovao Branislav Nušić, podiglo je paviljon na Kalemegdanu za izlaganje umetničkih dela. Budući da do tog vremena u Beogradu nije postojao za to namenski građen prostor, izložbe su uglavnom organizovane po gimnazijskim salama i u svečanoj sali Kapetan Mišinog zdanja.

U februaru 1923. godine, u beogradskom hotelu „Kasina“ Branislav Nušić, tada načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, organizovao je dobrotvorni bal pod nazivom „Hiljadu i druga noć“, kako bi se sakupili prilozi za gradnju. Bogati pojedinci, poput Đorđa Vajferta, Luke Ćelovića, Mihaila Pupina i kralja Aleksandra Karađorđevića, dali su svoj prilog, kao i Narodna banka, Jadransko-podunavska banka i Viner Bankferajn.

Dve godine kasnije, 1925., Umetničko odeljenje ministarstva prosvete raspisalo je konkurs za projekat umetničkog paviljona. Prvu nagradu je osvojio arhitekta Branislav Kojić. Nakon konkursa, beogradska opština odlučuje da plac za gradnju dodeli besplatno društvu, na Malom Kalemegdanu. Paviljon je podignut u periodu između 1927. i 1928. godine, u duhu art deko arhitekture.

Paviljon je otvoren 23. decembra 1928. u prisustvu kneza Pavla i kneginje Olge, patrijarha Dimitrija i predstavnikâ Akademije, vlade, beogradske opštine, univerziteta i dr. Prva jesenja izložba beogradskih slikara i vajara održana je u paviljonu odmah po završetku izgradnje. Na njoj su se pojavila najznačajnija imena beogradske umetničke scene poput Bete Vukanović, Milene Pavlović Barili, Vase Pomorišca, Uroša Predića, Petra Palavičinija, Tome Rosandića i drugih. Među prvim manifestacijama održanim u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ bio je i Salon arhitekture, izložba koju je pripremila tek osnovana Grupa arhitekata modernog pravca.

Umetnički paviljon je u vreme podizanja imao takav značaj za kulturni život Beograda da je poistovećivan sa likovnim životom i likovnim događajima toga vremena. On je odigrao značajnu ulogu u širenju likovne kulture i održavanju likovnog života u Srbiji između dva rata. Na čelu paviljona dugo godina je bio istoričar umetnosti Momčilo Pavlović (1929-2016). Danas je ovde sedište Udruženja likovnih umetnika Srbije.

 

 

Objavljeno pod Književnost, Prikazi | Ostavite komentar

Knjiga od kamena

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objavljeno pod Književnost, Vesti | Ostavite komentar

BELEG SLAVI DESETI ROĐENDAN!

 

Stigosmo i do okrugle cifre: našeg DESETOG rođendana!!!

 

Za tih bogatih, teških, veselih, turbulentnih i šarenih

deset godina BELEG je objavio preko

4.000 priloga, stekao preko 150 prijatelja i

pokrio nekoliko oblasti: književnost, umetnost, ekologiju, i, posredno,

arhitekturu i uređenje životnog prostora (kako enterijera, tako i eksterijera),

astronomiju, vajarstvo, film, strip…

 

Hvala vam što nas čitate i pratite i što svojim prilozima

obogaćujete naš blog.

Čitajte nas i dalje i šaljite svoje priloge!

Vaš BELEG!

 

EVO I PRVIH ČESTITKI 😀

 

Objavljeno pod Vesti | 4 komentara

Misli za svaki dan: Kristi

Kada je čovek star, sve prima k srcu.

Na ovom svetu ima mnogo tužnih stvari.

Ljudi ne razmišljaju – naročito mladi.

Svašta se može postoći uz pomoć sujeverja.

Sudbina, bez sumnje, zna najbolje.

Agata Kristi

 

 

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Aforizmi

525. Nije sve u novcu.

Ima nešto i u parama.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/153ns8.html, 1.10.14.

 

524. Jedino ja živim od knjiga,

uzviknu knjiški moljac.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/153ns8.html, 1.10.14.

 

  1. Koliki su ti to rukavi, Bože,

kad stalno izvlačiš nekog keca?

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/153ns8.html, 1.10.14.

 

  1. Volim ovu državu.

Pruža toliko mogućnosti za razvoj kriminala.

https://sipaknovine.files.wordpress.com/2014/09/c5a1ipak-br-42-septembar-20141.pdf, septembar 2014.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/156ns9.html, 24.12.14.

 

  1. Pošten sam.

Pošteno priznam prevaru.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/152n10.html, 29.8.14.

 

 

Objavljeno pod Aforizmi, Književnost, Tamara Lujak | Ostavite komentar

Čisto i bistro: Etno selo Tiganjica

Foto TL

 

 

 

 

 

 

Foto TL

Foto TL

 

 

 

 

 

 

Foto TL

 

 

Objavljeno pod Čisto i bistro | Ostavite komentar

Knjiga od kamena

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objavljeno pod Književnost, Vesti | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Kristi

Žena koja ima savest upravljaće se prema njoj i neće pokleknuti sve dok u tu savest veruje.

Stvaran život staje tamo gde on hoće.

Nikad ne reci da je iko van sumnje.

Svi mi dobro poznajemo sopstveni pol.

Čovek ne sme previše da razmišlja o tome ko je kriv – važno je ko je nedužan.

Agata Kristi

 

 

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Tamara Lujak: Aforizmi

520. Imam priti Fejs.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/152n10.html, 29.8.14.

519. Nema jasnijeg sagovornika od jutra.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/152n10.html, 29.8.14.

 

  1. Umetnik je čovek koji je blagosloven svojim prokletstvom.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/152n10.html, 29.8.14.

 

  1. Ne lažem.

Uglavnom.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/152n10.html, 29.8.14.

 

  1. Duša puna ljubavi šira je od kosmosa.

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/151-160/152n10.html, 29.8.14.

 

 

Objavljeno pod Aforizmi, Književnost, Tamara Lujak | Ostavite komentar

ČISTO I BISTRO: Etno selo Tiganjica

Foto TL

 

 

 

 

 

 

 

Foto TL

Foto TL

 

 

 

 

 

 

 

Foto TL

 

 

 

Objavljeno pod Čisto i bistro | Ostavite komentar

Knjige od svile

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objavljeno pod Književnost, Vesti | Ostavite komentar

SF aforizmi: Prodanović

 

Lukavi robot uvijek će na važnije položaje postaviti svoje ljude.

 

On je prava duša od robota.

 

Oprez! Ljudi su često vrlo različiti.

Gotovo kao mi, roboti.

 

Ne bojim se ja svojeg robota.

Kao gospodar vrlo je plemenit i pun razumijevanja za ljude.

 

Robotima u principu ne treba vjerovati.

Pa napravili su ih ljudi.

 

Upozorenje programerima: razmislite prije nego što robotu date ime Spartak. 

Živko Prodanović

 

 

 

Objavljeno pod Aforizmi, Književnost | Ostavite komentar