Zrnce mudrosti: Umetnost: Armstrong

Dragica Ohaši, VL

U umetnosti, oslobođeni ograničenja razuma i logike, mi smišljamo i udružujemo nove oblike koji obogaćuju naš život.

 

Karen Armstrong

Objavljeno pod Književnost, Zrnce mudrosti | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Lavkraft

Nikakav novi užas ne može biti gori od dnevne muke običnosti.

 

Priroda je puna iluzija koje ostavljaju utisak na maštovite.

 

Spokojna, trajna lepota dolazi samo u snu.

 

Velika glupost, pritvornost i zbrčkane ideje  nisu san, te ne stvaraju beg iz života umu izvežbanome iznad njihovog nivoa.

 

Usred većeg užasa, manji užas nestaje.

H. F. Lavkraft

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

Mario Lovreković: Kao nekada prije…

Sjećam se kako ti je krv prekrila tijelo,

Kako si svoj posljednji pokret obilježila noktima po vlastitom licu.

Zjenice su ti bile nejasne, nedovoljne da bi uživao u boji tvojih očiju.

Zato sam ih izvadio.

 

Bile su lijepe, žarke, skliske.

Zadržao sam ih, kao da sam umni patnik,

A onda ih kotrljao po postelji na kojoj si ležala netom prije.

Zatim sam i svoje oči pridružio tvojima.

I opet smo se gledali.

Kao nekada prije..

 

 

Objavljeno pod Književnost, Pesme, Poezija | Ostavite komentar

Kako (ne)pisati: Zamenice: Safir

 

 

Zamenice, naročito ako ih pišete u dugačkim rečenicama, pišite što približnije njihovim prethodnicima tj. rečima koje jasnije opisuju na šta se one odnose.

Vilijam Safir

Objavljeno pod Kako (ne)pisati, Književnost | Ostavite komentar

Da li je na pomolu nova knjiga Jovana Ristića?

Tuđin: Od Osmog putnika do Prometeja, i nazad

 

Ogroman publicitet i izuzetno visoka očekivanja pratili su stvaranje prednastavka filma Tuđin/Osmi putnik, petog u istoimenom serijalu, pošto je 2009. godine objavljeno da će dotični prednastavak, kasnije nazvan Prometej, snimati Ridli Skot, jedan od najcenjenijih majstora režije, kojem je holivudski studio Tventi senčeri foks dao odrešene ruke da kao autor originalnog filma iz 1979. godine ubrizga svežu krv u posustalu franšizu. Skot je isprva planirao samo da producira novog Tuđina a da režiju poveri drugome, ali je Foks kao vlasnik prava to odbio, rekavši da će stati iza projekta samo ako Skot bude režirao. Posle decenija uskogrudosti i konzervativnosti čelnika studija, koja je, sa časnim izuzetkom Tuđinaca/Osmog putnika 2 Džejmsa Kamerona, proizvela umetnički uštrojene nastavke (zlosrećni Tuđin3/Osmi putnik 3 Dejvida Finčera i formularni Tuđin: Uskrsnuće/Osmi putnik 4: Uskrsnuće Žana Pjera Ženea), i omraženi krosover serijal Tuđin protiv Predatora/Osmi putnik protiv Predatora, tretman Ridlija Skota bio je bez presedana. Sjaj njegove zvezde, producentska moć i ugled tvorca slavnog originala bili su toliko snažni da mu je, u doba apsolutne dominacije studija u holivudskoj A produkciji, dozvoljeno da napravi film blokbasterskih razmera koji, sa svojim horor elementima, ne samo što ne mora da bude „gledljiv za celu porodicu“, već nema ni obavezu da sadrži dva ključna elementa na koje se serijal uvek oslanjao – naslovno vanzemaljsko čudovište (dizajnersko remek-delo Hansa Rudija Gigera), i lik pilota-oficira Elen Ripli (najslavnija uloga glumice Sigurni Viver). Skotovo ime prodavalo je sve, pa i vrlo riskantnu ideju da Prometej bude, koliko god je to moguće, film za sebe, sa radnjom smeštenom u univerzum serijala, ali bez direktne veze sa njegovom radnjom. Već na osnovu spektakularnog prvog trejlera mnogi su se ponadali da će novi Skotov film biti na tragu kvaliteta originala, kojeg je on snimio 33 godine ranije i koji ga je lansirao među najveće svetske režisere.

Tuđin – ili Osmi putnik, kako se taj film zvao u Francuskoj, Španiji, Jugoslaviji i još nekim zemljama[1] – bio je prvo ozbiljno naučnofantastično ostvarenje nakon što su Zvezdani ratovi/Ratovi zvezda Džordža Lukasa (1977) otvorili vrata za masovniji visokobudžetni tretman tog žanra i njegov prodor u mejnstrim. Prepoznatljiv po grozomornom uljezu koji tamani ljude na klaustrofobičnom svemirskom teretnjaku – pošto se spektakularno „rodio“ iz stomaka jednog od sedmoro članova posade (znamenita scena sa pokojnim glumcem Džonom Hartom) – Skotov film ne samo što je bio značajan holivudski hit, već je bio i ostao vrhunsko umetničko delo. Njegovi ključni sastojci – vizuelnost, dramaturgija i atmosfera – majstorski su osmišljeni i izbalansirani; počev od brižljivo skrojenog scenarija sa skiciranim ali uverljivim likovima koji u miljeu jedne daleke budućnosti razgovaraju o naizgled banalnim temama kao što su nadnice i radnička prava, preko estetike „raubovane budućnosti“, oličene u hiperrealističnom prikazu unutrašnjosti teretnjaka Nostromo i motivu „kamiondžija u svemiru“, do suptilne glume, odmerene režije i izuzetno veštog postupka razvoja radnje i izgradnje napetosti usled kojeg se Tuđin, iz nečeg što liči na 2001: Odiseju u svemiru sa savršenom lakoćom transformiše u horor, intenzivan poput Teksaškog masakra motornom testerom. Posebna priča su duboko uznemirujući dizajn, koncepcija i pojava biomehaničkog monstruma, koji je zahvaljujući Gigeru postao kamen međaš u svetu filmskih čudovišta, zatim gotski eksterijer Nostromoa, zlokobni izgled planetoida na koji se Nostromo spustio, i nezemaljski izgled nasukane letelice koja je tamo pronađena, sa tuđinskom vrstom života unutra. Tuđin se pamti i po korporativnoj zaveri iz pakla, čije je oličenje oficir za nauku Eš, za kojeg se ispostavlja da je „ubačeni element“, i da čak nije čovek; on je android kojem je kompanija-poslodavac Vejland-Jutani dala tajni zadatak: da pokupi primerak čudovišta sa planetoida i dopremi ga na Zemlju kao potencijalno biološko oružje – po cenu žrtvovanja posade.

Ključne zasluge za Tuđina obično se pripisuju Ridliju Skotu, što je razumljivo, jer je film napravljen sedamdesetih godina prošlog veka, u eri kad su kinematografijom SAD dominirali režiseri-autori. Istina je, međutim, da je izuzetan kvalitet ovog ostvarenja proizašao iz saradnje grupe umetnika, koja nije bila samo pod Skotovom kontrolom. Skot nije bio poznavalac naučne fantastike i horora – on je u tim žanrovima, koji su krajem sedamdesetih dobijali na značaju, prosto video izazov za sebe, a smatrao je svojom prednošću što nije njihov vatreni ljubitelj. Bio je, međutim, otvoren za savete i sugestije i dopuštao je izvesni stepen autonomije. A multitalentovani scenarista i koautor priče Den ‘O Benon bio je taj koji je duboko poznavao ove žanrove i koji je potencirao žanrovsku ozbiljnost Tuđina – njegovu utemeljenost u kjubrikovsko-klarkovskom SF realizmu i poetici „kosmičke strave“ Hauarda Filipsa Lakrafta, a takođe je bio kohezivni faktor među vrhunskim talentima iz sveta dizajna, ilustracije i stripa koje je lično angažovao (Hans Rudi Giger, Ron Kob, Žan Žiro Mebijus), i čiji je rad nadzirao i usmeravao tokom pretprodukcije, pa čak i tokom snimanja. O’Benonov scenario bio je, pak, istaknut primer kompromisa koji su, sa jedne strane za njega bili bolni, ali su, sa druge strane, proizveli izbalansiran film, koji ne pati od žanrovskih i drugih klišea. Naime, producenti Dejvid Gajler i Volter Hil, isto kao Ridli Skot, nisu dolazili iz miljea ljubitelja naučne fantastike i horora, a bili su svesni tadašnje odbojnosti holivudskih studija prema tim žanrovima, pa su pribegli temeljnoj prepravci O’Benonovog teksta, o kojem nisu imali najbolje mišljenje: izbacili su sve što je ličilo na žanrovsku egzotiku – od tehničkog žargona u dijalozima do danikenovskih elemenata u zapletu – a ubacili realizam sa socijalnim elementom, као i pomenuti motiv korporativne zavere (lik Eša). Gajler i Hil su, međutim, pokušali da prisvoje kompletno autorstvo nad scenarijem, pa je ogorčeni O’Benon pribegao arbitraži, koja je njega priznala za jedinog pisca. Dve strane su se razišle kao ljuti neprijatelji.

O’Benon nije radio na nastavcima, a Gajler i Hil su od Tuđina napravili unosni serijal za Foks. Međutim sinergija koja je stvorila originalni film nije se ponovila. Izuzetak je, donekle, njegov prvi produžetak, Tuđinci (1986), zato što je režiser/scenarista Džejms Kameron kao snažna autorska ličnost i vrhunski poznavalac naučne fantastike i horora s lakoćom ušao u cipele Dena O’Benona i Ridlija Skota, pri čemu je u odnosima sa studijem i tehničkom ekipom, koja je obožavala Skota a njega potcenjivala, imao čeličnu podršku svoje tadašnje žene, producentkinje Gejl En Hard. Kameron je uspeo da snimi jedan od najboljih filmskih nastavaka svih vremena, jer ga je pravio uz duboko poštovanje za original, ali bez zavisnosti od njega. Nije pokušavao da ga imitira niti da sledi njegovu formulu, već je po priči Gajlera i Hila, koja se oslanjala na motive iz Hilove Južnjačke utehe, napravio akciono ratno ostvarenje (Ripli, jedina preživela sa Nostromoa, vraća se u pratnji marinaca na planetoid svojih košmara, koji je sada kolonizovan i teraformiran, i na kojem je armija čudovišta napala koloniste), uz pametnu nadogradnju univerzuma ustanovljenog prvim filmom. Tuđinci su postali veći hit od Tuđina i fenomen za sebe, donevši Sigurni Viver nominaciju za Oskara i učinivši je najplaćenijom glumicom u Holivudu, a majstor za specijalne efekte Sten Vinston nagrađen je Oskarom, isto kao Hans Rudi Giger za prethodni film. Kameron, inače, nije zvao Gigera da radi sa njim, zato se plašio da će ga njegov snažni autorski potpis ograničavati, a želeo je i da progura neke svoje koncepte poput džinovske matice tuđinaca (kojoj je Vinston, Kameronov saradnik sa Terminatora, čudesno udahnuo život). Odsustvo velikog švajcarskog umetnika dalo se primetiti u jeftinijem izgledu „običnih“ čudovišta, a film je generalno patio od neizbrušenih detalja i nedoslednosti u radnji. Ovi nedostaci su, međutim, uspešno bili prikriveni adrenalinskom akcijom za koju je Kameron bio majstor.

Sledeća dva nastavka nisu imala dramaturge-vizionare poput O’Benona i Kamerona, i nastala su u vreme kada je Holivudom zavladao blokbastersko-nastavljački mentalitet, kao i tendencija da se režiseri drže na uzdi, a nije pomogla ni ekonomska kriza sa početka devedesetih koja je studije učinila veoma krutim po pitanju finansija i stvaralačkih sloboda.

Tuđin3 Dejvida Finčera (1992) veoma je slavna žrtva ove promene klime, ali njegovi problemi nisu samo proizvod želje novih rukovodilaca Foksa da dobiju siguran hit u razmerama prethodnih filmova. Hil i Gajler su kao producenti i tvorci priče bili neodgovorni i neinspirisani, a novac studija je nemilice trošen pored ostalog na ubeđivanje Sigurni Viver da ponovo igra Elen Ripli (dobila je basnoslovni honorar, status koproducentkinje i pravo da utiče na scenario), na plaćanje scenarista koji su se smenjivali kao na pokretnoj traci (Vilijam Gibson, Erik Red, Dejvid Tui, Džon Fazano, Greg Prus, Lari Ferguson, Reks Piket, i na kraju Gajler i Hil), na angažovanje režisera koji su razočarani napuštali projekat (Finčerovi prethodnici Reni Harlin i Vinsent Vard), i na troškove gradnje i razgradnje scenografije, u skladu sa haotičnim izmenama priče. Petogodišnje stvaranje Tuđina3 – koji nije imao gotov scenario do samog kraja snimanja – može da posluži kao udžbenik na temu „šta sve može poći po zlu kada snimate film u visokoj A produkciji, a posebno kad ste režiser-debitant“ i „šta sve može da se desi kad producent nema jasnu viziju filma koji pravi“. Tuđin3 nosi sve ožiljke svog „razvojnog pakla“ i dan-danas izaziva oprečne komentare ali se ne može poreći da je Finčer u nemogućim uslovima, opterećen nepoverenjem studija i producenata, uspeo da iz nekoherentnih sastojaka – uz pomoć montažera Terija Roulingsa (radio na prvom Tuđinu i Skotovom Blejd Raneru/Istrebljivaču) – skrpi ostvarenje koje ima ujednačen ton, jedinstven vizuelni pečat, bolju priču od Tuđinaca (ukleta brodolomnica Ripli donosi trostruko iskušenje koloniji zamonašenih osuđenika – i kao žena i kao vesnik apokalipse i kao majka čudovišta), i veoma hrabar kraj (Ripli se žrtvuje, odnoseći sa sobom u smrt poslednji izdanak monstruozne rase). Međutim, Foks je skratio materijal za oko pola sata, pa se Finčer distancirao od filma. Nastao je i skandal sa Hansom Rudijem Gigerom, za kojeg je na špici pomenuto da je radio originalni dizajn čudovišta, ali ne i da ga je redizajnirao za treći film, pri čemu je ta zasluga pripisana Aleku Gilisu i Tomu Vudrufu, nekadašnjim pomoćnicima Stena Vinstona koji nisu koristili Gigerove nove nacrte. Nepravda sa špicom ispravljena je na video izdanjima Tuđina3, ali su Gigerovi odnosi sa Foksom još dugo bili poremećeni, i on nije imao nikakve veze sa franšizom sve dok se njegov prijatelj Ridli Skot nije vratio u nju kao producent i režiser.

U međuvremenu, poslednja spona sa jezgrom stvaralačke ekipe Skotovog originala se prekinula kada su Dejvid Gajler i Volter Hil pokušali da spreče nastajanje narednog segmenta u serijalu, Tuđin: Uskrsnuće (1997). Foks se nije osvrtao za njihovim tvrdnjama da će priča i scenario Džoša Vedona „ruinirati franšizu“ i upustio se u snimanje sâm, a Gajler i Hil su, zbog autorskih prava, uredno potpisani kao producenti. Njihove prognoze su se, svejedno, pokazale tačnim. Uprkos vizuelnoj lepoti i zanimljivoj premisi (Ripli je kloniranjem vraćena iz mrtvih a sa njom i čudovište, pri čemu oba „proizvoda“ ne liče na sebe i ukrstila su osobine), Uskrsnuće je mediokritetski proizvod, zbog razočaravajuće derivativne radnje i stripovskih dijaloga koje izgovaraju pogrešno odabrani glumci, a dodatno ga je unazadila finansijska škrtost studija koja je sprečila snimanje nekoliko bitnih scena, s kojima bi dešavanja makar bila logičnija a kraj zanimljiviji. Prvi put je ozbiljno zakazao i dizajn, i to tamo gde je film trebalo da pokaže nekakvu originalnost, a ni režija Žana-Pjera Ženea nije bila adekvatna. Tuđin: Uskrsnuće nije bilo gubitnik na blagajnama kao ni Tuđin3, ali prihodi ovog puta nisu bili dovoljni da Foks investira u nastavke, i serijal je dospeo u ćorsokak na duže vreme.

U novom milenijumu, Foks se ponašao kao što se kompanija Vejland-Jutani ponaša u serijalu: uporno je nastojao da eksploatiše čudesno Gigerovo stvorenje, ali ga je pri tom sve više trivijalizovao. Ovaj trend se uočavao još u filmu Tuđin: Uskrsnuće, u kojem su nekad zastrašujući bauci iz mraka paradirali na svetlu praktično od prvog kadra, glomazni kao dinosaurusi i na momente izvrnuti ruglu. Ali, dok se to još nekako moglo podvesti pod autorsku viziju Žana-Pjera Ženea, koji se, nevičan hororu, okrenuo mračnoj komediji i groteski, dvodelni serijal Tuđin protiv Predatora bio je sasvim ogoljen u svrsi svoga postojanja. Sučeljavanje slavnih čudovišta iz dve filmske franšize, inspirisano istoimenom video-igrom, napravljeno je samo zato da bi bezidejni, alavi studio zgrnuo novac, i niko od stvaralaca serijala Tuđin nije hteo da ima veze sa tim projektom – osim majstora za specijalne efekte Aleksa Gilisa i Toma Vudrufa Džuniora. Nepretenciozni akcioni uradak Tuđin protiv Predatora/Osmi putnik protiv Predatora Pola Andersona (2004) bio je osmišljen kao prednastavak Skotovog originala, sa radnjom smeštenom na Zemlji, i odlično je zaradio uprkos vrlo nepovoljnim kritikama. Međutim, direktni nastavak Tuđinci protiv Predatora: Rekvijem/Osmi putnik protiv Predatora 2 braće Štrose (2007) bio je katastrofa na gotovo svim planovima, uz tehnički amaterizam koji ne bi trebalo da postoji u filmovima velikih studija, pa je sasvim zasluženo potonuo u bioskopima. Time je na ovaj spin-of serijal stavljena tačka, a u međuvremenu se Ridli Skot pojavio kao spasilac matične franšize i odbacio bilo kakav kontinuitet sa dešavanjima iz filmova Pola Andersona i braće Štrose. Odlučio je da napravi sopstvene prikvele, vodeći se svojom davnašnjom željom da objasni poreklo slavnih čudovišta.

Naizgled je paradoksalno što ni Skotov povratak nije doneo značajnije kreativno poboljšanje, barem iznad nivoa izmučenog Tuđina3. Uhvativši se za pozadinske detalje iz originalnog filma – za nasukani vanzemaljski brod i njegovog fosilizovanog pilota – kao i za danikenovske elemente iz prvog nacrta O’Benonovog scenarija koje su Gajler i Hil odbacili, Skot je napravio intrigantnu priču o ljudima kao „deci bogova“ koja odlaze kod svojih humanoidnih tvoraca, samo da bi otkrila da je tvorac stradao od sopstvenog biološkog oružja kojim je, pored ostalog, želeo da uništi svoju tvorevinu – ljudsku rasu. Prometej (2012) je, što se očekuje od Skota, pravi raj za oči, glumačka ekipa je odlična, a bar jedna scena i karakterizacija zloćudnog androida Dejvida (Majkl Fasbender) dostojni su dužeg pamćenja. Pripovedanje je, međutim, frustrirajuće konfuzno zbog scenarija Džona Spahitsa i Dejmona Lindelofa u kojem se likovi ponašaju neuverljivo i kliširano, podzapleti ne funkcionišu a diskontinuiteti u radnji zjape. Pisci Prometeja, naročito Lindelof, možda nisu bili dorasli zadatku, i suviše su se oslanjali na ideju da će odgovore na neka pitanja doneti nastavci, ali se čini da ni slavni režiser nije najbolje razumeo šta je njegovog Tuđina učinilo tako velikim. Što je još važnije, oko Skota nije bilo ljudi koji bi ga naterali da promisli neke nedokuvane ideje i na silu uglavljene scene, a autoriteti koje je Skot konsultovao na snimanju originalnog filma, poput Dena O’Benona i njegovog partnera Ronalda Šaseta, producentsko-spisateljskog dvojca Gajler-Hil, producenta Gordona Kerola, pomoćnika produkcije Ajvora Pauela, ilustratora Rona Koba i montažera Terija Roulingsa, više nisu bili pored njega. Hans Rudi Giger je posetio snimanje Prometeja, ali uprkos nadama da će stari majstor učestvovati u radu, uloga mu se svela na izradu vanzemaljskih murala – na osnovu neupotrebljenih skica za prvi film.

Koliki god mu bili nedostaci, Prometej je više nego solidno zaradio, pa je Foks dao zeleno svetlo Skotu da snimi još jedan (pred)nastavak, Tuđin: Kovenant/Osmi putnik: Kovenant (premijera zakazana za maj 2017). Iz naslova, trejlera i razmetljive reklamne kampanje može se zaključiti da je Skot ozbiljno shvatio kritike na račun Prometeja, da se od njega unekoliko distancirao, i da je zaigrao na kartu „davanja publici onog što ona traži“: stravu i mrak prvog Tuđina i, naravno čudovišta, mada je prethodno tvrdio da je njihov horor potencijal istrošen usled besomučne eksploatacije. Radnja nastavka je delimično inspirisana Miltonovom poemom Izgubljeni raj, a zaplet jasno priziva original iz 1979. godine: brod Kovenant, koji nosi zemaljske koloniste ka novom domu, prima tajanstveni signal, skreće sa kursa i spušta se na nepoznatu rajsku planetu, a posadu tamo dočekuju mrtva tišina, olupina vanzemaljske letelice, artefakti humanoidne civilizacije postradale u nekakvoj katastrofi, android Dejvid iz Prometeja i razni parazitski oblici života koji koriste ljudska tela da se razviju u nešto mnogo ubilačkije. Utisak već viđenog podgrevaju trejleri i posteri na kojima glavna junakinja Danijels (tumači je Ketrin Voterston) sumnjivo liči na Ripli iz doba Tuđinaca: ima istu, kraću frizuru, nosi kratku majicu i ogromnu automatsku pušku. Cela reklamna kampanja je sračunata na ubeđivanje publike – po cenu otkrivanja bitnih delova zapleta – kako joj sleduje ugođaj kakav je pružao prvi film. Skot je najavio da će Tuđin: Kovenant „prestraviti publiku na mrtvo ime“ i razjasniti misterije iz prethodnog filma, kao i one iz Tuđina. Pitanje je samo da li će ovaj prikvelo-sikvelni „meki rimejk“ imati sopstveni identitet (koji je Prometej neosporno imao), da li će pružiti zadovoljavajuća objašnjenja, i da li su odgovori na neka pitanja (npr ko je napravio čudovišta) uopšte potrebni.

 

 

[1] U ovom tekstu koristim naziv Tuđin kao pravi prevod originalnog naziva Skotovog filma (Аlien) koji je, uostalom, korišćen za televizijska prikazivanja u SR Jugoslaviji i Srbiji. Dodatni razlog da se opredelim za njega je neprikladnost korišćenja naziva Osmi putnik za ostale filmove u serijalu. Domaći bioskopski distributeri su insistirali na njemu radi lakšeg prepoznavanja nastavaka na tržištu, ali on nema nikakve veze sa sadržinom tih ostvarenja. Čudovište je zaista „osmi putnik“ samo u prvom filmu, gde predstavlja slepog putnika na svemirskom brodu sa sedmoro članova posada. Dalje, Kameronov nastavak zove se Aliens, to jest Tuđinci, a ingeniozna upotreba množine – koja implicira i žanr (ratni film) i umnogostručenu opasnost u odnosu na Skotov original, ali i činjenicu da ovo nije puki nastavak već film za sebe – potpuno se gubi ako se koristi bioskopski distributerski naziv Osmi putnik 2. Radi očuvanja tog trostrukog kvaliteta, ne držim se ni naziva Tuđin 2, koji je korišćen za TV prikazivanje. Tuđin 3 sa televizije je Tuđin3 (Tuđin na kub) u skladu sa originalnim nazivom a Tuđin 4 je Tuđin: Uskrsnuće. Prim. aut.

Objavljeno pod Književnost, Proza | Ostavite komentar

Nova zbirka: „Haiku za Tatjanu Debeljački“

„Haiku za Tatjanu Debeljački“

„Poeta“ konkurs / „Poeta” contest

Izdavač / Poeta

Kritika / Peko Laličić

Žiri u sastavu / Radomir Rašo Jagodić

Božidara Škobića

Tatjana Debeljački

Ilustracije / Gordan Ćosić

Prevod na engleski  i srpski / English and serbian translation:

Svetlana Gavrilović

Grafička priprema / Čedomir Cicović

SNAŽNO POIMANJE LEPOTE

 

Čovek je čudo. I kao takav sam po sebi biva zagonetka i sebi i drugima. I više sebi nego drugima, jer je najteže spoznati sebe, posebno sebe stvaraoca. A kome pođe za rukom da rano otkrije svoje sklonosti i kome se posreći da se pronađe u kreativnom i onom što pleni lepotom i što se može drugima darivati, a da nije na njegovu štetu, čoveka uzdiže, bogati i dovodi do prosvetlenja, te bolje, jasnije i dalje vidi. Jer u njemu narasta potreba da svoje poimanje čoveka, njegovog trajanja, prirode i sveta uopšte podeli sa drugima. Da to učini u jednom treptaju, u blesku uma i svoga duha: zenovski, kratko, jasno, a snažno. Tako da se dojmi svakoga, da svakog zaintrigira da se i on potraži u izrečenom. A znano je da se to najefikasnije postiže haiku pesmom. Onom i onakvom kakva služi Tatjani Debeljački da se iskaže i da kaže ono što joj je na srcu i duši. Da  sa čitaocima oživi slike prirode i čovekovog unutrašnjeg života i progovori o onome o čemu drugi, njoj slični, na njen način pesmom progovaraju.

Otuda i Međunarodni konkurs „Haiku za Tatjanu Debeljački“ Udruženja pisaca Poeta iz Beograda. Otuda i veliko interesovanje haiku pesnika iz čitavoga sveta i podrška njoj kao jednom od haiku “svetionika“ koji vešto barata ovom najpoznatijom vrstom japanske poezije za koju je znano da joj  je stil uobličen pod uticajem zena.

Zato i toliko poetskih treptaja njoj u čast, i toliko drhtaja svetlosti koji oživljavaju slike svih koji kao večiti tragači za magičnom lepotom pesničkog izraza iznova oživljavaju  svet i lepotu življenja. I sve to uz maksimum neposrednosti i snažne i duboke uživljenosti u već poznato, što nameće potrebu da se (ne podcenjujući nagrađene haigu autore) istaknu, barem, haikui nagrađenih: Veljka Gajdaševića i Predrag Pera Ćiković iz Serbije i Ljiljane Dobre iz Hrvatske.

Iz tame sija

zrno bisera

sa niske otkinuto

i ove jeseni

požuteli list čeka prijatelja

na pragu

kad ti iz oka

polete svici u noć

zavidi mjesec

I haigu Tatjane Debeljački:

ljubavi pijana

bosonoga stopala

mesec putnik

Knjiga „Haiku za Tatjanu Debeljački“ je lirsko štivo u kojem će se pronalaziti poznavaoci ove vrste poezije, jer  je pisana tako da bude neposredni izraz pesničkih doživljaja i jer  poseduje stvarnu poetsku vrednost i predstavlja snažno poimanje lepote.

Peko Laličić,

književnik

 

Objavljeno pod Vesti | Ostavite komentar

POČEO SA RADOM CENTAR ZA UMETNOST STRIPA

POČEO SA RADOM CENTAR ZA UMETNOST STRIPA

 

SREDA, 19. APRIL

 

IZLOŽBA „KAMENISTRIP“ DAJE ESTETSKU I FILOZOFSKU NOTU SAJMU KAMENA

 

Pre početka rada CENTRA ZA UMETNOST STRIPA, a kao deo aktivnosti Centra, kao prateći program 9. Sajma kamena, na Međunarodnom sajmu građevinarstva u Beogradu 19. aprila u 11:55 časova otvorena je izložba „KAMENistrip“, po temi pionirska i u svetskim okvirima, jer je posvećena odnosu kamena i umetnosti stripa.

Povod izložbe je činjenica da je svetska likovna umetnost počela praistorijskim „stripovima“ na stenama pre 40.000 godina, i da je kamen jedan od glavnih medija priča u slikama, preko freski do današnjih murala. Drugi povod je važnost motiva kamena i arhitekture u modernom stripu, gde se često proročki predviđaju urbanizam, estetika i sudbina budućeg čovečanstva.

Zbog toga su Udruženje stripskih umetnika Srbije i Udruženje „Kamen Srbije“ priredili izložbu radova petorice srpskih autora koji pripadaju eliti evropskog stripa, svako u svom stilu i žanru. Po četiri rada izlažu Lazo Sredanović (poznat po stripu „Dikan“), Vladimir Krstić – Laci („Šerlok Holms“), Dragan Lazarević – De Lazare („Iv Rokatanski“, „Rubina“), Vujadin Radovanović („Čuvari zaboravljenog vremena“, „Kandid“), i Zoran Tucić („Treći argument“, „Vorloh“).

Tekst za prateći katalog napisao je scenarista i istoričar kulture Zoran Stefanović, osvrnuvši se na antropološku važnost obe pojave — i kamena, i stripa. Predavanje o ovoj temi održao je Zoran Tucić, inženjer arhitekture i konzervator, koji je posetiocima pokazao da u spoju dva fenomena kroz crtane priče prepoznajemo opštevažne stvari — „tlo, čovek, svet, međa, zid, kuća, hram, mera postojanja, zapisi, sećanja, građenje budućnosti materijom prošlosti, težnja za ostavljanjem traga-ureza, mišljenje, razgovor, beleženje pokreta duše i tela“ i druge.

Na otvaranju su govorili laureat francuske „Zlatne muze“, akademski umetnik iz Niša Vladimir Krstić Laci, kao i predstavnici uprava udruženja USUS i „Svet kamena“. Izložbu su posetioci mogli da vide od 19. do 23. aprila u hali 2 Beogradskog sajma, na srednjem nivou, a moći će da je vide i u maju, kad će biti izložena u Nišu, na međunarodnom festivalu stripa „Nifest“.

 

U DOMU OMLADINE BEOGRADA POČEO SA RADOM CENTAR ZA UMETNOST STRIPA

 

Kao deo buduće nacionalne strategije za strip, Beograd i Srbija dobijaju kulturni poduhvat koji će obradovati sve naraštaje. Nova programska celina, Centar za umetnost stripa, počeo je sa radom u Domu omladine Beograda u sredu 19. aprila organizovanjem „Dana Šerloka Holmsa: od Dojla do Lacija“, a nastavio se sutradan, 20. aprila, druženjem ljubitelja „Politikinog Zabavnika“ i promocijom drugog toma sabranih priča najomiljenijeg srpskog i jugoslovenskog stripa „Dikan“, kao i u petak 21. aprila u Kragujevcu — predstavljanjem nacrta nacionalne strategije za strip i samog Centra za umetnost stripa.

Prvi svoje vrste u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi, Centar za umetnost stripa će redovno organizovati delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a da su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju.

Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa“ iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa mnogobrojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama. Najširoj publici nude se predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo.

 

PEDESETAK PROGRAMA U PROBNOM PERIODU

 

U probnom periodu april-jun, svake sedmice će u Domu omladine Beograda biti predstavljana svetska i domaća remek dela, ugledni i mladi autori, Politikin Zabavnik dan pre izlaska, međunarodni stručni skupovi, te programi povodom 40. godišnjice grupe „Beogradski krug 2“.

Programi se realizuju i u drugim prostorima i gradovima. Prvi spoljni program bio je 5. aprila u Domu kulture „Ribnica“ u Kraljevu gde je premijerno predstavljen nacrt nacionalne strategije za strip kao i sam Centar za umetnost stripa. Za tim slede Kragujevac (21. april), Niš (Međunarodni festival „Nifest“, 11-4. maj), Šabac (Noć muzeja, 20. maj), Vršac, Valjevo, Leskovac…

 

DUBOKI KORENI STRIPA U SRPSKOJ KULTURI

 

Zasnivanjem Centra za umetnost stripa potvrđuje se i dalje razvija fenomen da su Srbija i region već pun vek središte stripske umetnosti u Istočnoj Evropi. Strip je komparativno gledano najuspešnija srpska kulturno–umetnička oblast po planetarnoj raširenosti — kako po kvantitetu i masovnosti, tako i kvalitetu i kritičkoj recepciji na svim meridijanima.

U samoj srpskoj kulturi i društvu, umetnost stripa ima posebno mesto. To se vidi još od likovnog pripovedanja na srednjevekovnim freskama i žitijnim ikonama, preko utemeljivanja moderne kulture od sredine 19. veka (u stripu su učestvovali i Jovan Jovanović Zmaj, Milan Jovanović Batut i mnogi drugi velikani), zatim perioda 1935–1941, kada je Beograd bio umetnički centar stripa za celu Evropu, izdavački bogatog perioda SFRJ, do današnjih dana koji — uprkos ekonomskoj krizi — po stvaralačkom značaju predstavljaju novo zlatno doba ove umetnosti kod nas.

 

„DAN ŠERLOKA HOLMSA: OD DOJLA DO LACIJA“: TROSTRUKI PROGRAM PREDSTAVLjANjA ŠERLOKIJADA U KNjIŽEVNOSTI I STRIPOVIMA

 

Jedan književni lik je za Čovečanstvo učinio više nego većina ljudi koji su stvarno postojali — kažu stručnjaci. Šerloka Holmsa je 1901. čitala cela srpska policija u „Policijskom glasniku“, a i danas mnoge duhovne potrebe ispunjavamo besomučno gledajući šerlokijade i serije poput „Doktora Hausa“ ili forenzičkih pripovesti. Kroz Holmsa vidimo mentalnu evoluciju čoveka od 19. do 21. veka. Zato savetujemo povratak na izvore, novo razumevanje složenog, uzbudljivog i mudrog sveta koji nam je ostavio Artur Konan Dojl.

Prvi povod za dan velikog detektiva u Beogradu je edicija „Šerlok Holms: Sabrani romani i priče“ Konana Dojla, u izdanju beogradskih kuća „Beli put“ i „Makondo“. U tri toma zaokružen je takozvani Kanon, koji obuhvata originalni Dojlov opus od četiri romana i 56 priča, uz svih 356 izvornih ilustracija Sidnija Pedžeta, ali i tri ekskluzivna eseja — Vase Pavkovića, Zorana Stefanovića i Davida Albaharija.

Drugi povod je francuska serija stripova „Četvorka iz ulice Bejker“, nadahnuta Konanom Dojlom i Čarlsom Dikensom, čiji su autori trojac Etjen–Djan–Legran. Sažetak: Bili, Čarli i Tom Blek su nerazdvojni, jer je teško opstati sam u istočnom Londonu, punom lažnih prosjaka, nasilnika i propalica. Srećom, imaju pomoć Šerloka Holmsa, za koga povremeno rade kao ulični obaveštajci. Srpski prevod objavljuje kuća „Veseli četvrtak“.

Treći povod je doprinos koji umetnici iz Srbije i regiona daju svetskoj šerlokijani već pun vek. Vrhunac toga su stripovi koje za francusko tržište u 21. stoleću crta jedan od najboljih crtača realističke stilizacije u Evropi, Vladimir Krstić — Laci. U izvođenju ovog Nišlije, a po scenariju Silvana Kordurijea, dobijene su ezoterijske i mističke priče o Šerloku Holmsu i londonskim vampirima, te o detektivu i Lavkraftovom Nekronomikonu, koje danas čita publika mnogih zemalja. Kao specijalni gost, Laci se sa beogradskom publikom družio na Holmsov dan, otkrivajući nam mnoge tajne o najvećem detektivu svih vremena, ali i o sebi i svetskoj industriji zabave.

U programu učestvovali: likovni umetnik Vladimir Krstić – Laci, urednik-prevodilac Kristijan Relić („Makondo“), urednik Dušan Mladenović („Veseli četvrtak“) i pisac Zoran Stefanović kao moderator.

 

ČETVRTAK, 20. APRIL

 

ZABAVNIK PRE ZABAVNIKA, SAMO U DOMU OMLADINE BEOGRADA

 

„Politikin Zabavnik“ je prva linija zabave i poslednja odbrana uljudnosti i kulture!

Već osam decenija „Politikin Zabavnik“ toliko utiče na naše živote da je odavno prekoračio svoje papirne stranice. Zato je organizovano druženje Zabavnikovaca, ali i ekskluzivno, dan ranije, predstavljanje broja od 21. aprila — uz nagradno deljenje primeraka, žive rubrike, ekskluzivne informacije i goste iznenađenja (Acu Seltika, Tamaru Lujak i Pecu i Decu).

Podsećamo da je upravo „Politikin Zabavnik“ jedan od samo tri lista koji izlazi od pre Drugog svetskog rata na našim prostorima (uz list „Politika“ i „NIN“). Izrastao je u instituciju bez koje odrastanje gotovo da i nije bilo moguće. Po nekim istraživanjima rađenim devedesetih utvrđeno je da su bezmalo svi čitaoci dnevnih novina u Srbiji u jednom trenutku bili čitaoci „Politikinog Zabavnika“. Tvorci „Zabavnika“ ozbiljno su shvatili svoj zadatak i kroz zanimljive rubrike o svetu nauke, prirode i prošlosti izgradili ovu svojevrsnu ustanovu kulture. Malo pouke, malo zabave, sve ilustrovano da pobudi maštu i eto „Zabavnikovog“ recepta za očuvanje one najlepše dečije znatiželje koju bi svaki čovek dok je živ trebalo da nosi u sebi. „Zabavnik“ je i velika enciklopedija najboljih stripova koji su ikada nacrtani u svetu.

Redakcija lista danas ima stotine probranih saradnika koji pišu, slikaju, crtaju i izmišljaju, među njima ima i članova Akademije nauka, profesora univerziteta, slikara, lekara, astronoma, biologa, istoričara, profesora jezika i književnosti, grafičara…

Zajedno su se družili novinar Nemanja Baćković i gosti iznenađenja (Aca Seltik, Tamara Lujak i Peca i Deca), a moderator je bio pisac Zoran Stefanović.

 

DIKAN NASTAVLjA IZLAŽENjE U KNjIGAMA: SABRANO ZLATNO DOBA

 

Ekskluzivno druženje povodom sabranog Dikana, najomiljenijeg srpskog i jugoslovenskog junaka stripova, kao i najave nove epizode u „Politikinom Zabavniku“.

Projekat sabranog Dikana u knjigama je najkompleksniji i najznačajniji projekat stripskog reprinta u Jugoistočnoj Evropi — po obimu, tehničkom kvalitetu, novim kolorima, pratećim tekstovima poznatih stvaralaca i stručnjaka, novim metodama digitalizacije i obrade likovnog materijala… Na poduhvatu je do sada učestvovalo pedesetak saradnika.

Druga od četiri urnebesne knjige Dikana u izdanju preduzeća „Informatika“ i „Everest medija“, na 240 strana velikog formata i u boji donosi tzv. „Zlatno doba Dikana“, epizode iz 1970-ih, koje je „Zabavnik“ objavljivao u blizu 400.000 primeraka za celu Jugoslaviju, kada su najmlađeg Starog Slovena voleli milioni čitalaca.

Po prvi put su na jednom mestu sabrane kultne priče koje je crtao Lazo Sredanović po scenarijima Nikole Lekića: „Dikan i poslednje Frrruke“, „Dikan i prvi reli“, „Dikan i turistička zver“, „Dikan i lokalni tiranin“, „Dikantrop i Vesna Sapiens“ i „Dikan i pretnja sa Oriona“. Uz to je dato i desetine strana ekskluzivnih priloga: članaka, intervjua, foto-galerija, crteža, faksimila, kao i istorijska studija koja donosi novu, do sada nepoznatu građu o značaju Nikole Lekića, Laze Sredanovića, Dikana i Zabavnika za jugoslovenski i evropski strip.

Treća knjiga Dikana očekuje se do kraja 2017, a četvrta do aprila 2018. godine.

Sa publikom su se družili stripar i karikaturista Lazo Sredanović, izdavač Boban Knežević, urednik edicije Zoran Stefanović kao moderator — sa specijalnim gostima (Peca i Deca, Slobodan Ivkov).  Potpisivanje knjiga je bilo omogućeno pre i posle promocije.

 

PETAK, 21. APRIL

 

U KRAGUJEVCU SE PREDSTAVLjA NACIONALNA STRATEGIJA ZA STRIP I NOVI CENTAR ZA UMETNOST STRIPA

 

April 2017. donosi dva važna događaja za popularnu kulturu u Srbiji. U toku je rad na nacionalnoj strategiji za strip, kao i otvaranje nove programske delatnosti — Centar za umetnost stripa, koja je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa“ iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa mnogobrojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.

Centar za umetnost stripa je programska celina prva svoje vrste u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a da su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo.

Osim što se ekskluzivno predstavila Strategija i Centar, bila je osvetljena uloga Kragujevca u srpskom i evropskom stripu. Bilo je objašnjeno i zašto su Srbija i jugoslovenski prostor već pun vek središte stripske umetnosti u Istočnoj Evropi, i zašto je srpski strip naša najuspešnija kulturno–umetnička oblast po planetarnoj raširenosti — po kvantitetu i masovnosti, ali i kvalitetu i kritičkoj recepciji. Pokazano je i da u srpskoj kulturi i društvu pripovedanje u slikama ima posebno mesto — od srednjevekovnih fresaka i žitijnih ikona, preko perioda 1935–1941, kada smo bili stvaralački centar stripa za Evropu, ili izdavački bogatog perioda SFRJ, sve do današnjih dana koji stvaralački predstavljaju novo zlatno doba ove umetnosti kod nas.

Na tribini „Nacionalna strategija za strip i novi Centar za umetnost stripa“, održanoj u Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu učestvovali su Zoran Stefanović i Milan Jovanović, a moderator tribine je bio Dragoljub Stojković (Dom omladine Beograda).

 

 

 

Objavljeno pod Vesti | Ostavite komentar

Zrnce mudrosti: Roman: Armstrong

Roman nas, kao i mit, uči da svet gledamo na drugačiji način; on nam pokazuje kako da se zagledamo u svoje srce i kako da svoj svet sagledamo na način koji prevazilazi naš lični interes.

 

Karen Armstrong

Objavljeno pod Književnost, Zrnce mudrosti | Ostavite komentar

Misli za svaki dan: Strejd

Dobre stvari nisu film. Nema ih dovoljno da se napuni traka. Dobre stvari su pesma, jedva malo duža od haikua.

 

Čitanje je opuštanje.

 

Žene su te koje imaju jaja.

 

Nikad ne bude onako kako zamišljamo.

 

Ono najvažnije je večno.

 

Šeril Strejd

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

H haiku: Nepoznati autor

Ne mislim pravo,

osećam hladnoću, glad.

Baš hladnoću. Glad.

 

 

Haiku objavljen uz dozvolu vlasnika sajta Brajana Robinsona: http://www.zombierama.com/brainwaves/haikuform.html

 

Prevod: Beleg

Objavljeno pod Haiku, Književnost, Poezija | Ostavite komentar

Kako (ne)pisati: Uzvičnik: Safir

 

Ne preterujte sa upotrebom uzvičnika!!!!

Vilijam Safir

Objavljeno pod Kako (ne)pisati, Književnost | Ostavite komentar

Zrnce mudrosti: Čitanje: Armstrong

Iskustvo čitanja romana ima izvesna svojstva koja nas podsećaju na tradicionalno shvatanje mitologije. Ono se može posmatrati kao vid meditacije. Čitaoci moraju da žive sa jednim romanom danima, ili čak nedeljama. On ih uvodi u neki drugi svet, koji je paralelan sa njihovim svakodnevnim životom, ali je odvojen od njega. Oni savršeno dobro znaju da to fiktivno carstvo nije „stvarno”, a ipak, dok čitaju roman, ono postaje zanosno uverljivo. Jedan snažan roman postaje deo našeg zaleđa i to mesto zadržava dugo pošto odložimo knjigu. Reč je o igri privida koja, kao joga ili verska svetkovina, ukida granice prostora i vremena i uvećava našu sposobnost saosećanja, tako da smo u stanju da se uživimo u živote i tuge drugih. On nas uči samilosti, sposobnosti da ,,saosećamo“ sa drugima. I, kao i u slučaju mitologije, svaki važan roman može da dovede do našeg preobražaja. Ako mu to dopustimo, on može da nas promeni zauvek.

 

Karen Armstrong

 

Objavljeno pod Književnost, Zrnce mudrosti | 3 komentara

Misli za svaki dan: Strejd, Pračet

Univerzum se nikad, nikad ne šali.

 

Bol nema izraz lica.

 

Nema načina da čovek zna zbog čega se desi jedno, a ne nešto drugo. Šta vodi do čega. Šta uništava šta.

 

Šeril Strejd

 

 

Smrt, za razliku od poreza, dolazi samo jednom.

 

Sve izgleda zanimljivo dok god to ne počneš da radiš.

 

Samo oni sa nogama na kamenu mogu da izgrade dvorce u vazduhu.

 

Teri Pračet

Objavljeno pod Književnost, Misli za svaki dan | Ostavite komentar

H haiku: Nepoznati autor

Osetih usne,

zube na ramenu svom –

to ljubav nije.

 

Haiku objavljen uz dozvolu vlasnika sajta Brajana Robinsona: http://www.zombierama.com/brainwaves/haikuform.html

Prevod: Beleg

Objavljeno pod Haiku, Književnost, Poezija | Ostavite komentar

Kako (ne)pisati: Veznici i predlozi: Safir

 

 

Ne počinjite rečenice sa veznikom, a takođe ih ne završavajte sa predlogom.

Vilijam Safir

Objavljeno pod Kako (ne)pisati, Književnost | Ostavite komentar