CICINA LEKTIRA
Naša cica bela
Čita knjigu lepu,
Baš je čita slatko,
Vidi se po repu.
A nije ni čudo
Što je čita cica,
Jer takvu bi knjigu
Čitala i gica.
U toj knjizi vidiš
I vrapca i miša,
I pesmice čuješ
Šumne kao kiša.
A od pesme ničeg
Slađega na svetu,
Pesmica u duši
To je med u cvetu.
Pa zato vas molim,
Man’te je na miru,
Ne kvarite cici
Šarenu lektiru.
Neka je, nek čita,
Nek do volje sriče,
Ako i ne ume,
Šta se koga tiče!
Naučna fantastika je oblik fikcije okrenut budućnosti, koji se interesuje za neposrednu sadašnjost koliko je okrenuta budućnosti, a ne prošlosti: ona zahteva narativnu tehniku koja je u vezi sa samom materijom njenog sižea.
Dž. G. Balard
Čovek često vidi samo ono što želi da vidi.
Aleksandar Živković
Najmudrije je vreme, jer ono pronalazi sve.
Gledaj da ti pre zavide, nego da te žale.
Mnoge reči ne otkrivaju razum (pamet).
Teško je poznavati samog sebe.
Tales
Magična privlačnost strave neodoljiva je.
Adnadin Jašarević
Sjedila je naga na rubu kreveta uživajući u dimu cigarete. Promatrala je kako mu krv teče iz vratne arterije i smijuljila se dok je Smrt ponizno čekala plod njezinog klanja. Polizala je svoj srednji prst, potom ga smjestila duboko u vaginu. Orgazam je bio pretjerano snažan. Tresla se poput jadnice koju će tek silovati. Dim je i dalje punio prostoriju. Svršila je. Nitko nije preživio.
Zidovi su raspisali konkurs.
Za grafit godine!
Inspirisan aforizmima o grafitima, našeg poznatog aforističara Milana R. Simića, internet magazin Helly Cherry raspisuje konkurs na temu: GRAFIT GODINE! Šaljite nam svoje radove u word doc, potpisane imenom i prezimenom i e-mail adresom.
Grafiti moraju biti na srpskom ili srodnim jezicima sa standardnim YU fontovima. U obzir dolaze i fotografije grafita, potpisane imenom i prezimenom autora fotografije. Radove, priložene u attachment-u poruke, slati na adresu: hckonkurs@gmail.com
Konkurs će trajati od 15.10.2017. do 15.1.2018. Najlepši radovi biće objavljeni na stranicama Helly Cherry magazine.
* * * * * * * *
Pratim savremenu književnost.
Pročitao sam sve nove grafite u gradu.
Ne čitam klasike.
Ko im je kriv što nisu pisali grafite.
Teško je govoriti o slobodi pisane reči
samo na osnovu grafita!
I pisci najuspešnijih grafita su anonimni!
Zidovi su raspisali konkurs.
Za grafit godine!
Mene čitaju u prolazu.
Ja pišem grafite.
Maksimalno koristim slobodu misli.
Grafite ispisujem samo noću.
Milan R. Simić
Naučna fantastika je književnost paroksizma koja se stalno kreće između dve krajnosti: blistava budućnost i nuklearni holokaust, ravnodušnost bogatih zemalja i nepodnošljiva beda onih drugih zemalja u kojima milioni ljudi umiru od gladi, rođenje svakog od nas i obećanja koje ono sobom donosi i smrt svakog od nas koja je neumoljiv kraj svakog obećanja.
Žan Pjer Andrevon
Ništa pod nebom nije tiše od smrti.
Adnadin Jašarević
Pisanjem možete sve.
Davor Šišović
Ljudske su mogućnosti beskrajne, stvaralačke posebno.
Marijan Mašo Miljić
Da se ne skreće s puta, zar bi se prečice našle.
Stamen Milovanović
Svaka kasna spoznaja čoveka skupo košta.
Dušan Mijailović Adski
Izmišljam nestvarne strahote da ne bih pokleknuo pred onim što mi pokazuje stvarnost oko mene.
Filip Kirval
MODERNA MAČKA
Sve se danas izmenilo
Od pete do brade,
Čak i mačke naopačke
Počele da rade.
Eto ova naša nova
Lovi ti pečenje,
A ne miša kao staro
Dobro pokoljenje.
„Kakvi miši! kaže ova,
Izelica derna,
„To su jele stare mačke,
A ja sam moderna!“
Naučna fantastika je jedan svet, mnoštvo svetova i prirodno je da želimo da uđemo u taj svet. Prirodno je, zato što ti drugi svetovi nisu ništa drugo do naš svet, viđen kroz lupu ili kroz teleskop, tako da ga vidimo uvećanog, jasnijeg.
Žan Pjer Andrevon
Foto TL
Osnovna je greška teoretisati pre nego što čovek raspolaže podacima.
Čemu prati prljavo rublje pred svetom.
Život je mnogo smeliji od mašte.
Ništa nije varljivije od jedne očigledne činjenice.
Čovek malu ostavu u svom mozgu mora da natrpa svakojakim pokućstvom koje bi moglo dobro da mu dođe, a ostatak može da spremi u spremište svoje biblioteke, odakle se njime, u slučaju potrebe, može poslužiti.
Artur Konan Dojl
Imajte na umu da niko od nas ne zna granice svojih sposobnosti.
A. L. Kenedi
Ima strave dok god se proteže potreba za njom, a ponekad, kada je nema, nedostaje. Puzeća glad, kamen koji isijava smrtnost, stravičnost koja nas grli, ljubi, i dira tamo gdje nije svakome dopušteno prići. Pa i volimo je na kraju, koliko god se bojali u početku, želimo je bilo kada osjetiti i na bilo koji način, jer zabavlja nas i plaši, a bojati se ima smisla. Tako razumijemo stvarnost kao grubu postojanost, shvaćamo da nismo posebni i da jednako gušimo sebe kao i sve druge naokolo, odnosno pokušavamo iskazati se kroz život. Strava je majka svih osjećaja, jer prisebnijih zasigurno nema, drugih među nama, onih koji bi trebali rađati mrtve. Bez straha.
Kao i svaka dobra majka koja voli svoj plod pretvoren u dijete, i moja je voljela svoj. Tretirala ga je kao biće koje mora biti prisutno u trenucima nasilja, mlado koje neće zapamtiti; zasjeniti će mu se um s vremenom, trebalo bi takav, zamračen i biti. Nije to namjerno činila, međutim um nije zasjenio, po željama, zastranio nije nikada, zakrvario jest vlastito tijelo, tu mekoću djeteta, te nježne nokte na prstima, naboranu kožu pod očima. Pojeo je djetinjstvo poput ružne priče iznimno krutog prozaista bez volje za basnom.
Druga karika, otac, završio je kratku priču. Opio se, sahranio je svoju krv u dubini bez tlaka, zaključao je sve žile vlastitog mesa, dopustio je da se raskuhaju uplakane u tmini, a onda ih je unakazio vadeći ih mlitave i mrtve, kao crve prije posljednjeg lova na ribe kojih više niti nema u potoku od sramote. Kratio si je vrijeme gledajući mamce, a misleći o možebitnom novom ulovu, onome što nikada nije imao, pa tako i o djetetu kojega je svojim sebičnim lovom zapravo usmrtio.
Osakaćen slijepim svijetlom tumaram kroz tunele vlastitog sjećanja, Prvi tunel je najmračniji i upravo on počinje priču koja je polu vidljiva. Daje mi na uvid moje prvo sjećanje, moje prvo nasilje. Vidim oca, vidim majku, vidim sebe kako nešto psujem ocu…
Prva sjećanja koja su davno bila zapisana, za koja će licemjeri reći da nisu istinita, koja ipak postoje; što sada učiniti s njima kada su obznanjena?
Žrtve čitanja podijeliti će sve na pola, kako zdrav razum uvijek i treba činiti ako se pronađe u nepoznatome, i odbaciti će polovicu boli pomiješane s istinom, a onda zapravo ostaju samo packe, ne i udarci, ostaju samo mokre trepavice, ne i suze, ostaje samo to prokleto svijetlo, a ne i započeti mrak. Strah od čitanja istine, ono je što će uvijek krasiti primate, dobre susjede, roditelje možda, malena pluća koja vuku zrak poput mojih, opet ne i istim načinom.
Na kraju, kada dijete ostane živo i svjesno, a da drugima to i nije baš najjasnije, osjeti li se ponos što ipak nije učinilo najgore i ubilo se??
KRAJ
Fantastika i naučna fantastika se međusobno prožimaju i to je lako pojmljivo kada se zna da i jedna i druga u stvari predstavljaju razmišljanje ljudskog bića o sopstvenom strahu od prošlosti i budućnosti.
Šarl Moro
