Milena Blagojević: ZMAJEVO BLAGO

Drevne legende o fantastičnim bićima koja naseljavaju neistražene prostore samo su plod mašte nekadašnjih stanovnika mesta.

Nema nikakve tajne sile što, kako se govorilo, u utrobi pećine vekovima čuva kovčeg s blagom ne dozvoljavajući čoveku da mu se približi. Prepreke koje se postavljaju na putu dolaska do nezamislivog bogatstva potiču iz običnog sujeverja zaodevenog velom čudesnih priča, što pridaje lepotu čitavom zagonetnom predanju o neprikosnovenom sedmoglavom čudovištu iz čijih mnogostrukih usta izbija plamen kojim nemilosrdno uništava sve namernike što se usude da zavire u unutrašnjost tamnih prostorija.

Neverovatno razvijenim sluhom mogao je da čuje razgovore odvažnih pustolova kroz mnogobrojne izukrštane odaje gde je boravio od praiskona, ne brojeći godine što shodno njegovoj ontologiji, kada jednom dosegne zrelost, ne prouzrokuju nikakve promene u kontinuumu stoleća koja slede, jer je njegovo sazrevanje ujedno i obećanje večnosti, i u matematičkom i u egzistencijalnom vidu.

Osmehivao se tiho u skrivenoj prostoriji, uviđajući koliko ljudi greše, prateći jednom uspostavljena predubeđenja. Kao što su njihovi preci, vođeni neobjašnjivim strahom, preuveličavali razmere opasnosti i dodavali mu neka izmišljena svojstva – što mu je priuštilo sate zdravog smeha – žitelji modernih vremena razvoja industrijskih tehnologija, odlazili su u drugu krajnost, poričući i samu pomisao na mogućnost postojanja zmajeva, jer ne može da se objasni racionalno, putem pozitivnih nauka, konkretno preko bioloških zakona.

Koliko su prethodnici u svom neznanju preterivali, pretpostavljajući bitisanje nekakve strašne nemani koja je izrastala iz njihovog neobuzdanog straha, toliko su današnji meštani želeli da potisnu svaki priliv fantastičnog i misterioznog, svodeći prirodu na vidljive, razumski ustanovljene pojave, potkrepljene celishodnom naučnom eksplikacijom.

Kakvi razmetljivci, uhvaćeni u zamke jednoznačnog načina razmišljanja! Nisu priznavali ništa što nije bilo dostupno njihovim čulima, odričući nesvesno i taj čuveni princip induktivnog zaključivanja koji su sami osmislili.

Više je cenio praznoverje stanovnika davno minulog doba. Za razliku od ovih hvalisavaca, barem su posedovali živu, neukrotivu uobrazilju i poštovali područje fantazije, ne svodeći zadivljujuću složenost sveta na vlastito poimanje realnosti i nekakve kauzalne veze, čiji ga je pomen ispunjavao grohotom.

Kako je imaginacija tih ljudi bleda, beskrvna, svedena na nametnuta pravila, zapravo, skoro da je i nemaju! Čak ni traganje za blagom skrivenim u pećini ne poseduje negdašnju čar svojevoljnog upuštanja u tumaranje predelima naseljenim neizvesnošću, druženja i međusobnog pomaganja, i onog slatkog iščekivanja, prožetog strahom od pojave nepostojeće sedmoglave aždaje što bljuje vatru.

Znao je to, posmatrao je retke avanturiste iz pređašnjeg vremena koji bi se okuražili da prođu kroz nekoliko odaja, pre nego što bi se povukli usled iznenadnog straha, i njihovo neporecivo prijateljstvo koje mu je srce ispunjavalo zadovoljstvom.

Sada je draž pustolovine iščezla, i ostao samo ogoljeni interes. Tako gramzivi i beskrupulozni, ujedinili su se privremeno, zarad postizanja cilja. A da se domognu kovčega sa zlatom, sigurno bi se kasnije posvađali! Na sreću, neće im dopustiti ostvarenje situacije pretpostavljene u mislima, mada im svakako neće učiniti nikakvo zlo.

Zmajevi su dobroćudna stvorenja, ali i neprikosnoveni čuvari svog blaga. Samo će im razbiti iluziju sveznanja. Čuo je žustre glasove kako nešto jedni drugima objašnjavaju dok su se približavali ulazu u pećinu.

Još koji minut, i protivno njihovom zakonu uzročnosti, preleteće u trenu rastojanje od hiljadu soba, i ukazati im se pred očima. Naučiće ih da je stvarnost lepša kad je začinimo fantazijom. Ne zna da li će poverovati, no uveren je u jedno: da će blago ostati netaknuto.