ČISTO I BISTRO: Ulepšavanje grada: Dubrovnik

Misli za svaki dan: Aristotel, Arhimed, Ausonije

Prijateljstvo je jedna duša u dva tela.

Sreća je kad je čovek sam sebi dovoljan.

Aristotel

Nema smrtnika koji bi bio potpuno srećan.

Aristofan

Dajte mi uporište i pokrenuću Zemlju.

Arhimed

Teško je upoznati samog sebe.

Ausonije

Tamara Lujak: F haiku strip: Skok u snove

Gordana Drakula: F haiku

u travi leži

dugorepa aždaja

i sunča stomak

AFORIZMI: Rudi, Sičovik, Skovoroda

DANILO (MILRUD) RUDI

Tamo gde se završava trpeljivost, počinje izdržljivost.

Brak je najozbiljniji razlog za razvod.

Smeh produžava život, podsmeh ga skraćuje.

IGOR SIČOVIK

Ako u tebi spava genije,

probudi ga da ne prespava svoje vreme.

Smrt je besmrtna.

Ponekad nagrade ne treba davati autorima,

već onima koji su pročitali njihova dela.

Čovečanstvo – to je ono što je priroda stvorila

na svoju štetu.

GRIGORIJ SKOVORODA

Nisu knjige stvorile pamet, već je pamet stvorila knjige.

Preveo i priredio Aleksandar ČotrićSMEH NARODA, Antologija ukrajinskog aforizma, Beograd, 2021.

ČISTO I BISTRO: Ulepšavanje grada: Dubrovnik: Danče

Misli za svaki dan: Čajld, Tajević, Bledel

Ako veruješ u čuda, čuda će početi da se dešavaju.

Kineska poslovica

Osoba koja govori istinu, takođe može da kaže ne, ali obično prvo zastane i razmisli.

Li Čajld

Budite srećni bez razloga. Drugog načina i nema.

Da je ovaj svet nešto, ne bi ga svaki čas neko napuštao.

Bojan Rajević

Nemaju svi razumevanja za bolest.

Strah se lako rasplamsa kad je čovek sam.

Sara Bledel

Tamara Lujak: F haiku strip: Senka moje duše

Gordana Drakula: F haiku

za bodlje ježa

zakačio se oblak

i zagrmeo

AFORIZMI: Revčun, Ribnikov

BORIS REVČUN

Na isto koplje može se staviti bilo koja zastava.

Snaga žene je u slabosti muškarca.

JURIJ RIBNIKOV

Dobar radnik je sam svoj eksploatator.

Horor filmovi blede pred strahotama našeg života.

Ponekad se pamet ispoljava tako što je ne pokazujete.

Sreća – to je umeće da se zaboravlja loše, a pamti dobro.

Jedni imaju savest, a drugi – šta sve nemaju!

Preveo i priredio Aleksandar Čotrić
SMEH NARODA, Antologija ukrajinskog aforizma, Beograd, 2021.

ČISTO I BISTRO: Ulepšavanje grada: Dubrovnik

Misli za svaki dan: Volter, Golsvordi, Petan

Rad nas oslobađa od tri velika zla: dosade, poroka i oskudice.

Volter

Ako ne mislite o budućnosti, ne možete je ni imati.

Golsvordi

Put u budućnst vodi, na žalost, kroz sadašnjost.

Žarko Petan

Ništa nam ne može pružiti takav mir kao mi sami.

Ralf Emerson

Hrabrome pomažu i zvezde.

Korejska narodna poslovica

Tamara Lujak: F haiku strip: Razvi jedra

Gordana Drakula: F haiku

zajedno idu

baobab i bonsai

rominja kiša

AFORIZMI: Polotaj, Pravdin, Prokopovič

MIKOLA POLOTAJ

Neko zavidi na krilima, a neko na kandžama.

VALERIJ PRAVDIN

Ako ne probaš gorko, nećeš znati kakav je ukus slatkog.

Voleti znači zaboraviti sebe.

Boli, znači – živ sam.

FEOFAN PROKOPOVIČ

Ni od dobrih učitelja ne nauče svi dobro.

Posedovanje onoga što želite jeste najveća sreća.

Svi žele da podučavaju druge, ali sami ne žele da uče.

Preveo i priredio Aleksandar Čotrić
SMEH NARODA, Antologija ukrajinskog aforizma, Beograd, 2021.

ČISTO I BISTRO: Ulepšavanje grada: Beograd: Hajat

Misli za svaki dan: Knežević, Betoven, Valjd

Velike istine mire.

Božidar Knežević

Šta sam ja, ako se uporedim sa svemirom?

Betoven

Svaki portret rađen s osećajem jeste portret umetnika, a ne modela.

Valjd

Pravi umetnik hrani se usamljenošću.

Greta Garbo

Uporna dobrota pobeđuje i najtvrđe srce.

Seneka

Pogodi Ko Je: Oštećena žena

Traumatizovane žene imaju tendenciju da postanu najmoćnije osobe na svetu.

Od svojih rana sagradile su štit, a od suza sablju.

Današnje društvo ovaj tip žene naziva: „Oštećena žena“, a ona je najmoćnija vrsta žene.

Ono što društvo zaboravlja je da takva žena poseduje otpornost – a to je njena najveća prednost. Kada pokušaš da ubaciš ženu u kalup, pokušavaš to iznova i iznova, sve dok ne shvatiš da žena ne ulazi ni u jedan.

Nemoj se zavaravati da ikako možeš da je pobediš, jednostavno nećeš uspeti. To je žena koja će uvek ustati iz mrtvih nakon što prođe kroz pakao i nazad. Ona je spaljivala svoje noge u plamenu iznova i iznova i uvek živi da ispriča neku novu priču.

Nikada joj nije bila data ljubav niti bilo šta drugo na tacni, pa da bi preživela morala je da voli sebe na načine koji bi po mnogima bili nemogući. Borila se noktima, zubima, rukama, nogama i svime što je stigla – da bi prihvatila sebe.

Niko nije brinuo o njoj, niti joj govorio lepe stvari . Sve je to morala sama kroz život.

Žena zna da može da opstane, jer to već jeste činila stotinama puta. Ona je svetlost što gori, rođena iz kosmičke tajne. Svoje senke ona tka u tkaninu svoje slobode, kreativnosti i mašte.

Tokom života dat joj je svaki primer ljudske surovosti i zla, i kroz to je shvatila da su čudovišta – ljudi. Sve svoje noćne more preživela je kroz osmeh, iako joj je dat svaki razlog da odustane, opravdanje da izgubi veru u sebe i da prestane da se nada.

Kroz sve to žena nastavlja da pobeđuje.

Jedva preživljava, ali napreduje.

Nema motivisanije žene od one kojoj su govorili šta ne može. Njena moć leži u hrabrom srcu i u tome da nema šta da izgubi. Ona odlično igra sa kartama života koje su joj podeljene.

Oštećena žena uopšte nije oštećena, već je postala izvor čiste božanske energije kojom leči sve oko sebe.

Ona ima moć da isceli svet. Koristi svaki kamen bačen na nju da sagradi svoje kraljevstvo, ciglu po ciglu. U pokušajima da je unište – vaskrsla je. Ona je glas beznadežnih i nemoćnih, glasnik pravde i istine i izvor ljubavi. Ona pukotine od rana popunjava zlatnim prahom iz svog srca.

Tamara Lujak: F haiku: Oblak pjan

Petra Rapaić: Poziv u pomoć

Poziv za pomoć došao je iz pravca kule. Sjajna, kao od srebra, dizala se put zvezda.

Prilazim polako, nečujno koliko tvrdoglavi at i dvadesetak kila oklopa na meni to dozvoljavaju. Nigde nikog. Bar spolja. Iznutra začujem vrisku i izbezumljene krike, pomislim kako je princeza u opasnosti, zaboravljam na opreznost i utrčavam kroz kamene dveri.

Unutra imam šta i da vidim: princeza na sred prostorije, u ratobornom stavu, dernja se na nekoga. Uzima tanjire sa gomile i baca ih. Čuje se tresak kad udare o kamen, ali mi zid smeta da vidim koga ili šta zapravo gađa.

Privlačim se bliže, zabrinut kako će me svakog trena primetiti.

U ćošku se skupio zmaj, pokrio krilima i ogradio repom. Vire mu samo oči, koje štiti kandžama kad god neki komad escajga proleti.

Gledam ja zmaja, gleda on mene. Shvatim da je i princeza stala i da me gleda.

„Šta se dešava?“ pitam.

„Ova budala me otela“, princeza odmah osu paljbu, vitlajući tiganjom u mom pravcu „i očekuje da sama kuvam, spremam, peglam i oblačim se. Je l’ ti ja ličim na nekoga ko radi sve te stvari?“

„Ovaj…“ Jedan pogled put zmaja bio je dovoljan da shvatim ko je poslao signal za pomoć.

„Molim te, vodi je“, zavapi zmaj.

„Ne idem ja nigde bez kočije i slugu!“

Zmaj i ja se pogledasmo. „Idemo onda nas dvojica.“